Gilen-Bareov sindrom povezan sa 17 vakcina, uključujući Covid i vakcine protiv gripa

Nova dugoročna studija koja je procenjivala povezanost vakcina sa prijavljenim slučajevima Gilen-Bareovog sindroma (GBS) otkrila je da je „većina vakcina“ povezana sa GBS-om i da su izveštaji o GBS povezanom sa vakcinom „vremenom u stalnom porastu“.

Studija, objavljena 19. oktobra u časopisu Scientific Reports, koji je deo porodice časopisa Springer Nature, ispitala je globalne slučajeve GBS između 1967. i 2023. Autori su otkrili da je od 19 ispitanih vakcina, 17 vakcina — uključujući COVID-19 i vakcine protiv gripa — potencijalno su povezane sa GBS.

Nalazi su takođe pokazali da su se izveštaji o GBS vezanom za vakcinu povećali nakon uvođenja vakcine protiv svinjskog gripa 2009. i vakcine protiv COVID-19 2020. godine.

Ovi rezultati su podstakli autore studije da sugerišu da zdravstveni radnici „treba da razmotre mogućnost da vakcine mogu biti faktor koji doprinosi slučajevima GBS, posebno kod starijih pacijenata, kada postoji istorija vakcinacije u prethodne dve nedelje u kliničkom okruženju.”

GBS je retko stanje koje napada periferni nervni sistem. Može izazvati iznenadnu utrnulost i slabost mišića u većem delu tela. Godišnje se prijavi oko 1-2 slučaja GBS na 100.000 ljudi.

GBS može biti smrtonosan. Prema Klivlendskoj klinici, „manje od 2% ljudi umire od GBS-a u akutnoj fazi“ bolesti, kada su simptomi na vrhuncu. Ali prema studiji, stopa smrtnosti od GBS-a može da dostigne 17% u zemljama sa „ograničenim resursima“, prema istraživanju objavljenom u The Lancet-u 2021.

Prema skupu podataka studije, prijavljeno je 117 smrtnih slučajeva među 15.377 slučajeva GBS povezanog sa vakcinom, sa 87 smrtnih slučajeva (74,6%) kod ljudi starijih od 65 godina i dva smrtna slučaja (1,69%) kod dece od 11 godina ili mlađe.

Istraživači su naveli „nedostatak podataka“ koji povezuju GBS sa vakcinacijom kao jedan od razloga za izvođenje studije, zajedno sa naporima da se „reši neodlučnost u vezi sa vakcinom“.

Novi dokumentarni film razotkriva ZLOČINE FAUČIJA i zavere oko COVID-a! Facebook čak zabranio i trejler filma (VIDEO) https://t.co/UixGBu3kFS

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 28, 2024

Na osnovu podataka iz baze podataka Svetske zdravstvene organizacije (SZO), studija je otkrila značajan porast GBS-a povezanih sa vakcinama od kada su vakcine protiv COVID-a uvedene 2020.

Autori studije — tim od 14 istraživača povezanih sa institucijama u Južnoj Koreji, SAD, Australiji, Francuskoj, Iranu i Ujedinjenom Kraljevstvu — identifikovali su 15.377 slučajeva GBS povezanog sa vakcinom između 1978. i 2023. godine, među 22.616 izveštaja o svim lekovima sa povezanim izveštajima GBS-a u tom periodu.

Međutim, istraživači su rekli da studije „dosledno pokazuju veći rizik od GBS-a“ od COVID-19 i infekcija gripa u poređenju sa vakcinacijom. Rekli su da istraživanje ukazuje na četiri do sedam puta povećanje GBS nakon infekcije gripom.

dr Karl Jablonovski, viši naučnik u Dečjoj zdravstvenoj odbrani (CHD), pohvalio je autore studije za njihov „obim i ambiciju“ u ispitivanju incidencije GBS-a prema vakcinama i tokom vremena. Međutim, on je doveo u pitanje ključne aspekte metodologije istraživača.

„Iznenađen sam što je Nature objavio ovaj članak“, rekao je Jablonovski. „Greške u pisanju, u prezentaciji podataka i izuzetno pristrasna priroda osnovnih podataka ne čine ovo sjajnim dokumentom, iako je ambiciozni obim rada vredan divljenja“, rekao je Jablonovski.

Brajan Huker, doktor nauka, glavni naučni službenik za CHD, doveo je u pitanje zaključak istraživača da infekcija predstavlja veći rizik od GBS u poređenju sa vakcinacijom.

„Reference u ovom radu u vezi sa incidencom GBS nakon gripa koja je četiri do sedam puta veća od one kod vakcina sve dovode do jednog preglednog rada Grega Polanda koji je napisan 2012.

Huker je dodao:

„Nisam uspeo da dobijem kopiju preglednog rada ili čak sažetak za taj rad. Ali sumnjam da bi pregledni rad imao originalne podatke koji bi podržali ovu tvrdnju. Takođe sumnjam da bi dr Poland — sa bezbroj sukoba interesa — bila najbolja osoba koja bi prijavila takvu razliku.”

Autori studije nisu odgovorili na The Defender-ov zahtev za komentar.

Izveštaji o GBS-u su porasli nakon što su uvedene vakcine protiv COVID-a i svinjskog gripa

Studija je koristila podatke iz VigiBase-a, globalne baze podataka SZO o izveštajima o neželjenim događajima. Podaci su korišćeni za „procenu povezanosti“ između GBS i 19 ispitanih vakcina.

Rešavajući porast slučajeva GBS-a posle 2020. nakon široko rasprostranjene vakcinacije protiv COVID-19, istraživači su rekli da su vakcine protiv COVID-19 „pokazale najnižu povezanost u poređenju sa drugim vakcinama“.

Tri tipa vakcina protiv COVID-19 — mRNA, adenovirus-vektorski tip 5 (Ad5) i inaktivirani ceo virus — „pokazale su značajnu povezanost sa GBS“, kao i vakcina protiv varičela-zostera, prema studiji. Vakcine protiv gripa „pokazale su najveću povezanost“.

Istraživači su zaključili da su vakcine protiv COVID-19 sa ad5 vektorima „povezane sa većom incidencom GBS-a“, posebno u poređenju sa mRNA vakcinama COVID-19.

Nijedna vakcina protiv COVID-19 koja se koristi u SAD nije imala Ad5 vektor. Međutim, Janssen (Johnson & Johnson) COVID-19 vakcina, koja je koristila drugačiji tip vektora adenovirusa (Ad26), bila je povezana sa povećanom incidencom GBS.

Istraživači su se takođe pozabavili sličnim naglom porastom slučajeva GBS-a koji je počeo oko 2010. Oni su predložili da su povećani nadzor i „pojačani napori za podizanje svesti i izveštavanja“ nakon pandemije gripa iz 2009. možda doprineli porastu.

Incidencija GBS povezanog sa vakcinom je verovatno veća od prijavljene

Nalazi studije nisu ukazivali na rizike od GBS specifične za pol, ali su otkrili povećanu povezanost uočenu sa starenjem, za koju su istraživači rekli da je u skladu sa „prirodnim epidemiološkim obrascima, tendencijom koja je primećena kod različitih pojedinačnih vakcina kao što su grip, varičela zoster, COVID-19 mRNK i vakcine protiv COVID-19 sa ad5 vektorima.”

Prosečno vreme početka GBS bilo je 5,5 dana — sa standardnom devijacijom od 41,72 dana. Prema Jablonovskom, „stvarno visoka standardna devijacija“ znači da ima „mnogo tačaka podataka daleko od prosečnog broja“.

„Kada se takve ekstremne vrednosti dešavaju dovoljno često da dovedu do tako velike standardne devijacije, zanimljive informacije neće biti obuhvaćene ovim sumarnim statistikama“, rekao je Jablonovski. „Postavlja se pitanje, zašto postoji tako velika varijabilnost u vremenu do početka? Očekivali biste veliku varijabilnost kada imate nekoliko tačaka podataka, i manju varijabilnost kada imate više tačaka podataka.

Huker je rekao da „tvrdnja studije o ’boljem nadzoru’ GBS-a počevši od 2010. nema baš mnogo smisla. Povećanje uzimanja vakcina protiv gripa bi prvenstveno izazvalo ovo, rekao je, posebno imajući u vidu snažnu povezanost između vakcina protiv gripa i GBS.

„Takođe, to je bilo otprilike u isto vreme kada je globalna distribucija vakcina protiv H1N1“, rekao je Huker.

Internistkinja dr Meril Nas rekla je za Defender da je „na brzinu izmišljena … vakcina protiv ‘svinjskog gripa’ 2009-10 imala visoku upotrebu” i da je puštena uprkos „minimalnim testiranjima” i da su evropski regulatori „prikrili masovno povećane neželjene efekte” vakcina.

Jablonovski je rekao: „Nemoguće je reći iz podataka u ovoj publikaciji da li je povećanje izveštavanja o GBS promena ponašanja pri izveštavanju ili promena u prezentaciji bolesti.

On je rekao da je malo verovatno da će sistemi za nadzor signala o bezbednosti vakcina obuhvatiti punu učestalost neželjenih događaja.

„VigiBase je krajnji proizvod pasivnog nadzora i predstavljaće pristrasnost izveštavanja takvog sistema“, rekao je Jablonovski.

Albert Benavides, osnivač VAERSAware.com, koji prati izveštaje o neželjenim događajima podnetim VAERS-u, sistemu za izveštavanje o neželjenim događajima koje vodi vlada SAD, rekao je za The Defender da pasivni sistemi nadzora kao što su VigiBase i VAERS – koji se oslanjaju na dobrovoljno izveštavanje – verovatno potcenjuju GBS slučajeve.

„GBS je jedna od onih kliničkih dijagnoza za koje verujem da su nedovoljno zastupljene samo zato što se izveštaji podnose pre nego što se postavi klinička dijagnoza“, rekao je Benavides. „GBS je sličan, gde postoje hiljade, ako ne i stotine hiljada žrtava koje imaju slabost, obamrlost i neki oblik paralize.

Dodao je: „Klinička dijagnoza GBS-a često traje šest nedelja ili duže, što je još jedan razlog zašto je manje verovatno da će izveštaji o vakcinama biti prijavljeni uopšte.

Jablonovski je rekao da je u protekle tri decenije 47% afričke populacije primilo vakcinu protiv žute groznice, ali da su samo 32 GBS izveštaja — ili 0,21% izveštaja VigiBase — registrovana za ceo kontinent za 56 godina nadzora.

„Postoji jasna pristrasnost u izveštavanju i vremenski i geografski“, rekao je Jablonovski.

Jablonovski je takođe doveo u pitanje metodološki pristup istraživača GBS.

„Proračun da vakcine protiv COVID-a imaju malu povezanost sa GBS-om koristi prijavljeni odnos šanse (ROR). To znači da je asicijacija relativna u odnosu na druge izveštaje podnete za vakcine protiv COVID-a“, rekao je Jablonovski.

„Ako su neželjeni događaji vakcine uglavnom bili GBS, onda bi povezanost bila veoma visoka“, dodao je on. „Ako bi neželjeni događaji vakcine uključivali istu stopu GBS-a, ali zajedno sa desetak drugih stanja, povezanost bi bila niska, iako je stopa incidencije između dve vakcine ista.

Kao rezultat toga, „mRNA COVID vakcina sa bezbroj dobro poznatih štetnih ishoda – kao što su miokarditis, perikarditis, dispneja, akutna respiratorna insuficijencija, akutna povreda bubrega i hipoksija – imaće nizak ROR za GBS“, čak i ako stvarna stopa incidencije GBS je visoka.

Prema istraživačima, potrebno je više istraživanja „da bi se razjasnili osnovni mehanizmi koji povezuju vakcine i GBS“.

Nulta Tačka/InfoWars