GLOBALNA CENZURA! UN predlažu „Globalni digitalni dogovor“ da zaustave „mržnju“ na internetu
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš u ponedeljak je izneo svoj predlog za „Globalni digitalni dogovor“, koji bi uključivao zakone širom planete protiv „mržnje i laži u digitalnom prostoru“.
„Digitalne platforme se zloupotrebljavaju za menjanje nauke i širenje dezinformacija i mržnje na milijarde ljudi“, rekao je Gutereš.
„Proliferacija mržnje i laži u digitalnom prostoru nanosi veliku globalnu štetu. Ova jasna i prisutna globalna pretnja zahteva jasnu i koordinisanu globalnu akciju. Nemamo trenutak za gubljenje“, rekao je on.
Gutereš je rekao da izveštaj o politici UN-a o „Informacijama i integritetu na digitalnim platformama“ predstavlja „okvir“ za odgovarajući koordinisan međunarodni odgovor.
Ujedinjene nacije su zapravo objavile dva povezana izveštaja o politici u kojima se zahteva globalistička kontrola interneta. Prvi, Globalni digitalni dogovor, prvenstveno se bavi eliminisanjem „podele između regiona, pola, prihoda, jezika i starosnih grupa“ za pristup Internetu, ukazujući na takve činjenice kao što je da „oko 89 procenata ljudi u Evropi su onlajn, ali samo 21 odsto žena u zemljama sa niskim prihodima koristi internet“.
„Nejednakost raste“, navodi se u izveštaju o politici UN. „Ogromna ulaganja u tehnologiju nisu bila praćena potrošnjom na javno obrazovanje i infrastrukturu. Digitalna tehnologija je dovela do ogromnih dobitaka u produktivnosti i vrednosti, ali ove prednosti ne rezultiraju zajedničkim prosperitetom”.
Globalni digitalni dogovor je uključio nekoliko pritužbi na „govor mržnje“ i „dezinformacije“, koje je povezao sa zlonamernim hakerima, kriminalnim aktivnostima, autoritarnim državnim kontrolama i „predatorskim poslovnim modelima“ kao „ozbiljnim rizicima po ljudska prava“.
Jedan od ciljeva Globalnog digitalnog dogovora je da razvije „čvrste kriterijume i standarde odgovornosti za digitalne platforme i korisnike za rešavanje dezinformacija, govora mržnje i drugog štetnog onlajn sadržaja“.
PUTIN: Ukrajinska kontraofanziva doživela neuspeh, imaju velike gubitkehttps://t.co/QwAaTQIHTf
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 14, 2023
Ova ideja je u velikoj meri proširena u izveštaju o politici „Integritet informacija na digitalnim platformama“ na koji se Gutereš poziva u svojim napomenama u ponedeljak. Ovaj dokument je kritikovao „tamniju stranu digitalnog ekosistema“, koji je „omogućio brzo širenje laži i mržnje, nanoseći pravu štetu na globalnom nivou“.
„Opasnost se ne može preceniti. Govor mržnje i dezinformacije putem društvenih medija mogu dovesti do nasilja i smrti. Sposobnost širenja dezinformacija velikih razmera kako bi se potkopale naučno utvrđene činjenice predstavlja egzistencijalni rizik za čovečanstvo“, navodi list.
Ove dijagnoze i alarmni tonovi su takođe kratak i efikasan rezime zašto je donošenje globalnih zakona protiv „govora mržnje“ ili „dezinformacija“ malo verovatan lek i koji bi trebalo da uznemiri sve koji se bave slobodom govora. Najblaže rečeno, velike globalne organizacije se nisu baš proslavile kao nepristrasni arbitri mržnje ili naučne istine u poslednjih nekoliko decenija, a posebno tokom pandemije koronavirusa i njenih posledica.
Najšira javnost u slobodnom svetu verovatno se nikada nije manje složila da neko transnacionalno telo treba da bude imenovano kao ministarstvo apsolutne, nepristrasne istine. Neslobodni svet bi ili odbio da dozvoli organu UN-a da ga kontroliše zbog mržnje i dezinformacija – ili bi, što je još više uznemirujuće, podmetnuo takvo telo da sprovodi političke preferencije autoritarnih režima. Nije teško zamisliti na čemu bi Komunistička partija Kine insistirala da su „dezinformacije“ koje se mogu primeniti o temama kao što su poreklo virusa korona u Vuhanu.
U podnesku o politici UN-a je priznato da „razlika između dezinformacija i netačnih informacija može biti suptilna i teško je odrediti“ – ali čak ni to ne govori ništa o poteškoćama u razlikovanju između dezinformacija i politički nekorektne istine, ili između dezinformacija i diskutabilnog mišljenja.
Uznemirujuće je to što je izveštaj o politici Ujedinjenih nacija skrenuo pažnju na nekoliko veoma politizovanih tema, posebno u vezi sa klimatskim promenama, koje UN jasno vide kao rešeno pitanje o kome arbitri globalne apsolutne istine mogu udobno da donose presude.
Jedna od taktika „dezinformacija“ koju UN očigledno žele da regulišu je „greenwashing“, definisano kao „obmanjivanje javnosti u uverenje da kompanija ili entitet čini više da zaštiti životnu sredinu, a manje da joj šteti, nego što jeste”. Ne postoji način na koji se može verovati da će pokretu za klimu zasićenom novcem, hiperpolitizovanim klimatskim aktivistima, biti dato na odlučivanje šta predstavlja „greenwashing“.
UN takođe vide sebe kako preuzimaju ulogu u policijskom nadzoru „dezinformacija“ tokom izbora, gde „širenje pogrešnih informacija i dezinformacija može potkopati poverenje javnosti u izborne institucije i sam izborni proces“.
Takva ambicija će se verovatno pokazati još spornijom za UN od uspostavljanja globalnih ministarstava istine i nauke. U Sjedinjenim Državama, obe stranke imaju istoriju izazovnih izbornih ishoda. Za koje izazove će UN odlučiti da su neprihvatljive dezinformacije, a koje bi opravdale kao žustro politikanstvo?
U političkim izveštajima koje je Gutereš izlagao naširoko su govorili o tome koliko je Internet ogroman i koliko su ozbiljni problemi mržnje i dezinformacija na mreži postali, ali nije bilo mnogo diskusija o tome kako će se formulisati svetska politika protiv opasnog govora.
Završne stranice izveštaja o integritetu informacija pohvalile su neke postojeće regulatorne odgovore, kao što je Zakon o digitalnim uslugama Evropske unije iz 2022. godine, pozdravile neke privatne digitalne platforme za dobrovoljno usvajanje „neke vrste sistema samoregulacije, moderacije ili nadzora“ i prihvatile trenutak da se pozdravi efikasnost kampanja UN-a protiv dezinformacija – ali Gutereš je jasno zamislio nešto centralizovanije i mišićavije.
Kodeks ponašanja predložen na kraju dokumenta izložio je neke uzvišene ciljeve, ali ne i detalje o tome kako će se oni implementirati ili kako će se kršenja procjenjivati.
Na primer, poziva se na države članice UN da „osiguraju da odgovori na dezinformacije i govor mržnje budu u skladu sa međunarodnim pravom, uključujući međunarodno pravo o ljudskim pravima, i da se ne zloupotrebljavaju za blokiranje bilo kakvog legitimnog izražavanja mišljenja“.
To očigledno neće biti starter u Kini, SAD i drugim autoritarnim režimima i, sudeći po ostatku dokumenta, Ujedinjene nacije se verovatno ne bi previše uznemirile da se „odgovori na dezinformacije i govor mržnje“ zloupotrebljavaju za blokiranje legitimne kritike pokreta za klimatske promene.
„Digitalne platforme treba da se odmaknu od poslovnih modela koji daju prioritet angažovanju iznad ljudskih prava, privatnosti i bezbednosti“, koje zahteva Kodeks ponašanja.
UN su pozvale vlasnike platformi da „ulažu u sisteme za moderiranje sadržaja ljudske i veštačke inteligencije“, ali je to među najkontroverznijim temama u debati o slobodi govora u ovom trenutku, jer algoritmi i AI sistemi se jasno mogu programirati da nameću političke predrasude.
„Od zdravlja i rodne ravnopravnosti do mira, pravde, obrazovanja i klimatskih akcija, mere koje ograničavaju uticaj pogrešnih i dezinformacija i govora mržnje podstaći će napore da se postigne održiva budućnost i nikog neće ostaviti iza sebe“, zaključuje se u dokumentu. Ne postoji veliki konsenzus ljudi u slobodnom svetu, ili zvaničnika vladajuće partije u neslobodnom svetu, koji veruju Ujedinjenim nacijama da regulišu, ili čak definišu, bilo koju od tih stvari.
