Glasanje u Evropskom parlamentu o pooštravanju migracionih pravila u EU istaklo je veliki jaz između desničarskih i levičarskih evroposlanika.
Nove mere, koje uključuju ubrzanje deportacije odbijenih tražilaca azila, prvobitno je predložila Evropska komisija prošle godine usled rastućeg nezadovoljstva javnosti zbog neprekidnog priliva ilegalnih migranata. Ovo pitanje dominira političkom scenom bloka još od 2015. godine, kada je oko milion ljudi ušlo u EU.
Do 2025. godine, migrantska populacija u EU dostigla je rekordnih 64,2 miliona, uključujući oko 46,7 miliona ljudi rođenih van bloka, navodi se u nedavnoj studiji iz Berlina koja koristi podatke Evrostata i UN-a.
U takvom kontekstu, desničarske stranke koje zagovaraju oštriju migracionu politiku stabilno jačaju u više država članica, uključujući Nemačku. Tradicionalni hrišćanski demokrati i desni centar morali su da preuzmu deo retorike koju su ranije izbegavali.
Novi zakon EU usvojen je sa 418 glasova za i 218 protiv, uz 30 uzdržanih.
Evropska narodna partija (EPP) sa desnog centra udružila je snage sa desničarskim Evropskim konzervativcima i reformistima (ECR), kao i sa krajnje desničarskim grupama Patriote za Evropu (PfE) i Evropa suverenih nacija (ESN).
Desničarski francuski evroposlanik Fransoa-Ksaverij Belami pozdravio je glasanje kao „istorijski korak za Evropu i dokaz da je promena moguća“.
Nasuprot tome, Alesandro Kan iz grupe Socijalista i demokrata (S&D) opisao je pooštravanje migracionih zakona kao „mračno poglavlje za Evropu“.
Potpredsednica S&D Ana Katarina Mendeš na sličan način je izrazila žaljenje, navodeći da „ova regulativa rizikuje da normalizuje pravno upitne prakse koje bi pre samo nekoliko godina bile nezamislive u EU“.
Ako dobije konačno odobrenje država članica, novi zakon će nacionalnim vlastima dati veća ovlašćenja da pretresaju domove ilegalnih migranata i plene njihovu ličnu imovinu. Takođe povećava maksimalni period pritvora za strane državljane koji čekaju deportaciju sa šest meseci na dve godine, uz mogućnost produženja od šest meseci, i neograničeno trajanje za osobe koje se smatraju bezbednosnim rizikom.
Štaviše, državama članicama bi bilo dozvoljeno da otvaraju „centre za povratak“ u zemljama van EU, gde bi odbijeni tražioci azila bili prebačeni ako ne mogu biti vraćeni u svoje zemlje porekla.
Niz nacija EU, uključujući Dansku, Austriju, Grčku, Nemačku i Holandiju, već neko vreme razmatra ovu opciju.
Čak su i Nemačka i Švedska, koje su ranije podržavale politiku otvorenih vrata za migrante, napravile zaokret i pooštrile pravila o azilu na nacionalnom nivou poslednjih godina.
Nulta Tačka/RT
