Sve vesti Svet

Glavni tehnokrata: VELIKI NARATIV Klausa Švaba

Glavni tehnokrata: Veliki narativ Klausa Švaba

Svaka civilizacija je izgrađena na slojevima mitologije. U svojoj nedavno objavljenoj knjizi Veliki narativ, osnivač i predsedavajući Svetskog ekonomskog foruma, Klaus Švab, promoviše novi globalni mit zasnovan na empatiji i saradnji.

Ovo je izvanredno s obzirom na to da je pre pet godina, u Četvrtoj industrijskoj revoluciji, objasnio da će uspešna društva budućnosti biti „pametne“ kolonije termita koje gmižu dvonožnim kiborzima. Zatim je pre godinu i po dana, u Velikom resetovanju, izjavio da pandemija COVID-19 „predstavlja redak, ali uzak prozor mogućnosti da razmislimo, ponovo zamislimo i resetujemo naš svet“, praveći mesto za policentričnu tehnokratiju – koja će verovatno koristiti kinesku digitalnu valutu.

Budući da većina nas ne želi da postane genetski korigovana, neuropoboljšana, i bionički primalac blagostanja koga roboti ostavljaju bez posla, zato i njegov naglasak zvuči kao da je Štazi zlikovac, Švab je postao magnet za svaljivanje krivice i narodnu mržnju – fašista za neke, za druge komunista, za većinu tehnokratski vođa.

Sada, kao da smo svi zaboravili svoje sumnje, on poziva na novi narativ, sjajan narativ, gde sve što vam treba je ljubav:

„Ovaj novi narativ je od najveće pomoći jer pokazuje da je ova sposobnost brige—preduslov za uspešnu saradnju—zavisan je od osećanja, kvaliteta i emocija koje se mogu podsticati, unapređivati, pa čak i podučavati. Ljubav i privrženost, iako poseduju društvenu dimenziju, duboko su lični i teško ih je oponašati na društvenom nivou, ali se i drugi kvaliteti mogu lakše iskoristiti za društveno dobro. Empatija (sposobnost razumevanja i deljenja osećanja drugih) je jedna od njih”.

Znajući da Klaus Švab kontroliše prvi globalistički ideološki centar, Svetski ekonomski forum – koji ima ogroman uticaj na našu politiku, posebno preko donatora, i na korporativnu kulturu preko upravnih odbora – njegov „veliki narativ“ izaziva veliku zabrinutost. To signalizira strateški moralni okvir, namenjen podjednako manipulaciji liderima i masama, pri čemu je spremnost na pokoravanje dobro, a odbijanje da se povinujete zlo.

Dok se Švab (i njegov stalno ignorisani koautor, Thierry Malleret) ponašaju kao da je njihova poruka empatije i saradnje radikalna nova paradigma, oni crpe iz dubokog izvora evolucione nauke i filozofije. Široka teorija smatra da je darvinistička evolucija proizvela dve opšte strategije preživljavanja: takmičenje i saradnju. Obe osobine su izražene, u različitim razmerama, u skoro svakom organizmu. Ključ ovog teorijskog okvira je sledeći: više kooperativnih organizama — kao što su vukovi, mravi ili ljudi — nadmašiće više usamljene „individualističke“ organizme.

Velike ribe jedu male, ali veće jato će ih oboje marginalizovati.

Ove metafore prilično dobro odražavaju našu ljudsku stvarnost, ali značenje se pomera pod perom globalističkog tehnokrate koji je pakleno sklon širenju hiperpovezanih „javno-privatnih partnerstava“ širom planete – digitalizovanog superorganizma koji konzumira sve na svom putu.

Za one koji se bore protiv globalne tehnokratije, „saradnja“ znači kapitulacija, a „empatija“ znači patološki altruizam.

Her Švabova fantazija transhumanizma

Veliki narativ se zasniva na pet osnovnih tema, koje su sve poznate iz Švabovih prethodnih knjiga – ekonomija, životna sredina, geopolitika i društvo, sa maničnim naglaskom na tehnologiji:

„Nada i mogućnost optimizma proizilaze iz sledećeg zapažanja: nalazimo se na prekretnici u istoriji kada nova otkrića i nove tehnologije ne prate linearne stope rasta već eksponencijalne, drastično ubrzavajući inovacije. …Peter Diamandis [suosnivač Univerziteta Singulariti] veruje da ćemo, „u narednih 10 godina, ponovo osmisliti svaku industriju“ i „doživećemo više napretka nego u proteklih 100 godina“.

Zvuči sjajno ako želite da se nađete u svojoj kupoli, ali mnogi od nas nisu previše oduševljeni da spojimo svoja tela i mozak sa mašinom.

Da biste razumeli duboke mitove iza Velikog narativa, morate se osvrnuti na Švabovu tezu u Četvrtoj industrijskoj revoluciji, objavljenu 2016. On tvrdi da su inovacije iz prethodne tri industrijske revolucije — mehanička (parna mašina, železnica), električna (sijalice, telefoni) i digitalni (računari) — kulminirali u četvrtoj koja će transformisati samo čovečanstvo.

NOVA AGENDA: Od pandemije do klimatskih promena

„Konvergencija fizičkog, digitalnog i biološkog sveta“, piše Švab, „je u srcu četvrte industrijske revolucije“.

Šta to znači u praksi? Uprkos mirnom, nepristrasnom tonu knjige – onom koji sugeriše da je veštačka inteligencija jednostavno skenirala Švabov mozak i prevela njegove misli u tekst – s vremena na vreme čitalac dobije šamar sa potresnim primerom. Švab je posebno opsednut sintetičkom biologijom, dizajniranim bebama, veštačkom inteligencijom, internetom stvari (IoT) i što je najviše uznemirujuće, internetom tela (IoB):

„Razmislite o daljinskom nadzoru — široko rasprostranjenoj primeni interneta stvari. Bilo koji paket, paleta ili kontejner sada može biti opremljen senzorom, predajnikom ili oznakom za identifikaciju radio frekvencije (RFID) koja omogućava kompaniji da prati gde se nalazi dok se kreće kroz lanac snabdevanja – kako radi, kako se koristi. …U bliskoj budućnosti, slični sistemi za praćenje će se takođe primenjivati na kretanje i praćenje ljudi”.

Švab piše o nadgledanju ljudskih kretanja pomoću RFID čipova kao da predviđa toplo vreme ovog leta. Vidite, forsirana industrijska revolucija „ne samo da menja ’šta’ i ’kako’ da se stvari rade, već i ’ko’ smo mi. …Jednostavno rečeno, velike tehnološke inovacije su na ivici da podstaknu značajne promene širom sveta – neizbežno.

Kakve promene? Dodatak od 52 stranice, koji čini skoro trećinu knjige, daje nam dobru ideju. Pod nazivom „Duboki pomak“, odeljak navodi dvadeset tri „tehnološke prekretnice i društvene uticaje“, oslanjajući se na anketu od 800 rukovodilaca — odnosno menadžerske elite. Lista počinje sa „tehnologijama za implementiranje“, a zatim veselo šeta kroz „automobile bez vozača“, „dizajnirana bića“, „pametne gradove“, „AI i donošenje odluka“ itd. sa „neurotehnologijama“ na kraju.

„82% ispitanika očekivalo je [do 2025.] prvi mobilni telefon koji se može ugraditi telo u prodaji. Autori ne navode gde će hirurzi staviti ovaj uređaj, ali imam predlog. Oni dalje pišu:

„Ljudi se sve više povezuju sa uređajima, a ti uređaji se sve više povezuju sa njihovim telima. …Pametne tetovaže i drugi jedinstveni čipovi mogu pomoći u identifikaciji i lokaciji. Implantirani uređaji će verovatno takođe pomoći da se prenesu misli koje se normalno izražavaju verbalno putem „ugrađenog“ pametnog telefona, kao i potencijalno neizražene misli ili raspoloženja čitanjem moždanih talasa ili drugih signala.

U ovom scenariju kiborga, „pozitivni uticaji“ implantata uključuju „smanjenje nestale dece“. Dakle, ako roditelji ne žele da budu nemarni, trebalo bi da čipuju svoju decu. „Digitalne tetovaže ne samo da izgledaju cool, već mogu da obavljaju korisne zadatke, poput otključavanja automobila, unosa kodova mobilnog telefona… ili praćenja procesa u telu”.

OVO NIJE DOBRO! Evo šta je Klaus Švab spremio za Srbiju a vlast potpisala

Iako su 2016. i naredne godine doživele talase izveštavanja o transhumanizmu, od The Guardian-a do National Geographic-a, činjenica da je Svetski ekonomski forum dao svoj blagoslov transhumanističkoj revoluciji tiho je bila u pozadini. Kao da niko nije trebalo da priča o tome.

Zatim je prošlog leta, Švab brzo napisao “COVID-19: Veliko resetovanje” – tako brzo da biste pomislili da je već imao svoj nacrt spreman za štampu. U ovom tankom izdanju, on otvoreno proglašava globalni obred inicijacije u četvrtu industrijsku revoluciju:

„Gotovo trenutno, većina stvari je postala ‘e-stvari’: e-učenje, e-trgovina, e-igre, e-knjige, e-pohađanje. …Sa pandemijom, „digitalna transformacija” na koju su mnogi analitičari upućivali godinama… našla je svoje katalizatore. Jedan od glavnih efekata zatvaranja biće širenje i napredovanje digitalnog sveta na odlučan i često trajan način”.

Dok su ljudi robotizovani, roboti su humanizovani:

„Od početka zatvaranja, postalo je očigledno da su roboti i veštačka inteligencija ‘prirodna’ alternativa kada ljudski rad nije bio dostupan. …Naš dugotrajni i verovatno trajni strah od zaraze virusom (COVID-19 ili nekim drugim) će tako ubrzati nemilosrdni marš automatizacije. …Oni koji se prilagode agilnošću i maštom će na kraju preokrenuti krizu COVID-19 u svoju korist”.

Bez srama, The Great Reset slavi ovu neviđenu „priliku“ da se ubrza „konvergencija fizičkog, digitalnog i biološkog sveta“. U meri u kojoj Švab žali za izgubljenim, on to čini kao nasmejani paleontolog koji kopa po gomili kostiju triceratopsa.

Švindler Švab traži ljubav

Termin „patološki altruizam“ skovala je Barbara Oukli u istoimenom izdanju iz 2011. Ideja je da ljudska ljubaznost može skrenuti ka samoubilačkoj pasiji – bilo šta u rasponu od toga da postanete rob ljubavi do služenja diktatorima. U predatorskim odnosima, vaša savest može biti naoružana protiv vas.

Iako je Veliki narativ navodno zasnovan na razgovorima sa „50 najistaknutijih svetskih mislilaca i kreatora mišljenja“, to je tako besmislen pokušaj da se muze ljudska ljubaznost, pitam se da li je Klaus Švab pitao AI generator teksta kako da učini da ljudi prestanu da ga mrze. Pored „teorija zavere“ i automatizacije koja ubija posao, centralna briga knjige su klimatske promene — „egzistencijalna pretnja“ koju samo stručnjaci mogu da otkriju, a samo globalna usklađenost može da reši.

„Kako možemo učiniti ove ideje prijatnim“, pita se Švab, „tako da ih velika većina građana prihvati?“

Ključno je povećati empatiju i saradnju kroz pričanje priča. „Narativi oblikuju naše percepcije, koje zauzvrat formiraju našu stvarnost i na kraju utiču na naše izbore i postupke. Oni su način na koji nalazimo smisao života”. Švab posebnu pažnju posvećuje „distopijskim vizijama“ i „implicitnim predrasudama“ o tehnologiji van kontrole.

Tako tehnokrata koji je razbesneo pola planete promovišući čipove za mozak i globalnu upravu sada podstiče svoje sluge da vrte kosmičku propagandu. Da budemo pošteni, Švab izražava zabrinutost zbog sajber kriminala, AI ratovanja i zloupotrebe sintetičke biologije. Ali njegovo rešenje? Više tehnologije, jača vlada i priče koje izazivaju suze.

VELIKI RESET JE SAMO NEKOLIKO DANA OD PEČATIRANJA! OVAKO ŠVAB PLANIRA DA OTME ZEMLJIŠTE I OBUSTAVI PROIZVODNJU HRANE

„Prvi kritični korak je da se preokrene dominantna naracija…da je čovek za drugog čoveka vuk. Svako ko je upoznat sa nadzorom Big Tech-a ili sa ubistvima narko kartela pročitao bi ovo kao potpunu besmislicu – ali samo zato što ne razume priču iz Velikog narativa:

„Pošto su naše neuronske mreže postavljene da komuniciraju sa neuronskim mrežama drugih kako bi sagledale njihove emocije i razlikovale ih od naših, nedostatak empatije otežava život jednih s drugima bez stalne borbe ili osećaja ugroženosti od drugih. …Sve veći broj istraživanja, posebno u neuronauci, pokazuje da „Ako se predomislite, možete promeniti svet“.

Stoga, da bi prinudili na saradnju, vlasti moraju pokrenuti krugove empatije javnosti kroz „prosocijalne politike“. Ako vam to ne zagreje srce, ništa neće.

Jedan specifičan pristup je formulisao Raghuram Rajan. Njegova šema se „sastoji od ’jačanja i osnaživanja zajednica’ jer globalna uprava mora koegzistirati sa lokalnom moći na način koji je čini inkluzivnom. U suprotnom, rizikujete „populističku reakciju“:

„Oni će isključiti globalna tržišta i postati isključivi, ili će isključiti imigrante, i to će biti Amerika za one koji su rođeni na američkom tlu. Ono što imam na umu je ono što zovem „inkluzivni lokalizam.“ …Granice okružuju vašu lokalnu zajednicu, ali su porozne granice. …Svako ko želi da se pridruži može da uđe”.

Nešto mi govori da ni Svetski ekonomski forum ni Kina neće uskoro usvojiti „inkluzivni lokalizam“. Da biste razumeli poentu ove retorike, samo zamislite svet u kome je populistički Zapad odbacio odbranu, dok elite širom sveta jačaju svoju.

Na kraju krajeva, ideja o globalistima koji manipulišu empatijom da bi oslabili svoje protivnike trebalo bi da bude isto toliko frustrirajuća kao i želja da se lobanje buše radi postavljanja čipova u mozgu. Nije da je stari Klaus zaboravio na njih:

„Sa tehnologijom preovladava osećaj velikog optimizma — osećanje koje su izrazili svi naučnici koje smo intervjuisali za ovu knjigu. Mičio Kaku je otišao najdalje. …„Brain-net-u (kada se ljudski um spoji sa kompjuterima) biće potrebno nekoliko decenija da se pokrene, ali investitori već uskaču u to”.

Prema švindleru Švabu, The Future™ – u budućnosti je „neizbežna“ tehnokratija. Nakon što uklonimo apsurdnu toplinu i nejasnoće, njegov Veliki narativ je priča o dizajniranim bebama sa antenama uključenim u njihove glave koje lutaju hiperpovezanim pametnim gradovima dok roboti preuzimaju njihove poslove, a imigranti preplavljuju njihove granice – zbog „klimatskih promena” i „nejednakosti”. Nazovite me cinikom, ali poslednja scena njegovog kosmičkog narativa ne izgleda tako sjajno.

Nulta Tačka/TechnocracyNews