Genetski modifikovani usevi: rastuća pretnja po zdravlje i životnu sredinu

Bioinženjering hrane i genetski modifikovani organizmi (GMO) se obično ne razlikuju u svakodnevnom govoru, ali imaju različita značenja. „Bioinženjering“ opisuje hranu i proizvode koji su poboljšani naučnim tehnikama da dodaju određene osobine. Nasuprot tome, „GMO“ uključuje promenu genetskog sastava životinja, biljaka ili mikroba na načine koji se ne javljaju prirodno koristeći metode poput genetskog inženjeringa.

Zdravstveni rizici koje predstavljaju GM hrana

Neka značajna pitanja u vezi sa konzumiranjem GM hrane i proizvoda uključuju sledeće:

Alergijske reakcije

Genetske modifikacije mogu preneti alergene sa jedne hrane na drugu. Na primer, studija objavljena u časopisu The New England Journal of Medicine (NEJM) otkrila je da soja napravljena sa genom brazilskog oraha izaziva alergijske reakcije kod ljudi koji su osetljivi na orahe. To je dovelo do povlačenja nekih proizvoda zbog ovog ozbiljnog rizika. Bez odgovarajućeg obeležavanja, ljudi sa alergijama mogu nesvesno da konzumiraju ove štetne sastojke.

Novi alergeni

GM hrana i proizvodi takođe mogu da uvedu nove alergene. Genetske promene mogu stvoriti nove proteine koji ranije nisu bili u ljudskoj ishrani, potencijalno izazivajući alergijske odgovore. Uprkos upozorenjima naučnika američke Uprave za hranu i lekove (FDA) o ovom riziku, obavezno dugotrajno testiranje na nove alergene nije potrebno, ostavljajući mnoge potrošače, posebno decu, u riziku od teških alergijskih reakcija.

Američke vlasti poručuju: Litijum je dobar za Srbiju, pomoći će u borbi sa klimatskim promenama https://t.co/h65kyWUd4I

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 10, 2024

Otpornost na antibiotike

GM hrana i proizvodi mogu potencijalno doprineti otpornosti na antibiotike, što otežava lečenje infekcija. Prema Agenciji za standarde hrane, većina GM hrane sadrži „markere otpornosti na antibiotike“, koji pomažu u identifikaciji uspešnih genetskih modifikacija. Međutim, uvođenje ovih markera u hranu može učiniti esencijalne antibiotike, poput ampicilina, neefikasnim protiv bakterijskih infekcija. Ova zabrinutost je dovela do toga da nekoliko evropskih zemalja, uključujući Britaniju, zabrani određene GM useve iz straha od širenja rezistencije na antibiotike. Uprkos upozorenjima naučnika, FDA je nastavila da dozvoljava ove markere u GM hrani iako ih stručnjaci za javno zdravlje vide kao značajnu pretnju.

Rizik od raka

1993. godine, FDA je odobrila upotrebu genetski modifikovanog rekombinantnog goveđeg hormona rasta (rBGH) za povećanje proizvodnje mleka kod krava, uveravajući potrošače u njegovu bezbednost. Međutim, Kanada i Evropa su kasnije zabranile tretman zbog zabrinutosti za zdravlje životinja i ljudi. Istraživanja su pokazala da mlečni proizvodi krava koje su tretirane rBGH imaju više nivoe insulinu sličnog faktora rasta-1 (IGF-1), hormona povezanog sa rakom dojke, debelog creva i prostate. Dok je FDA previdela studije koje pokazuju da IGF-1 može preživeti varenje i ući u krvotok – povećavajući rizik od raka – Američko društvo za rak navodi da ne postoje trenutni dokazi koji povezuju GMO sa rakom i da su potrebna dugoročna istraživanja.

Imunosupresija

Studija koju su u časopisu The Lancet objavili dr Arpad Pusztai i Stanlei V.B. Even, koju je finansirala škotska vlada, istraživao je efekte GM krompira koji sadrži biopesticid Bacillus thuringiensis (B.t.) na pacove. Istraživanje je pokazalo da su pacovi koji su konzumirali ovaj krompir imali negativne uticaje na njihovu imunološku funkciju, metabolizam i razvoj organa. Iako je biotehnološka industrija kritikovala Pusztaijev rad, nisu pružili nikakve studije koje bi opovrgle njegove nalaze. Pored toga, 22 vodeća naučnika podržala su validnost testova na životinjama koji povezuju GM hranu sa imunosupresijom.

Gubitak nutritivne vrednosti hrane

Genetski inženjering može smanjiti nutritivnu vrednost hrane. Naučnici FDA su 1992. godine upozorili da genetska promena hrane može dovesti do „nepoželjnih promena u nivou hranljivih materija“. Oni su istakli rizik da ove promene mogu ostati neprimećene bez specifičnog testiranja. Uprkos ovim zabrinutostima, FDA je odlučila da ne zahteva obavezno testiranje nutritivnog sadržaja u GM hrani.

Toksičnost

GM hrana je po prirodi nestabilna. Proces ubacivanja novih gena u hranu je nepredvidiv, bez načina da se osigura da dodani genetski materijal ne stvara štetne efekte. Ova slučajnost znači da bi svako umetanje gena moglo potencijalno pretvoriti bezbednu hranu u nešto toksično.

Naučnici FDA su bili svesni ovog rizika pre nego što su postavili svoju politiku bez obaveznog testiranja. Upozorili su da genetski inženjering može povećati poznate toksine, uvesti nove ili uzrokovati da hrana apsorbuje više toksina iz životne sredine, poput teških metala i pesticida. Uprkos ovim upozorenjima, FDA je odlučila da ignoriše potencijalne opasnosti i nije zahtevala toksikološka ispitivanja za GM hranu, dajući prioritet interesima industrije u odnosu na bezbednost hrane.

GMO i njihov uticaj na životnu sredinu

GMO predstavljaju nekoliko rizika po životnu sredinu, uključujući:

• Outcrossing transfera gena. Postoji rizik da se geni iz GMO useva mogu proširiti na divlje biljke i druge useve, potencijalno stvarajući nenamerne hibride koji bi mogli da poremete ekosisteme.
• Uticaj na divlje životinje. Unošenje GMO u životnu sredinu može štetiti insektima i drugim vrstama. Na primer, dominantne GMO vrste mogu nadmašiti i zameniti autohtone vrste, narušavajući prirodnu ravnotežu.
• Gubitak biodiverziteta. Upotreba GM semena, poput Monsantovih useva otpornih na Roundup(Total), može dovesti do smanjenja biljne raznovrsnosti. Ovo GM seme je dizajnirano da preživi glifosat, pesticid koji ubija korov, ali štedi useve. Iako ova inovacija farmerima štedi vreme i novac smanjujući potrebu za više pesticida, ona ih takođe primorava da kupuju novo seme svake godine zbog Monsantovog patenta umesto da ponovo koriste seme iz prethodnih žetvi.
• Uvođenje GM organizama. Puštanje GM životinja, organizama ili biljaka u divljinu može dodatno ugroziti biodiverzitet dozvoljavajući novim, dominantnijim vrstama da preuzmu vlast. To bi moglo dovesti do opadanja ili izumiranja autohtonih vrsta.
• Saveti za smanjenje izloženosti GMO
• Pregledajte etikete. Iako Nacionalni standard za otkrivanje podataka o bioinženjerskoj hrani (NBFDS) nalaže etikete za mnoge GMO proizvode, određeni artikli, kao što su GM životinjski proizvodi i rafinisani sastojci (kao što su ulja i šećeri) nisu obavezni da budu označeni. Umesto da se oslanjate samo na ove etikete, potražite pečat Non-GMO Project Verified, koji osigurava da je proizvod sertifikovan bez GMO.
• Kupujte organsko. Odlučite se za organske proizvode jer propisi o organskoj poljoprivredi strogo zabranjuju upotrebu GMO u stočnoj hrani, usevima i semenu. Izbor organskog je pouzdan način da izbegnete GMO u vašoj ishrani.
• Kuvajte svoje obroke. Pripremanje obroka kod kuće sa organskim sastojcima omogućava vam da smanjite izloženost GMO-ima, koji su uobičajeni u prerađenoj hrani i hrani u restoranima.
• Podržite lokalne farmere. Kupovina na lokalnim pijacama može vam pomoći da izbegnete GMO, jer mnogi mali farmeri koriste tradicionalna, ne-GMO semena. Međutim, dobra je ideja direktno pitati poljoprivrednike o njihovim poljoprivrednim praksama kako biste bili sigurni da kupujete proizvode bez GMO.
• Ograničite potrošnju prerađene hrane. Prerađena i ultra-obrađena hrana često sadrži sastojke dobijene od GMO, kao što su emulgatori, ulja i zaslađivači. Da biste smanjili unos GMO, smanjite potrošnju ovih namirnica koje možda ne otkrivaju svoj GMO sadržaj.
• Budite informisani. Ovo vam može pomoći da napravite informisan izbor u prodavnici ili supermarketu.

Nulta Tačka/InfoWars