GLAVNO PITANJE! Šta je britanski plaćenik iz Mariupolja tražio u Srbiji sa pripadnicima „opozicije“
Zašto pripadnici liste „Moramo” koja je nedavno na izborima ušla u Skupštinu, britanskog plaćenika iz Marijupolja nazivaju „svojim drugom”? Kakve su njihove veze?
Ruske snage, po nekim navodima, planiraju da neonaciste iz puka Azov ušančene u lagume čeličane „Azovstal“ u Marijupolju na svetlost dana izvuku upumpavanjem vode u ogroman podzemni prostor u koji su se uvukli. Ovo nije prvi put da nacistički pacovi poslednje utočište traže u kanalizaciji. Takav slučaj bio je, na primer, u Beogradu 1944, kada su oslobodioci morali da se upuste u surovu podzemnu borbu prsa u prsa s nacistima, u kojoj su brojni mladi partizani i crvenoarmejci poginuli, a mnogi preživeli su doslovce poludeli. O tome je u knjizi „Smrt je dolazila iz podzemlja“ opsežno pisao Mirko Jovićević.
Ne želeći da svoje vojnike ponovo gurnu u Had, ruski stratezi su izgleda odlučili da tunele u kojima se, po tvrdnjama ruskih obaveštajnih službi, pored oko 3.000 neonacista, nalazi i biolaboratorija pod kontrolom NATO-a potope delom morskom vodom (tuneli su i ovako podložni plavljenju), a delom upumpavanjem vode pomoću vatrogasnih vozila. Ali to se sigurno ne bi dopalo protivnicima „davljenja“ Beograda i sestrinskim organizacijama okupljenim u koaliciju „Moramo“, ne toliko što su baš principijelno protiv davljenja, koliko zbog toga što se tamo, po svemu sudeći, nalaze njihovi prijatelji. To smo saznali slučajno, zahvaljujući nesmotrenoj objavi jedne članice te ljudskopravaško-ekološke korporacije.
Teodora Gavran, inače 52. na parlamentarnoj listi „Moramo“, objavila je da se njihov „drug Gundi“ predao „ruskim okupatorima u Marijupolju“ pošto je „sedam dana bio bez hrane, vode i vojne opreme“. Užas! „Drug Gundi“, u Ukrajini poznatiji kao „Kozak Gundi“, jeste britanski državljanin Ejdan Eslin koji se pre odlaska u Ukrajinu borio u Siriji, na strani kurdske milicije „Lavovi Rožave“ u okviru kurdske Narodne zaštitne jedinice, paravojske koja je jedno vreme vojevala protiv snaga Bašara Asada i Islamske države uz značajnu podršku SAD, a onda su ih Amerikanci napustili 2019. i ostavili na milost i nemilost Turske.
Eslin je u Siriju prvi put otputovao u aprilu 2015. i tamo boravio deset meseci, da bi po povratku u Britaniju februara 2016. bio uhapšen zbog sumnji za umešanost u terorizam. Ubrzo je, međutim, oslobođen i vratio se u Siriju da ponovo ratuje. Ne znamo tačno do kada je tamo ostao, ali poznato je da je 2018. otišao u Ukrajinu da bi se borio protiv „ruskih okupatora“, kako to kaže Teodora Gavran.
Zahvaljujući Gavranovoj saznajemo da je na putu od Sirije do Ukrajine njihov drug Gundi tri meseca boravio u Srbiji, dok je, kako kaže, „čekao dozvolu ukrajinske vojske da se priključi“. Za to vreme bio je „njihov gost“, išli su zajedno na „Bir fest“, Kalemegdan. E sad, ovo je „malo“ sporno. Ne samo zbog toga što je Gavranova sa svojim kolegama „levičarskim ekolozima“ ugostila čoveka koji je otišao u Marijupolj da se bori rame uz rame sa osvedočenim nacistima iz puka Azov (iako je bio u jedinici ukrajinskih marinaca, to su mu bili saborci i pod istom su komandom). Više zbog toga što je Gavranova očito znala zbog čega je njihov „drug Gundi“ u Srbiji i u tome mu, po sopstvenom priznanju, pomogla ugostivši ga i ko zna još kako.
Vrlo je moguće da je Gavranova time počinila krivično delo iz člana 386b Krivičnog zakonika Republike Srbije kojim se zabranjuje „organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi“, za šta je zaprećena kazna od dve do deset godina zatvora. I to se odnosi i na srpske i na strane državljane: „Za delo iz stava jedan ovog člana, učinilac će se kazniti kaznom propisanom za to delo i kada lica koja organizuje nisu državljani Srbije.“ Dakle, zabranjeno je pomagati i stranom državljaninu da ode na strano ratište, a to je Gavranova, reklo bi se po njenom priznanju, učinila.
Ali, kako je Teodora Gavran uopšte stupila u kontakt s britanskim državljaninom koji je ratovao u Siriji i nameravao da s poslom nastavi i u Ukrajini? Najverovatnije preko svog muža, Kurda koji je u nekom trenutku, moguće tokom migrantskog talasa, došao da živi u Srbiji. Koliko li je još takvih? Ne samo migranata koji su se naselili u Srbiji i nastavili s aktivnostima povezanim s ratom u svojoj rodnoj zemlji nego i plaćenika i drugih ratnika koji su preko naše teritorije prešli i na njoj boravili dok se nisu stekli uslovi da odu na sledeće ratište i nastave sa svojim „zanatom“. Jesu li pivo s Gundijem pili i Radomir Lazović, Dobrica Veselinović, Nebojša Zelenović i drugi „ekološki“ aktivisti?
Da li su žene u crnom, čija je članica i predsednički kandidat koalicije „Moramo“ Biljana Stojković, i slični samo demonstrirali protiv „ruske agresije“, ili su preduzimali i neke konkretnije korake poput pomoći nekom Gundiju dok čeka „dozvolu“ ukrajinske vojske da joj se pridruži? Jesu li „morali“ da pomažu takvim likovima i jesu li oni njihovi saborci? Takođe, s obzirom na ova saznanja, postavlja se pitanje je li Teodoru Gavran 14. juna 2021. policija pratila samo zbog protesnog skupa koji je organizovala u Perlezu i na kojem je bio i Aleksandar Jovanović Ćuta, ili zbog nečega drugoga?
