Globalistička vizija: „15-minutni“ gradovi ZATVORI i kraj privatne svojine
Kao opšte pravilo, smatram da kad god javnost pomno ispita bilo koju posebnu agendu koju promovišu vlade i globalisti, njihov prvi odgovor je da se ponašaju ogorčeno, slično kao što bi narcis uradio kada ne namerava ništa dobro i bude uhvaćen.
„Kako se usuđuješ“ dovoditi u pitanje njihove namere i sugerisati da bi mogli biti podli.
Kako se usuđujete da kažete da su nešto drugo osim ljubavi i dobronamernosti.
Naši „lideri“ su nam uvek želeli samo najbolje, zar ne?
Oni samo žele da naši životi postanu sigurniji, udobniji i zgodniji – to je ono što zaista motiviše vašeg prosečnog elitistu, zar ne?
Očigledno, istorija nam govori mnogo drugačiju priču, i zbunjuje me kada neko pokuša da tvrdi da su stvari danas drugačije u poređenju sa pre 100 godina, pre 300 godina ili pre 1000 godina. Nema ničeg novog pod suncem. Uvek će postojati tirani koji pokušavaju da steknu sve više i više moći i ti tirani će uvek lagati javnost, tvrdeći da su dobri ljudi sa našim najboljim interesima u srcu.
Kada to ne funkcioniše, a građani ostaju skeptični, tirani kreću u napad, optužujući javnost za „teoriju zavere“. Ovo ima za cilj da ismejava i sramoti slobodne mislioce u tišini – Ne želite da se ističete, zar ne? Zašto rizikovati da budete izopšteni iz društva? Zašto rizikovati da postanete mim?
Ova taktika je ukorenjena u ideji da korporativni mediji i vladini zvaničnici predstavljaju mejnstrim, te stoga predstavljaju većinu, a većina realnost. Ništa od ovoga nije tačno niti relevantno, naravno. Važne su samo činjenice. Sofistika je besmislena. Mišljenja su besmislena. Istina treba da bude cilj, a ako to nije nečiji cilj, onda oni moraju biti dobavljač laži i ne treba ih shvatati ozbiljno. Postoje samo dva puta, nema trećeg.
Priznajem da ima neke vrednosti optužba za „teoriju zavere“, jer kad god je establišment koristi, to je siguran znak da ste preblizu meti i da oni postaju nervozni. Oni bi jednostavno mogli da pokušaju da iznesu bilo koji dokaz koji bi mogli da imaju da dokažu da je vaša pozicija pogrešna, ali oni to zapravo ne rade. Umesto da raspravljaju o vašim argumentima i dokazima, oni pokušavaju da vas potkopaju kao valjanog kritičara i vakcinišu javnost protiv vaših ideja pre nego što ljudi ikada dobiju priliku da ih čuju. Ovo je ponašanje zlikovaca, a ne dobronamernih i brižnih vođa.
Pominjem ovu dinamiku jer postoji jedna agenda iznad svih drugih koju agresivno brane mediji establišmenta, a svako ko je dovede u pitanje automatski je proganjan kao „lud teoretičar zavere” ili „negator”. Naravno, govorim o agendi klimatskih promena.
U prethodnim člancima smo temeljno razotkrili ideju klimatskih promena koje je stvorio čovek i ovde neću trošiti vreme na to.
Vaš DNK: Globalna biometrijska identifikacija!https://t.co/MwwE7b7POc
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 12, 2023
Umesto toga, želim da ispitam krajnji cilj politike klimatskih promena – krajnje rešenje, koje NIJE da se spasi planeta, već da se dominira nad stanovništvom.
Nazivi koji se koriste za „resetovanje“ klimatskih promena se razlikuju, ali ga globalisti i UN često nazivaju Agendom 2030 ili ciljevima održivog razvoja. Ovi programi nose fasadu zaštite životne sredine, ali su SVI ukorenjeni u ekonomiji. Odnosno, svi napori u vezi sa klimatskim promenama postoje da unište industriju i trgovinu i uspostave partnerstvo između vlade i preduzeća da bi dominiralo proizvodnjom. Klimatske promene su trojanski konj za uvođenje autoritarnosti.
Verujem da je jedan od najvažnijih aspekata Agende 2030 za globaliste nešto što se zove „15-minutni grad“; projekat koji uključuje stotine gradonačelnika širom SAD, Evrope i Azije koji blisko sarađuju sa grupama kao što je Svetski ekonomski forum. Svako pominjanje ove ideje u negativnom svetlu i mediji reaguju besom kao i podsmehom kao da to nije stvarno pitanje vredno rasprave.
Establišment oslikava zanimljivu sliku 15-minutnih gradova – utopijska budućnost u kojoj je sve što vam treba udaljeno samo nekoliko minuta hoda, a privatni prevoz suvišan (ili zabranjen). Možda čak i živite u mega-kompleksu, slično kao džinovski tržni centar u kojem takođe radite. Mogli biste da provedete mesece unutar jedne kvadratne milje prostora, a da nikada ne morate da odlazite ni zbog čega.
Nije greška što je ova ideja bila snažno forsirana tokom pandemije. Javnost je bila preplavljena propagandom straha od virusa sa stopom preživljavanja od 99,8% i taj strah je iznenada učinio realnom nezamislivu ideju da ostanete kod kuće sve vreme. Medijski stručnjaci i dalje nazivaju vezu između blokada zbog Covid-a i klimatskih ograničenja teorijom zavere, ali ta ideja je otvoreno priznata u belim knjigama UN i WEF-a.
Neki ljudi tvrde da su većina gradova već „15-minutni gradovi“ sa potrepštinama koje su sve na pešačkoj udaljenosti od njihovih domova. Ovi ljudi ne razumeju šta je zapravo 15-minutni grad. Kao što brojni opisi projekta primećuju, ne radi se samo o pogodnostima ili bliskom pristupu, već o promeni svakog aspekta naše trenutne filozofije življenja. Ne radi se o sticanju pogodnosti, već o podnošenju niza žrtava kako bi se umilostivili bogovi emisije ugljenika.
15-minutni grad je više kao recept, koji sadrži svaki pojedinačni sastojak programa klimatskih promena i izolacije zbog covida u jednoj sveobuhvatnoj Orvelovskoj viziji. To uključuje uklanjanje motornih vozila, uklanjanje privatnog prevoza i puteva, pametni grad i AI praćenje potrošnje električne energije svake osobe, praćenje potrošnje proizvoda i „ugljičnog otiska“, biometrijski nadzor unutar kompaktnog i naslaganog urbanog pejzaža, koncept bezgotovinskog društva, pravičnost i kultizam inkluzije, kontrola stanovništva itd.
To je kulminacija, kraj igre; masivni zatvor bez rešetki. Mesto gde ste uslovljeni da se naviknete na veštačka ograničenja privatnosti, bez građanskih sloboda, bez privatne svojine i bez mogućnosti rada ili mobilnosti. Vezani ste za zemlju i zemljište je u vlasništvu države (ili korporacije). Ako želite istorijsko poređenje, najbliže što mogu pronaći je feudalni sistem srednjevekovne Evrope.
Unutar ovih gradova vi ste radni mehanizam, ništa više. Nikada vam neće biti dozvoljeno da posedujete sopstvenu imovinu, a time i sopstveni rad. Sve što imate država vam daje i može vam država oduzeti ako im prkosite. Možda ćete moći da napustite selo ili zajednicu za koju ste vezani neko vreme, ali to će se promeniti sa sve većim ograničenjima kretanja javnosti u skladu sa diktatom klimatske ideologije.
Sve dok ste produktivni i pokorni, dobijaćete stvari koje su vam potrebne da preživite, ali nikada da napredujete. U slučaju tehnokratskog feudalnog sistema ne biste imali nikakve garancije da će državi biti potrebne vaše usluge. Barem u feudalnoj Evropi seljak se smatrao vrednim resursom zbog ograničenog stanovništva. U svetu u kome se mnogi ljudi smatraju „viškom populacije“, lako biste mogli da budete zamenjeni i izbačeni iz grada da gladujete i umrete.
Svetski ekonomski forum je 2016. godine objavio dokument pod naslovom „Dobro došli u 2030. Ne posedujem ništa, nemam privatnost, a život nikada nije bio bolji.“ Članak je imao za cilj da promoviše koncept nazvan „ekonomija deljenja“ koji je prvi javno predstavljen novinarima u Davosu. Članak opisuje „hipotetičku“ budućnost u kojoj je komunistički sistem okončao svu privatnu svojinu u ime spasavanja planete od klimatskih promena. Koristi? Pa, kao i svi komunistički sistemi, velika laž je da ćete manje raditi i da će većina stvari biti besplatna. Ovako su kolektivistički ideali prodavani stanovništvu generacijama i NIKAD ne funkcioniše onako kako establišment tvrdi.
WEF godinama promoviše ekonomiju deljenja, ali kada je postala mejnstrim i bila naširoko kritikovana kao distopijska, mediji su ponovo okrenuli prekidač „teorije zavere“ i napali svakoga ko je razotkrio implikacije.
Više platformi je objavilo članak 2016, ali mnoge su ga od tada uklonile (Čini se da je Forbes izbrisao njihovu objavljenu verziju, na primer). Pretvaraju se kao da agenda nikada nije postojala, verovatno zato što članak sadrži neka otkrivajuća priznanja, uključujući i nagoveštaj koncepta 15-minutnog grada. Iz članka:
„Moja najveća briga su svi ljudi koji ne žive u našem gradu. One koje smo izgubili na putu. Oni koji su odlučili da je postalo previše, sva ova tehnologija. Oni koji su se osećali zastarelim i beskorisnim kada su roboti i veštačka inteligencija preuzeli veliki deo naših poslova. Oni koji su se uznemirili političkim sistemom i okrenuli protiv njega. Oni žive drugačijim životom van grada. Neki su formirali male zajednice koje se samosnabdevaju. Drugi su samo ostali u praznim i napuštenim kućama u malim selima iz 19. veka.
S vremena na vreme se iznerviram zbog činjenice da nemam pravu privatnost. Nigde ne mogu da odem i ne budem registrovan. Znam da je negde zabeleženo sve što radim, mislim i sanjam. Samo se nadam da to niko neće iskoristiti protiv mene”
Drugim rečima, globalisti zamišljaju budućnost u kojoj su nezadovoljni slobodni mislioci i ljudi zamenjeni veštačkom inteligencijom izopštenici, koji grebu i stružu besmisleno postojanje u pustošima starog sveta. Da biste ostali u nedrima novog sveta, od vas će se tražiti da se odreknete svake slobode, čak i slobode misli. Imajte na umu, ovaj članak bi trebalo da bude „pozitivna“ promocija zajedničke ekonomije i 15-minutnih gradova. Ipak, ovaj odlomak više zvuči kao pretnja.
Važno je shvatiti da ovi kompaktni gradovi neće biti dizajnirani za vašu udobnost. Neće biti dizajnirani tako da sve pogodnosti koje imate danas imate bliže na dohvat ruke, a istovremeno pružaju „održivost“. Tako to pokušavaju globalisti da prodaju, ali to neće tako biti. Umesto toga, ovi gradovi će biti dizajnirani da vas bolje KONTROLIŠU, tako da možete biti primorani da podnesete žrtvu za koju kažu da je neophodna da bi održivost bila moguća.
Pogrešno se nazivaju „decentralizovanim zajednicama“, ali su upravo suprotno – potpuno su centralizovane, poput kaveza za hrčka u kojem ste vi kućni ljubimac. Osnovna filozofija iza njih je zavisnost. Ako živite na mestu koje je posebno konstruisano da eliminiše vašu sposobnost da sami sebe obezbedite, onda ste rob. Mada, naravno, čak i ropstvo može izgledati plemenito ako su ljudi uvereni da su njihovi lanci neophodni za dobrobit planete.
