Gejts je 2010. godine predložio implementaciju sistema ‘Panel smrti’

Bilo je pre skoro 15 godina kada je milijarder Bil Gejts odlučio da izmeri troškove održavanja u životu  „smrtno bolesnih“ Amerikanaca.

2010. godine predložio je da se sistem „death panel“ implementira u SAD jer palijativno zbrinjavanje nije bilo isplativo.

Tvrdio je da SAD nisu spremne da dovode u pitanje da li je trošenje novca na ljude u „poslednja tri meseca“ njihovog života bilo isplativo. On je dalje sugerisao da nema koristi od nege na kraju života i da bi trebalo doneti odluku da se okončaju životi ljudi, a ne da se pruža skupo palijativno zbrinjavanje.

Rekao je: „To se zove panel smrti“

Expose-News izveštava: Bil Gejts je intervjuisan na festivalu ideja u Aspenu 2010. godine i rekao je da SAD moraju da stave pod kontrolu medicinske troškove i da preispitaju svoje prioritete finansiranja kako bi sprečile dalju eroziju svog obrazovnog sistema. On je rekao da medicinski troškovi dominiraju državnim i saveznim budžetima u obliku Medicare i drugih plaćanja, a manje sredstava je dostupno za obrazovanje.

Zaboravite sve što ste znali, sada ćete čuti jedinu istinu | Nebojša Perović | Mario Zna, 303 Uživo

Gejts je rekao predsedniku i izvršnom direktoru Instituta Aspen Volteru Ajzaksonu da su SAD pokazale nespremnost da se pitaju da li je „trošenje milion dolara u poslednja tri meseca“ nečijeg života isplativ pravac, posebno imajući u vidu da ista količina novca može da zadrži 10 zaposlenih nastavnika.

On je pozvao naciju da uradi bolji posao u ispitivanju prednosti skupe medicinske nege na kraju života. „To se zove panel smrti i ne bi trebalo da vodite tu diskusiju“, rekao je Gejts, govoreći kritičarima zakona o zdravstvenoj zaštiti koji je američki Kongres razmatrao ranije te godine.

Gornji snimak je preuzet iz 60-minutnog intervjua održanog 8. jula 2010. Ceo 60-minutni intervju možete pogledati na YouTube kanalu Instituta Aspen, deo koji govori o ovome počinje u 31:22.

Odakle je došao izraz „panel smrti“ na koji je Gejts pokušavao da se pozove? Kao što Vikipedija primećuje:

„Panel smrti“ je politički termin koji je nastao tokom debate 2009. o federalnom zakonu o zdravstvenoj zaštiti koji pokriva neosigurane osobe u Sjedinjenim Državama. Sara Pejlin, bivša guvernerka Aljaske i republikanska potpredsednička kandidatkinja 2008. godine, skovala je termin kada je navela da će predloženi zakon stvoriti „panel smrti“, birokrate koji će vršiti trijažu, odnosno odlučivati da li Amerikanci – kao što su njeni stariji roditelji, ili deca sa Daunovim sindromom – će imati pristup „dostojnoj medicinskoj nezi“.

Pejlin portparol je ukazao na odeljak 1233 zakona HR 3200 kojim bi se lekarima platilo za pružanje dobrovoljnog savetovanja pacijentima u okviru Medicare o životnim opcijama, uputstvima i opcijama nege na kraju života.

Robert F. Kenedi Mlađi: Entoni Fauči i Bil Gejts će biti uhapšeni https://t.co/29ZgkQJAxC

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 18, 2024

Neki istaknuti republikanci podržali su Pejlininu izjavu. Jedna anketa je pokazala da je nakon što se proširila, oko 85% ispitanika bilo upoznato sa optužbom, a od onih koji su bili upoznati sa njom, oko 30% misli da je tačna. Zbog zabrinutosti javnosti, odredba o plaćanju lekara za pružanje dobrovoljnog savetovanja uklonjena je iz predloga zakona Senata i nije uvrštena u zakon koji je donet, Zakon o zaštiti pacijenata i pristupačnoj nezi iz 2010. godine. U saopštenju iz 2011. godine, Američko društvo za kliničku onkologiju žalilo je zbog politizacije ovog pitanja i reklo da bi predlog trebalo ponovo da se razmotri.

HR 3200, takođe poznat kao američki Zakon o pristupačnim zdravstvenim izborima iz 2009. godine, nije postao zakon. Umesto toga, Zakon o zaštiti pacijenata i pristupačnoj nezi, takođe poznat kao Obamacare, zasnovan na nekim odredbama u HR 3200, potpisan je 23. marta 2010.

Pozivajući se na „panel smrti“, Pejlin je mislila na komitete ili panele koji bi odlučili da li da uskrate medicinski tretman za održavanje života pacijenata na osnovu razmatranja troškova ili starosti. Vikipedija, naravno, negira Pejlininu zabrinutost kao „mit o panelu smrti“ koji se poziva na „provere činjenica“.

Međutim, kao što je American Thinker istakao u članku iz novembra 2010, oni su zaista značili „panel smrti“. Ističući dve izjave kolumniste Njujork tajmsa, American Thinker je napisao:

Smejali su se kada je Sara Pejlin rekla da će Obamacare zahtevati panele za smrt kako bi kontrolisao medicinske troškove. Ali iz nekog razloga niko se ne smeje kada kolumnista Njujork tajmsa Pol Krugman kaže istu stvar… Juče je to ponovo uradio i u ovoj nedelji sa Kristijan Amanpur, a zatim je dalje objasnio u svojoj kolumni u Njujork tajmsu da ne, nije stvarno mislio na panele smrti samo zato što ih je nazvao … paneli smrti.

… oni su zaista paneli smrti. Imati vladine zvaničnike – panele, ako hoćete – koji odlučuju o ceni i medicinskoj efikasnosti lečenja [u odnosu na] vrednost nečijeg života sa istim saosećanjem kao i Government Motors koji odlučuje da prestane da proizvodi Pontiac i otpusti dilere.

Paneli smrti. Reci ponovo, reci na bilo koji način, ali Sara Pejlin je uspela prvi put – panel smrti pod bilo kojim drugim imenom je i dalje panel smrti.

Paul Krugman, ako želite da neki visoko plaćeni državni službenik odluči da li je vaš život vredan žrtvovanja da biste kontrolisali troškove zdravstvene zaštite, stavite to na svoj DNR (ne reanimirati) nalog, a ne na moj. ‘Panel smrti’ pod bilo kojim drugim imenom (ažurirano) – Američki mislilac, 15. novembar 2010

Ljudi su pričali o upotrebi naredbi DNR tokom „pandemije“ kovida, posebno kod pacijenata sa smetnjama u učenju, starijih ljudi i onih sa teškim bolestima. Zabrinutosti koje su istaknute i objavljene u korporativnim medijima uključuju:

Neodgovarajuća primena naredbi DNR: Bilo je slučajeva gde su naredbe DNR izdate bez znanja ili pristanka pacijenata ili njihovih porodica, kršeći ljudska prava.

Opšte politike: Neka bolnička odeljenja su primenila opštu DNR politiku zasnovanu na starosti, invalidnosti ili zdravstvenom stanju, a ne na individualnim okolnostima pacijenta.

Veća prevalencija naloga za DNR kod pacijenata sa kovidom-19: Studije su pokazale da su se nalozi za DNR češće primenjivali na pacijente sa kovidom, za koje se pretpostavlja da su „dijagnostikovani“ PCR testovima koji nisu bili pogodni za svrhu.

Dispariteti u upotrebi DNR naloga: Pacijenti sa smetnjama u učenju, posebno mlađi odrasli, bili su neproporcionalno pogođeni nalozima DNR.

Tvrdi se da paneli smrti ne postoje. Molimo da se razlikujemo. Iako lekari i medicinske sestre možda nisu zvanično imenovani niti su dobijali uputstva od komiteta koji je tako označen, paneli za smrt su postojali tokom ere kovida i možda nastavljaju nezvanično da postoje do danas. Ko god je odlučio kome treba dati DNR ili dati lekove na kraju životnog veka, kao što je midazolam, bio je i/ili jeste panel smrti.

Pored toga, paneli za smrt postoje u zemljama koje su kroz zakone uključile eutanaziju, samoubistvo uz pomoć lekara u svoje sisteme „zdravstvene zaštite“. Gde god se eutanazija legalizuje, podrazumevano se stvaraju paneli smrti. U zemljama koje nisu usvojile statute koji dozvoljavaju lekarima da ubijaju svoje pacijente, paneli za smrt će nastaviti da postoje u ovom ili onom obliku ako mizantropski kult smrti ima svoj put.

Proživljavamo proces normalizacije sistema „zdravstva“ koji se koristi za ubijanje svakoga koga država smatra preskupim da bi ga održala u životu, smatra se finansijskim teretom za državu ili čiji životi, prema kriterijumima države, nisu vredni daljeg života. Ovo je eugenika. To je oblik eugenike koji se lako primenjuje u obimu gde stanovništvo zavisi ili se oslanja na socijalizovanu zdravstvenu zaštitu, kao što je Kanada i Velika Britanija.

Pod Ujedinjenim nacijama, socijalizovana zdravstvena zaštita bi mogla da se primeni širom sveta. Postizanje univerzalne zdravstvene zaštite („UHC“) jedan je od ciljeva koje su nacije sveta postavile kada su usvojile ciljeve održivog razvoja za 2030. („SDG“) 2015. godine.

Nulta Tačka/ExposeNews