Gejts najavljuje kraj radnih nedelja! AI će „zameniti ljude za većinu poslova“ u narednih 10 godina
Da li nas čeka budućnost bez posla ili samo nova verzija kontrole? Prema Bilu Gejtsu, osnivaču Majkrosofta i samozvanom proroku digitalne ere, veštačka inteligencija će za deset godina preuzeti „većinu poslova“, a ljudi će raditi dva do tri dana nedeljno – i to ako bude potrebe.
Gostujući kod u emisiji The Tonight Show, Gejts je rekao: „Šta će se desiti sa poslovima? Možda ćemo raditi samo dva ili tri dana u nedelji.“
Najnovija epizoda podkasta Mario Zna | UŽIVO Četvrtak u 20h | Totalni raspad, ceo sistem puca po šavovima | Gost: Nikola Jović
Dodajući da, s obzirom na brzinu kojom napreduje veštačka inteligencija, ljudi možda uskoro više „neće biti potrebni za većinu stvari“.
Gejts je sličnu ideju izneo još 2023. na podkastu Trevora Noe, rekavši da „svrha života nije da samo radimo“ i da bismo trebali da razmislimo kako ćemo koristiti svoje vreme kada stalni posao više ne bude potreban.
Ovo samo “lepo” zvuči – dok se ne zapitamo: ko će odlučivati kako ćemo „koristiti svoje vreme“?
Ali ne misle svi tako
Dok Gejts promoviše svet bez posla, neki smatraju da se radna etika urušava. Indijski milijarder Narajana Murtija nedavno je poručio da bi Indijci trebalo da rade i po 70 sati nedeljno da bi zemlja ostala konkurentna. Još ekstremniji je SN Subrahmanjan iz firme Larsen & Toubro, koji je zažalio što nije naterao zaposlene da rade i nedeljom i zagovarao čak 90-časovnu radnu nedelju.
Ko vodi igru – ljudi ili veštačka inteligencija
Gejts nije jedini koji „prognozira“ kraće radno vreme.
Džejmi Dajmon iz JPMorgan-a takođe veruje da će zahvaljujući AI ljudi raditi samo tri i po dana nedeljno. U Japanu se već testira četvorodnevna radna nedelja kako bi se stimulisao natalitet i smanjio stres zaposlenih.
Ali da li je sve to zaista u interesu običnog čoveka – ili je reč o novoj fazi u kojoj će globalne korporacije, pod izgovorom napretka, preuzeti još više kontrole nad našim vremenom, navikama i ulogom u društvu?
Ako AI „preuzme većinu poslova“, ko će odlučivati kome pripada resurs, plata, svrha, život? I da li nas pripremaju za „slobodu“ bez posla – ili za novo ropstvo bez prava da išta biramo?
