Gazprom je u poslednjem saopštenju podigao uzbunu izjavom da će se EU susresti sa energetskom krizom pošto su zalihe gasa ispod 60%. Ovo upozorenje zvuči jednostavno, ali implikacije sežu od energetskih politika u Briselu do računica u Berlinu i domaćih potrošača u Beogradu i širom Evrope.
Šta je saopštio Gazprom i zašto je to važno
Ruski energetski gigant Gazprom upozorava na „neuobičajeno brzo“ pražnjenje skladišta gasa u Evropskoj uniji. Ta konkretna rečenica — „The EU could face gas shortages as storage levels slip below 60%“ — jasno stavlja do znanja da kompanija vidi rizik koji bi mogao eskalirati tokom narednih meseci. Gazprom je sa sedištem u Moskvi i često je u centru pažnje globalne energetske politike; kada ovako nešto kaže, Brisel mora da reaguje.
Kako ovo utiče na Brisel, Berlin i članice EU
Evropska komisija u Briselu već duže vreme radi na smanjenju zavisnosti od ruskog gasa, ali stvarnost zaliha i potreba za grejanjem i industrijom ostaje surova. Pad ispod 60% skladišnih kapaciteta prema Gazpromu uvodi realnu opasnost nestašica, a to znači da će zemlje kao što su Nemačka (Berlin), Italija, Austrija i zemlje centralne i istočne Evrope — koje često zavise od uvoza energenata — morati da preispitaju kratkoročne mere.
Ukoliko se zalihe nastave smanjivati, vlade mogu da uvedu ciljana ograničenja potrošnje, subvencije za alternativne izvore i hitne planove za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) iz drugih regiona. Mnoge evropske luke i terminali za LNG već su u fokusu diplomatije i trgovine — traže se brze logističke i ugovorne rešenja.
Šta znači „neuobičajeno brzo pražnjenje“ i kako se mere zalihe
Gasna skladišta mere se u procentima popunjenosti, a prelazak ispod referentne granice — u ovom slučaju 60% — alarmantan je jer smanjuje marginu sigurnosti pred zimsku sezonu i eventualne kratkoročne prekide snabdevanja. Gazprom je ukazao na brz tempo pražnjenja skladišta, što može biti rezultat kombinacije faktora: povećane potrošnje, smanjenog dotoka iz izvora, ili tržišnih odluka pojedinih kupaca.
Geografija problema: ko je najugroženiji
Uz centralne evropske ekonomije, istočnoevropske države često imaju manji fleksibilitet i manje interkonekcija, pa su podložnije šokovima u snabdevanju. Gradovi i industrijski centri u Nemačkoj, Poljskoj, Češkoj i regionu Zapadnog Balkana — uključujući Beograd — prate situaciju sa velikim interesovanjem.
Cena i tržište: kratkoročna volatilnost
Ukoliko strah od nestašice potraje, cene gasa u Evropi će verovatno rasti, što direktno utiče na račune za grejanje i troškove industrijske proizvodnje. Tržišne reakcije mogu dodatno ubrzati praznjenje skladišta ako veliki kupci pokušaju da „svoje“ zalihe povećaju na račun drugih.
