Godišnjica etničkog čišćenja Srba iz Hrvatske! Oluja, zločin koji nikada neće biti zaboravljen
Ove godine će u Loznici biti obeležen Dan sećanja na progon Srba iz Hrvatske pre 29 godina u „akciji Oluja“, u kojoj je ubijeno ili nestalo oko 2.000 Srba, a više od 220.000 je proterano. RTS će od 18 sati direktno prenositi državnu komemorativnu svečanost povodom Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“.
Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorad Pupovac poručio je da od Zagreba očekuje da će u obeležavanju 29. godišnjice „Oluje“ pokazati više usmerenosti prema izgradnji kulture mira i tolerancije.
„Očekujem da će biti više usmereno na obnovu poverenja i unutar Hrvatske i između Hrvata i Srba, ali i između same Hrvatske i Srbije. I to bi bila značajna stvar ukoliko bi se, bilo indirektno ili direktno, doprinelo tim važnim ciljevima“, rekao je Pupovac za Tanjug.
Pupovac ocenjuje da su ove godine za razliku od prethodnih u fokusu neke druge teme.
„Javnost je uglavnom posvećena pitanjima požara na pojedinim delovima dalmatinske obale, kao i pitanjima devastacije vrela Une na području opštine Gračac i naselja Donja Suvaja, odnosno Srba“, rekao je Pupovac.
Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović rekao je da je glani krivac za stagnaciju procesa identifikacije Srba nestalih tokom operacije „Oluja“, ali i onih nestalih tokom ratova devedesetih, država Hrvatska, koja, kako je rekao, to svesno radi.
„U pozadini svega ovoga stoji jedan krajnje neracionalan odnos hrvatske strane prema žrtvama. Mi tražimo civile, mi tražimo ljude koji su na pravdi Boga nestali, ubijeni i to je ono što deluje frustrirajuće i po porodicu, ali i po sve nas“, rekao je Odalović za Tanjug.
On je dodao da Komisija raspolaže informacijama o grobnim mestima i da poseduje i zahteve za identifikaciju, ali da hrvatska strana sve to ignoriše i ne želi da po tim pitanjima zakaže sastanke.
Odalović ocenjuje da je saradnja između svih aktera koji su učestvovali u ratovima devedesetih ključna kako bi se priveo kraju proces identifikacije osoba nestalih tokom ratnih dejstava, kojih ima više od 9.000 i dodaje da su trećina nestalih Srbi.
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta rekao je da mnoge činjenice ukazuju na to da je operacija „Oluja“ najveći ratni zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata i da predstavlja završni čin etničkog čišćenja srpskog naroda sa područja današnje Hrvatske.
„U Hrvatskoj se već 29 godina slavi progon i ubijanje Srba. Slave se ratni zločinci, govori se samo o hrvatskim žrtvama, dok se srpske žrtve prećutkuju, omalovažavaju, ponižavaju, umanjuju, pa čak i negiraju,“ rekao je Linta za Tanjug povodom godišnjice operacije „Oluja“.
Prema njegovim rečima, hrvatsko pravosuđe organizuje montirane sudske postupke protiv krajiških boraca sa strateškim ciljem da na osnovu lažnih izjava svedoka saradnika podigne što više optužnica i donese lažne presude.
Cilj je, kako kaže, verifikacija laži da je Oluja „čista kao suza“ i da je bila oslobodilačka akcija.
Linta je istakao da je veoma važno da država Srbija vodi aktivnu borbu za istinu o karakteru rata na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine i generalno prostora bivše Jugoslavije i da jasno iznosi činjenice o stradanju Srba tokom avgusta 1995. godine.
Istoričar Momčilo Pavlović rekao je za RTS da procesi razbijanja velike jugoslovenske države nisu završeni, posebno nije stabilizovano srpsko pitanje.
Dvadeset devet godina od tih događaja taj narativ i pogled na operaciju Oluja je različit u Srbiji i Hrvatskoj, dodaje Pavlović.
Prognana iz Siska: To su ožiljci koji ostaju za ceo život
Jelena Žutić, učiteljica u Šapcu, prognana iz Siska kaže da je hrišćanski praštati, ali da pogrom Oluja ne može da se zaboravi.
„To su ožiljci koji ostaju za ceo život. Imala sam četiri godine, ali moji roditelji su bile zrele ličnosti. Njihov deo života je vezan za Hrvatsku. Bio je dug vremenski period dok smo stali na noge“, priseća se Žutićeva.
Državna komemorativna ceremonija zakazana je na gradskom stadionu „Lagator“, u subotu 3. avgusta, od 18.00 časova.
Srbija i Republika Srpska tog dana obeležavaju sećanje na progon i sve stradale Srbe u akciji hrvatske vojske, koja je počela 4. avgusta 1995. godine.
Pomen stradalima će u Loznici služiti partrijarh srpski Porfirije uz sasluženje arhijereja i sveštenstva, a potom će se okupljenima obratiti preživeli iz kolone izbeglica koja je tog 4. avgusta 1995. godine krenula put Srbije, kao i predsednici Republike Srpske i Srbije.
Na lozničkom stadionu „Lagator“ biće izveden i umetnički program prilagođen komemorativnom skupu.
Napadom na Knin, u zoru, 4. avgusta 1995. godine, počeli su sistematski zločini prema srpskim civilima i njihovoj imovini. Svega 48 sati od početka akcije „Oluja“, područje nekadašnje Republike Srpske Krajine bilo je etnički čisto.
Više od 200.000 ljudi, sa najosnovnijim stvarima, prevoznim sredstvima koja su imali, krenuli su da se iseljavaju, a na putu ka Srbiji i Republici Srpskoj izbegličke kolone su stalno napadali hrvatska artiljerija i vojno vazduhoplovstvo.
Izbeglima nije bio dozvoljen ulazak u Beograd, već samo prolaz Bulevarom Arsenija Čarnojevića.
U Krajini su ostali samo civili, koji su bili izloženi teroru i posle formalnog završetka operacije 7. avgusta, kojom je rukovodio predsednik Republike Hrvatske Franjo Tuđman.
U nastavku akcije u BiH, operacijom „Maestral“, hrvatske i muslimanske snage ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika iz Bosne i Hercegovine.
