GAŠENJA INTERNETA: NOVO AUTORITARNO ORUŽJE JE VEĆ BILO KORIŠĆENO

Tokom poslednje decenije, vlade širom sveta su namerno isključile internet najmanje 850 puta, pri čemu se ogromnih 90% tih gašenja dogodilo u poslednjih pet godina.

UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”

Šta se krije iza ovog zabrinjavajućeg trenda? „Sve više ljudi pristupa internetu i sve više ljudi ima pristup internetu“, rekla je Marianne Diaz Hernandez, advokat u Venecueli i saradnik neprofitne organizacije Access Now. „Dok vlade ovo vide kao pretnju, počinju da misle da je internet nešto što treba kontrolisati“.

Ova zapanjujuća statistika dolazi iz novog izveštaja koji su u sredu objavili Access Now i Jigsaw, odeljenje Alphabet-a koje se fokusira na rešavanje društvenih pretnji pomoću tehnologije. Izveštaj dokumentuje istoriju gašenja Interneta u poslednjoj deceniji, ekonomsku štetu koja je nastala usled gašenja u zemljama koje ih nameću i šta vlade i šira poslovna zajednica i zajednica civilnog društva mogu učiniti da zaustave ono što je brzo postalo široko rasprostranjeno i teško kršenje ljudskih prava.

Felicia Anthonio vodi kampanju programa Access Now #KeepItOn, koja dokumentuje isključivanje interneta od 2016. „Isključivanje interneta ne osigurava stabilnost niti rešava krize koje se dešavaju“, rekla je Anthonio. „To zapravo ugrožava živote ljudi“.

Izveštaj, objavljen u Jigsaw-ovoj publikaciji The Current, prati nedavni porast gašenja interneta sve do petodnevnog gašenja u Egiptu 2011. godine. Iako tačni podaci o svakom isključenju koje se ikada dogodilo nisu postojeći i pre toga su se dogodili manji nestanci, autori pišu, „nikada ranije nije postojala čitava zemlja, jedna u kojoj je više od četvrtine stanovništva bilo povezano na internet, da se jednostavno odvoji od otvorenog weba“.

Zatvaranje Egipta izazvalo je osudu nekih zapadnih zemalja, pišu autori, ali se broj nestanka interneta od tada samo povećavao. Oni se često dešavaju u vreme izbora u zemljama širom sveta, što ekonomije tih zemalja košta milijarde dolara. Jedna procena navedena u studiji sugeriše da je Mjanmar, koji je imao niz ozbiljnih gašenja interneta, možda zbog toga izgubio 2,5% svog BDP-a. To je otprilike „polovina štete koju je velika recesija nanela SAD-u u manje od trećine vremena“, pišu autori.

Gašenje interneta ima veliki uticaj na pojedince, od kojih su neki podelili svoje priče sa Access Now radi izveštaja. Žena iz Ugande ispričala je priču o tome kako je otišla u grad da koristi bankomat samo da bi ustanovila da ne radi, niti je bilo šta drugo bilo povezano sa internetom“. Sve je bilo loše i svi su izgledali zbunjeni u vezi sa onim što se dešava i nasukali su se poput mene“, napisala je žena.

Jedna osoba u Etiopiji opisala je prekid do kojeg je došlo nakon napada vlade na Tigray, rekavši da nije imao načina da dođe do svog oca, koji je lošeg zdravstvenog stanja. „Neko je nedavno prošao kroz Adis Abebu i rekao mi da su dobro, ali ne mogu biti siguran. Još uvek nisam čuo njegov glas“, napisala je osoba.

Zatvaranje Egipta 2011. godine i drugih zemalja, skrenuli su pažnju na ulogu koju pružaoci internet usluga imaju u zemljama u kojima ih ima vrlo malo. „Na visoko razvijenim tržištima poput Sjedinjenih Država, gde postoji na hiljade ISP-ova, sama veličina tržišta pruža određeni stepen zaštite. Ali u mnogim zemljama, kao što je to bilo u Egiptu 2011., web se može zaustaviti sa samo nekoliko telefonskih poziva“, pišu autori.

Access Now poziva ISP-ove u tim zemljama da se odupru pritisku vlade da blokira ili ograniči pristup internetu i da prijave zahteve koje dobiju. U međuvremenu, globalne kompanije poput Facebook-a i Google-a imaju ulogu u praćenju nestanka interneta i utvrđivanju da li su namerne, rekla je Anthonio.

„Možda je Facebook blokiran ili se zatvaraju Google platforme u ovim oblastima. Možete li saznati šta se dešava na terenu? Taj kontekst je uvek važan“, rekla je ona. „Možete primetiti pad internet saobraćaja, ali kada imate kontekst kao što je, u redu, predstoje izbori, u toku je sukob – tada možemo da vidimo da li je ovo namerni pokušaj vlasti da zadrže ostatak sveta u mraku ili da li je ovo tehnički problem“.

Ova vrsta saradnje takođe doprinosi rastućem broju programa koji je Access Now dokumentovao: Broj gašenja interneta koji se broji širom sveta delimično raste jer sada ljudi zaista broje.

„Jigsaw je izveštavao i suočio se sa tim novim pretnjama širom sveta“, rekao je Bomo Piri, šef marketinga Jigsaw-a. „Jedna od stvari koju smo razvili je Google-ov izveštaj o transparentnosti, koji je zapravo alat koji je dizajniran da pomogne u otkrivanju isključivanja interneta praćenjem smetnji u saobraćaju“.

Vlade takođe obraćaju pažnju. Brojne globalne grupe, uključujući Ujedinjene nacije, osudile su gašenje interneta kao kršenje osnovnih ljudskih prava. Ali Anthonio insistira da je potreban veći pritisak: „Što više glasova govori istim jezikom i bori se protiv ovog problema, to pitanje postaje sve važnije za različite aktere koji mogu uticati na taj problem ili ga okončati“, rekla je.

UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”

Nulta Tačka/Protocol