Dok se svet suočava sa sve većim geopolitičkim tenzijama, nuklearnim pretnjama i strahom od velikih sukoba, najbogatiji ljudi već godinama ulažu milione u privatne bunkere i izolovana imanja daleko od glavnih centara moći.
Među mestima koja se najčešće pominju kao potencijalna utočišta u slučaju globalne katastrofe nalaze se Novi Zeland, Island, Antarktik, Patagonija i Švajcarska.
To nisu turističke destinacije, već lokacije koje svoju prednost duguju geografiji: udaljenosti od glavnih vojnih meta, prirodnim barijerama, dostupnosti vode i mogućnosti proizvodnje hrane.
Novi Zeland: Ostrvska tvrđava na kraju sveta
Novi Zeland je godinama omiljena destinacija milijardera koji kupuju velika imanja i grade privatna skloništa. Njegova udaljenost od severne hemisfere, stabilna klima i velika poljoprivredna proizvodnja čine ga jednim od najčešće pominjanih mesta za preživljavanje velike krize.
Zemlja ima velike rezerve slatke vode, razvijenu poljoprivredu i relativnu izolaciju od glavnih svetskih sukoba. Upravo ta izolacija je razlog zbog kog je mnogi smatraju potencijalnim skloništem u slučaju velikog rata.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da bi masovni dolazak ljudi iz drugih delova sveta predstavljao veliki izazov za bilo koju zemlju.
Island: energija i voda kao najveća prednost
Island svoju prednost vidi u prirodnim resursima. Zemlja gotovo u potpunosti koristi geotermalnu energiju i hidroenergiju, što joj daje visok stepen energetske nezavisnosti.
Njegovi glečeri, izvori čiste vode i mali broj stanovnika predstavljaju potencijalnu prednost u scenariju globalnog poremećaja.
Sa druge strane, hladna klima i izolacija predstavljaju ozbiljan izazov za svakoga ko bi pokušao da tamo preživi bez moderne infrastrukture.
Antarktik: najizolovanije mesto na planeti
Antarktik je najnegostoljubiviji kontinent na Zemlji, ali upravo zbog toga nije među glavnim potencijalnim metama u velikim sukobima.
Na kontinentu nema stalnog civilnog stanovništva, nema velikih gradova ni industrijskih centara. Međunarodni sporazum dodatno ograničava vojnu upotrebu ovog područja.
Ipak, preživljavanje tamo zahtevalo bi ogromne resurse, tehnologiju i logistiku.
Patagonija: planine kao prirodna zaštita
Južni delovi Argentine i Čilea, poznati kao Patagonija, privlače pažnju zbog ogromnog prostora, malog broja stanovnika i prirodnih resursa.
Planine Anda, brojni izvori vode i izolovana naselja stvaraju uslove koji bi mogli pomoći manjim zajednicama da opstanu u slučaju globalne krize.
Ali život u Patagoniji nije lak. Ekstremni vremenski uslovi i velike udaljenosti zahtevaju znanje i pripremu.
Švajcarska: zemlja bunkera
Za razliku od udaljenih ostrva, Švajcarska se oslanja na decenije planiranja i infrastrukture.
Zemlja ima hiljade skloništa izgrađenih tokom Hladnog rata, a švajcarski sistem civilne zaštite predviđen je za zaštitu stanovništva u slučaju velikih katastrofa.
Planinski teren, neutralni status i zalihe osnovnih potrepština čine je jednom od najbolje pripremljenih država za vanredne situacije.
Gde bi se najbogatiji sklonili?
Dok obični ljudi razmišljaju o posledicama kriza kada već nastanu, najbogatiji često planiraju unapred. Privatni bunkeri u SAD, Novom Zelandu i drugim izolovanim regionima postali su deo tržišta vrednog više miliona dolara.
Ipak, nijedno mesto nije potpuno bezbedno. Globalni rat, klimatske posledice, prekid trgovine i nestašice hrane pogodili bi čak i najudaljenije krajeve sveta.
Najveća prednost ovih mesta nije luksuz, već udaljenost, voda, hrana i mogućnost da se preživi kada sistemi na koje se savremeni svet oslanja prestanu da funkcionišu.
U slučaju velike katastrofe, možda neće opstati oni sa najviše novca, već oni koji se najbolje prilagode novom svetu.
