Grenland: Novi front Hladnog rata, ključna tačka u borbi SAD i Kine za dominaciju na Arktiku
Grenland, najveće ostrvo na svetu, dugo je bio zanemarivan kao ledena pustinja—sve dok nije postao ključni strateški cilj. Sa ogromnim depozitima retkih zemnih minerala, novim pomorskim putem na Arktiku i strateškom pozicijom između Severne Amerike i Evrope, Grenland je postao najnovija tačka sukoba u rastućoj konkurenciji između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Ponovno angažovanje Trampove administracije za američki uticaj nad autonomnim danskim teritorijom nije samo geopolitičko poziranje; to je proračunati potez za obezbeđivanje resursa i ruta koje će definisati moć 21. veka.
Kako je potpredsednik Džej D. Vens izjavio tokom nedavne posete svemirskoj bazi Pituffik na Grenlandu: „Znamo da Rusija, Kina i druge nacije pokazuju izuzetno interesovanje za arktičke prolaze i pomorske rute, kao i za minerale arktičkih teritorija. Moramo osigurati da Amerika bude lider na Arktiku, jer znamo da ako Amerika to ne učini, druge zemlje će popuniti prazninu dok mi zaostajemo.“
Zašto je Grenland važan: Minerali, bezbednost i novi Hladni rat
Južni deo Grenlanda predstavlja pravu riznicu kritičnih minerala—25 od 34 sirovine koje Evropska komisija smatra esencijalnim. To uključuje retke zemne elemente (REEs) koji su vitalni za napredne tehnologije, odbrambene sisteme i zelenu energiju. Kina trenutno dominira globalnim tržištem REE, kontrolišući gotovo 80% proizvodnje—ranjivost koju SAD više ne mogu ignorisati.
Izvršna naredba predsednika Donalda Trampa za povećanje domaće proizvodnje minerala podvlači hitnost ovog pitanja. Međutim, dok Kina agresivno privlači sektor rudarstva na Grenlandu, SAD moraju brzo reagovati. Nedavna prodaja kompanije Tanbreez Mining, grenlandske firme za retke zemne elemente, američkoj firmi Critical Metals umesto kineskom kupcu, predstavlja malu pobedu. Kako je Tonij Sejdž, izvršni direktor Critical Metals, otkrio, kineske firme su nudile mnogo više, ali je pritisak SAD-a osigurao dogovor.
Biološko oružje u obliku aerosola?! Čudne „diploidne biomase“ padaju s neba (FOTO) 💨 https://t.co/tBE1Q5qFAq
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 3, 2025
„Tanbreez je pristao na plaćanje od 5 miliona u gotovini i 211 miliona akcija Critical Metals, što je bilo znatno niže od ponuda kineskih firmi“, rekao je Sejdž za Rojters.
Ovo je ekonomski rat — i Grenland je bojište.
Kineske ambicije na Arktiku: Pretnja američkom suverenitetu
Deklaracija Pekinga iz 2018. da je Kina „neregionalna arktička država“ bila je demonstracija moći. Kineski predlog „Polar Silk Road“ nastoji da proširi svoju Belt and Road inicijativu na Arktik, koristeći infrastrukturna ulaganja da stekne strateške pozicije.
Rusija takođe širi svoje prisustvo na Arktiku. Vladimir Putin je nedavno upozorio: „Uloga i značaj Arktika za Rusiju i ceo svet očigledno rastu. Nažalost, geopolitička konkurencija i borba za pozicije u ovom regionu takođe eskaliraju.“
SAD ne mogu sebi priuštiti opuštanje. Kako je politički analitičar Rajan Kigins (Ryan Kiggins) primetio: „Osiguranje arktičkih pomorskih ruta—koje postaju pogodne za plovidbu kako se klima menja i topi polarni led—čini deo Trampove strategije.“
Oporavak Grenlanda: Diplomatski izazov
Uprkos pokušajima Vašingtona, Grenland i Danska ostaju otporni na američku aneksiju. Grenlanđani, iako otvoreni za strane investicije, čuvaju svoju autonomiju. Premijer Mute Borup Egede pozvao je na vanredne izbore u martu 2025. zbog straha od spoljnog uplitanja.
Eldur Olafson, izvršni direktor Amaroq Minerals, postavio je dilemu Grenlanda:
„Veliki mineralni potencijal Grenlanda predstavlja priliku za Zapad da osigura snabdevanje ključnim mineralima—potrebnim za baterije, industrijski razvoj i infrastrukturu AI — i smanji zavisnost od Kine.“
Ali suverenitet ostaje nedodirljiv.
Put napred: Može li Amerika osigurati budućnost Grenlanda?
Strategija Trampove administracije zavisi od dva fronta:
Ekonomska poluga – Proširenje američkih ulaganja u grenlandski rudarski sektor dok se protive kineskim ponudama.
Bezbednosna partnerstva – Jačanje prisustva NATO-a na Arktiku preko svemirske baze Pituffik.
Ipak, kako Kigins upozorava: „Ostajem skeptičan da je Trampova administracija pažljivo razmotrila potencijalne troškove povezane sa svojom agresivnom pregovaračkom strategijom. Ovi troškovi mogu uključivati gubitak reputacije, prestiža i poverenja—sve ključne za postizanje međunarodnih dogovora.“
Arktički vek je počeo
Grenland više nije udaljena tačka na karti—on je epicentar nove velike igre. Kako Kina i Rusija napreduju, Amerika mora delovati sa snagom i diplomatijom. Alternativa? Budućnost u kojoj američki protivnici kontrolišu resurse i rute koje će definisati globalnu moć.
Kako je izjavio Harvi Kej (Harvey Kaye) iz američke firme Critical Materials: „Mi smo jedinstveno pozicionirani da pomognemo da Amerika ponovo postane nezavisna u kritičnim mineralima.“
Trka za Grenlandom je počela — i ulog je veći nego ikad.
