Gejts ulaže 400 miliona dolara za testiranje nove vakcine u Africi i Aziji

Fondacija Bill & Melinda Gates i Wellcome Trust objavili su planove za finansiranje kliničkog ispitivanja faze 3 za vakcinu protiv tuberkuloze (TB).

Testiranje „dugo očekivane vakcine“ počeće sledeće godine na 26.000 ljudi u Africi i jugoistočnoj Aziji i trajaće četiri do šest godina.

Gejtsova fondacija je odvojila 400 miliona dolara za ispitivanje, a Wellcome, najveći finansijer medicinskih istraživanja u Velikoj Britaniji i jedan od najvećih u svetu, dao je dodatnih 150 miliona dolara.

Defender izveštava: Ispitivanja će testirati vakcinu M72/AS01, koju je razvio farmaceutski gigant GSK (GlaxoSmithKline) uz delimično finansiranje Gejts fondacije.

Stručnjaci su za Vašington post rekli da su vesti „značajne“. Gardijan je najavu nazvao „promenom igre“, dok je STAT nazvao „obećavajućom“.

Ali prof dr Brajan Huker, viši direktor istraživanja za zaštitu zdravlja dece rekao je za Defender da su planirana ispitivanja vakcine protiv tuberkuloze izazvala zabrinutosti.

„Zabrinut sam što planiraju da sprovedu ispitivanje u nerazvijenim zemljama“, rekao je Huker. „Čini se gotovo prototipom da nedovoljno razvijeni deo sveta mora biti zamorčić za ostatak sveta“.

Dodao je: „Pedeset posto je neverovatno niska efikasnost da bi takva ‘važna’ intervencija bila u suštini dostupna svima u zemljama u razvoju“.

Tuberkuloza je češća među siromašnim

GSK je razvio vakcinu i sproveo manja ispitivanja faze 2b „dokaz koncepta“ na njoj 2018. godine, izveštavajući o stopi efikasnosti od 54%. Ali proizvođač vakcina nije krenuo napred sa velikim ispitivanjima potrebnim za licencu.

Umesto toga, dao je licencu Institutu za medicinska istraživanja Gejtsa, neprofitnom biotehnološkom spinofu Gejts fondacije posvećenom razvoju „novih biomedicinskih intervencija“ za lečenje globalnih zdravstvenih problema.

Postojeća vakcina protiv tuberkuloze, BCG (bacille Calmette-Guerin) vakcina, razvijena je 1921. godine i efikasna je u zaustavljanju infekcije TB kod dece, ali ima ograničenu efikasnost kod odraslih.

Nedavne procene sugerišu da do 25% svetske populacije nosi latentnu (asimptomatsku) infekciju tuberkuloze, koja kasnije može postati aktivna među 5-15% latentnih nosilaca. Ljudi sa latentnom infekcijom ne mogu širiti bolest.

Tuberkuloza ubija 1,6 miliona ljudi godišnje, prvenstveno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Leči se i leči antibioticima. Pojavili su se sojevi otporni na lekove, ali oni se takođe mogu lečiti i izlečiti upotrebom lekova druge linije.

👉 Sve je to bila prevara! Punjenje električnih automobila sada košta više od benzina https://t.co/X8iZinWhjr

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 4, 2023

Tuberkuloza je češća među siromašnim ljudima, za koje je veća verovatnoća da rade u uslovima loše provetrenosti i pretrpanosti, pate od neuhranjenosti i imaju ograničeniji pristup zdravstvenoj zaštiti.

Finansirano ispitivanje će testirati da li eksperimentalna vakcina može sprečiti adolescente i odrasle sa latentnom tuberkulozom da razviju simptome.

Dr Maziar Divangahi, pomoćnik direktora Međunarodnog centra za tuberkulozu McGill – istraživačkog centra koji sarađuje sa SZO i primalac velikih grantova Gejts fondacije – rekao je za STAT da je vakcina „zaista velika stvar“.

Ali on je takođe upozorio da ne treba previše verovati u ranije ispitivanje GSK. U tom ispitivanju, 39 ljudi – 26 u placebo grupi i 13 u grupi sa vakcinom – se razbolelo, tako da je veličina uzorka bila „ekstremno mala“, rekao je. I niko ne zna koliko bi zaštita mogla trajati, rekao je.

U ranijem ispitivanju, 67% ljudi u grupi koja je primala vakcinu prijavilo je neželjene događaje u roku od 30 dana nakon injekcije, u poređenju sa 45% u placebo grupi.

Finansiranje Gejts fondacije poput rada u „kartelu“

Gejts fondacija je jedan od najvećih finansijera globalnih zdravstvenih inicijativa i „njen uticaj na međunarodnu zdravstvenu politiku i dizajn globalnih zdravstvenih programa i inicijativa je značajan“, objavio je The Lancet 2009.

Od tada je njegov uticaj značajno porastao.

Prema Anne-Emanuelle Birn, sc.D., profesorki i predsedavajućoj u Školi javnog zdravlja Dalla Lana na Univerzitetu u Torontu, ovo je problem:

„BMGF [Fondacija Gejts], simbol elitnih interesa u savremenom društvu, pre svega zanemaruje osnovne uzroke lošeg zdravlja, zanemaruje kakvu je ulogu u tome igrala neviđena akumulacija bogatstva u rukama nekolicine i ostaje žestoko ponosna (postavlja moralne norme) na njihovu velikodušnost i tehničko iskustvo, dok su naučnici i šira javnost ostali po strani i nije im dozvoljeno da preispituju ili izraze drugo mišljenje o njihovom radu“.

Njeno istraživanje je pokazalo kako su „principi sticanja profita kao pokretači politike“ Gejts fondacije dali poslovnim interesima „ogromnu ulogu bez presedana“ u pokretanju međunarodnog kreiranja politike.

„Uprkos mnogostrukim nedostacima pristupa globalnom zdravlju koji je fokusiran na tehnologiju, bolest po bolest, ovaj model trenutno preovlađuje, podstaknut glavnim uticajem BMGF-a na formalna globalna tela koja donose odluke o zdravlju“, napisala je ona.

U nedavnom članku koji ispituje ulogu Gejts fondacije u globalnom zdravlju, profesor dr Gvilim Dejvid Blant, profesor Univerziteta u Londonu, napisao je da je fondacija bila naširoko kritikovana zbog nepoštovanja politike zasnovane na podacima. „Njegova preferencija za tehnologiju i nove vakcine“ ne priznaje da je smrtnost često vođena „nedostatkom osnovnih resursa kao što su kanalizacija, smeštaj i ishrana“, napisao je Blant.

Iako bi ljudi mogli imati koristi od kliničkih rešenja, on je napisao da „intervencija javnog zdravlja, kao što je obezbeđivanje pristupa čistoj vodi i sanitarijama, može brže i sa manje troškova smanjiti smrtnost“.

Umesto toga, napisao je, uticaj Gejts fondacije „pomogao je da se globalno zdravlje pomeri ka visokotehnološkim inicijativama usmerenim na vakcine“.

U debatama o tome kako pristupiti globalnom zdravlju u GAVI, Savezu za vakcine, on je izvestio da Bil Gejts „žestoko insistira da ni jedan cent“ njegovog novca ne treba da ide u javne sisteme.

Dr Arata Koči, bivši šef programa SZO za malariju, uporedio je finansiranje Fondacije Gejts sa radom u „kartelu“, sa istraživačima koji su zaključani u agendi fondacije sa „zatvorenim internim procesom, i nisu odgovorni nikome drugom osim sebi“.

Čak je i The Lancet objavio sličnu kritiku Gejtsa još 2009. godine.

„Važni zdravstveni programi se menjaju i rade pod uticajem velikih grantova Gejts fondacije“, napisao je dr Ričard Horton, glavni urednik u uvodniku.

Nulta Tačka/Defender