Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš pozvao je na moratorijum na upotrebu nafte, gasa i uglja u korist obnovljivih izvora energije, tvrdeći da čovečanstvo mora “ okončati zagađenje fosilnim gorivima i ubrzati tranziciju obnovljive energije, pre nego što spalimo naš jedini dom “ u unapred snimljenim komentarima objavljenim u sredu kako bi se poklopili sa izveštajem Svetske meteorološke organizacije UN-a (WMO) o stanju globalne klime.
SMO je upozorila da su četiri od sedam ključnih indikatora klimatskih promena prošle godine dostigla rekordne vrednosti: koncentracija gasa, porast nivoa mora, toplina okeana i kiseljenje okeana. Poslednjih sedam godina bile su najtoplije zabeležene, a generalni sekretar SMO-a Peteri Talas rekao je da je „ samo pitanje vremena kada ćemo videti još jednu najtopliju godinu u istoriji. ”
Gutereš je izneo plan u pet tačaka da se svet stavi na pravi put za revoluciju obnovljive energije, sugerišući da se ulaganja u sektor utrostruče na neverovatnih 4 milijarde dolara godišnje i tvrdeći da se tehnologija obnovljivih izvora takođe treba tretirati kao “ globalno javno dobro „, a ne kao intelektualna imovina koju treba unovčiti. Međunarodna koalicija industrijskih, tehnoloških i finansijskih institucija trebala bi se udružiti s vladama kako bi “ ubrzala inovacije i razvoj „, rekao je on.
Fosilna goriva su “ ćorsokak ”, insistirao je Gutereš, nazvavši izveštaj SMO-a “ sumornim neuspehom čovečanstva da se uhvati u koštac sa klimatskim poremećajima ” i zahtevajući da se subvencije za fosilna goriva ukinu. On je ukazao na 11 miliona dolara koje industrije uglja, nafte i gasa navodno dobijaju svakog minuta i pozvao razvojne banke da usklade svoje portfelje sa Pariskim sporazumom o klimi, a ne da traže kratkoročnu dobit kroz ulaganja u fosilna goriva. Obnovljiva energija mora postati “ mirovni projekat 21. veka ”, tvrdio je šef UN-a, nazivajući obnovljive izvore “ jedinim putem do stvarne energetske sigurnosti, stabilnih cena električne energije i održivih mogućnosti zapošljavanja ”.
Uprkos značajnim količinama resursa koji se ulažu u prelazak na obnovljive izvore energije, solarna energija i vetar i dalje čine samo 8% globalne proizvodnje električne energije, dok druge vrste obnovljivih izvora, kao što je hidroenergija, donose ukupan udeo do 30%. Regulatorna birokratija je takođe problem, požalio se Gutereš, ističući da je potrebno osam godina da se odobri projekt energije vetra u Evropi, dok u SAD može trajati i 10 godina.
Denacifikacija stiže u SRBIJU- Soroš i Gejts umešani u Ukrajinu
Industrija tek treba da se adekvatno pozabavi specifičnim problemima u vezi sa povećanjem obnovljivih izvora energije – kao što su sredstva za skladištenje energije vetra i sunčeve energije koja se koristi kada vetar ne duva i sunce ne sija. Uz to, rudarenje sirovina potrebnih za baterije električnih automobila i solarne ćelije, uključujući litijum, bakar, silicijum, nikl i kobalt, je razarajuća po životnu sredinu.
Dok UN poziva na svoj klimatski Maršalov plan, Svetski ekonomski forum je zahtevao slične akcije kako bi stao na kraj onome što naziva „ egzistencijalnom pretnjom planeti “. Predlozi koji se kreću od smanjenja troškova javnog prevoza i podsticanja hodanja i vožnje bicikla do smanjenja ograničenja brzine na autoputu za 10 km na sat čine plan organizacije Velikog Reseta od 10 tačaka za smanjenje zavistnosti o fosilnim gorivima.
Izveštaj od srede daleko je od jedine klimatske katastrofe koju predviđaju klimatske organizacije povezane s UN-om. Prošle sedmice, UN su objavile dokument u kojem upozoravaju da bi više od 700 miliona ljudi moglo postati “ klimatske izbeglice “ do 2030. ako se ne reše sve gore nestašice vode povezane sa takozvanim klimatskim promjenama.
