Човечанство је направило огроман напредак – али не у сваком смислу који бисмо хтели да славимо.
Деценијама је највећа претња деци била недостатак хране. Милиони малих људи умирли су од глади или потхрањености у првим годинама живота, а потхрањеност је била глобални нормалитет.
Данас, 2025. године, за први пут у историји више деце узраста 5–19 година је гојазно него потхрањено. UNICEF подаци показују да је глобални образац исхране прешао из „недостатка“ у „превише калорија“.
Како смо дошли овде
- Смањење глади и екстремног сиромаштва
- Глобална економија је омогућила милионима породица да више нису у стању екстремне глади.
- Програми исхране, школски оброци и хранљиви суплементи спасили су милионе живота.
2. Производња хране и технологија
- Свет данас производи довољно калорија да нахрани сваку особу на планети.
- Проблем више није количина, већ доступност и квалитет хране. Чак и када имају храну, многе породице не могу да приуште здраве, нутритивно богате производе.
3. Превише калорија, недовољно нутријената
- Ултра-прерађени производи поплављују светска тржишта.
- Деца расту у окружењу где је храна јефтина, калорично густа, али сиромашна есенцијалним нутријентима.
Последице
Глад више није доминантан непријатељ – али пораст гојазности представља нови глобални здравствени изазов.
Најсиромашније породице су често заробљене у парадоксу: новчаник је празан, а дијета пуна празних калорија.
Модерни свет је изграђен за брзо-доступно обиље, а људско тело је еволуирало да преживи глад. Последице су хроничне болести, дијабетес, кардиоваскуларни проблеми и други здравствени ризици.
Ово није победа човечанства
Ово је аларм: свет је смањио недостатак хране, али је створио нове кризе исхране.
Глобално решавање глади није потпуно, јер милиони деце и даље умиру због недостатка хране – али узроке смо се променили.
Сада се боримо са последицама изобиља, са системом исхране који не одговара нашем телу и здрављу.
Да бисмо створили здраву генерацију, морамо да радимо на правом балансу хране, нутријената и приступа здравој исхрани, јер превише и недовољно могу бити једнако опасни.
