Godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma 2022- sada SVI znaju ko su ljudi koji se okupljaju u Davosu
Godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Davosu je možda najnepopularnija svetska konferencija, a osnivač i predsedavajući WEF-a, Klaus Švab, jedna je od najprezrenijih ličnosti na svetu.
Često se poredi sa „Dr. Zlo“, lik koji je igrao Majk Majers u seriji Ostina Pauersa, a koji se rutinski poredi na internetu sa superzlikovcem Džejmsa Bonda, Švab je viđen kao mesijanski megaloman koji vodi podlu kabalu svetskih lidera i korporativnih šefova u budućnost kojom dominira globalistička elita.
Tviter anketa TruthBoost-a postavlja pitanje: „Da li Svetski ekonomski forum čini svet boljim mestom?“ U trenutku pisanja ovog teksta, 98,4 odsto ispitanika je reklo NE.
Šta je to u vezi sa ovim forumom i njegovim liderima zbog čega su WEF i njegovi sastanci toliko prezreni? Na kraju krajeva, WEF je „posvećen poboljšanju stanja u svetu“, ili bar tako kaže njegov slogan. Kako se ispostavilo, većina ljudi ne voli da grupa neizabranih, samoimenovanih diktatora izdaje dekrete odozgo nadole i preporučuje politike koje ograničavaju njihovu slobodu i krše njihova prava.
Ovogodišnji godišnji sastanak proglašen je najvažnijim u pedesetogodišnjoj istoriji, s obzirom na rat u Ukrajini i postpandemijsko „novo normalno“. Švab je to sugerisao u svojim pozdravnim rečima, dodajući: „Moramo da ojačamo našu otpornost na novi virus, eventualno, ili druge rizike koje imamo na globalnom nivou“.
S obzirom na to da su Švabova kolektivistička retorika i planovi bili tako loše prihvaćeni da je morao da napiše knjigu pod nazivom Veliki narativ da bi opravdao i preinačio Veliko resetovanje kao neophodno i benigno, moglo bi se pomisliti da bi Švab mogao pažljivije birati reči ne sugerišući da su „novi virus“ ili „drugi rizici“ deo „globalne agende“ koju „mi“ (oni) preduzimamo – kao da su to budući događaji koji se planiraju. Ali Švab i WEF su originalni u stvaranju teorija zavere i teoretičara zavere. (Uzgred, reč „kolektiv” je upotrebljena pedeset i dva puta u Velikoj Narativu.)
Godišnji sastanak je uključivao panel diskusije o brojnim pitanjima, uključujući proširenu stvarnost; digitalne valute centralne banke; klimatsku tranziciju u privredama u razvoju; ugljenični otisak kriptovaluta; digitalnu ekonomiju; raznolikost, jednakost i inkluziju; ekonomske sankcije; zapošljavanje u Četvrtoj industrijskoj revoluciji; energetsku tranziciju u Kini; indeksiranje životne sredine, društva i upravljanja (ESG); geopolitiku; globalni porez; pandemijsku zdravstvenu zaštitu; odgovornu potrošnju; vraćanje prirode gradovima; i Rusiju, kao i specijalno obraćanje predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog.
Raspon tema je zapanjujući, ali takođe ukazuje na hubristički etos centralnog planiranja WEF-a. Od centralizovanih digitalnih valuta do urbanog planiranja, brige WEF-a podsećaju na Rimski klub i verovatno su bile pod uticajem Rimskog kluba i prepune su njegovog neomaltuzijanizma. Čini se da ne postoji ništa za šta WEF ne tvrdi da je ekspert i ništa za šta neće davati preporuke. Ipak, mejnstrim mediji i dalje smatraju Veliko resetovanje WEF-a teorijom zavere, uprkos nedavnoj napomeni Džoa Bajdena da su visoke cene gasa nešto što treba slaviti kao deo „neverovatne tranzicije“ na obnovljive izvore energije. Drugim rečima, visoke cene gasa su oduvek bile deo planiranja Green New Deal-a, a Bajdenov politbiro je doduše učestvovao u njihovom porastu.
Vrhunac sastanka 2022. uključivao je australijsku komesarku za e-bezbednost Džuli Inman Grant koja je tokom panela pod naslovom Uvođenje bezbednije digitalne budućnosti rekla da „sloboda govora nije isto što i sloboda za sve“ i da će nam „trebati rekalibracija čitavog niza ljudskih prava koja se primenjuju na mreži – od slobode govora, do, znate, da budete oslobođeni nasilja na mreži”.
Ovi zloslutni komentari dolaze nakon klizanja Australije ka totalitarizmu tokom pandemije i nedavnog usvajanja Zakona o digitalnim uslugama od strane Evropske unije, koji zabranjuje „govor mržnje“ i „dezinformacije“ i predstavlja veliki korak ka jedinstvenom svetskom upravljanju internetom. Konkretno, okvir EU za digitalne komunikacije će regulisati govor u vezi sa „klimatskim promenama“, zdravstvenim izazovima kao što su koronavirus i druge „pandemije“, i „govorom mržnje“ ili drugim „nezakonitim govorom“ kako ih definiše EU. Da bi ispunili regulatorne zahteve EU i da bi unapredili svoje napore, sajtovi za pretragu i platforme društvenih medija će najverovatnije jednostavno primeniti jedan skup EU pravila, na sav onlajn sadržaj.
Ukratko, bez obzira da li su WEF i njegovi učesnici besprekorni centralni planeri i globalisti ili, što je verovatnije, moćni uticajni ljudi koji utiču na sve, od vladine politike do korporativnog odlučivanja, ova grupa ima drskost da sugeriše da su oni ili bi trebalo da budu glavni donosioci odluka u svetu. Ne žele da ostave ljude na miru da ostvare svoje životne interese, uključujući ekonomske i porodične živote. Ovi glavni planeri moraju intervenisati protiv svih individualnih, lokalnih, regionalnih i nacionalnih planova. Kao što je primetio Ludvig fon Mizes, takvi centralni planeri su uvek autoritarni i žele da promene planove pojedinaca. Oni veruju da su nesumnjivo u pravu, uprkos užasnim rezultatima intervencionizma.
