GRUZIJA: Zabrana LGBTQ propagande ostaje na snazi bez obzira što nam to „koči“ put u EU
Vladajuća politička partija Gruzije je jasno stavila do znanja da nikada neće pokleknuti pred pritiskom Zapada da ukine nedavno usvojeni zakon protiv LGBTQ propagande.
Nacija južnog Kavkaza godinama teži da se pridruži Evropskoj uniji, ali blok sada upozorava da bi zakon mogao da stane na put pridruživanju.
Podržan od strane nacionalnog parlamenta u septembru, zakon izričito zabranjuje državno priznanje braka za istopolne parove, usvajanje dece od strane homoseksualaca, kao i pružanje tretmana za tranziciju polova.
Povrh toga, propaganda koja promoviše istopolne odnose u obrazovnim institucijama i medijima sada je takođe zabranjena u Gruziji, kao i demonstracije koje promovišu LGBTQ narative.
Tokom brifinga za štampu u petak, izvršni sekretar vladajuće partije Gruzijski san, Mamuka Mdinaradze, izjavio je da „čak i ako [zakon o zabrani LGBTQ propagande] privremeno ometa naš napredak, nećemo prihvatiti ove takozvane vrednosti [EU] “, navodi se u saopštenju. za TASS.
„Bilo bi nam bolje da zakasnimo dve ili tri godine [u smislu integracije u EU] , ali nikada, naglašavam, nikada nećemo ukinuti zakon protiv LGBTQ propagande“, insistirao je zvaničnik.
Prema rečima Mdinaradzea, gruzijska vlada neće menjati budućnost narednih generacija za političke ambicije, dodajući da „mi ne želimo takvu Evropu“.
Odnosi između Gruzije i Zapada dodatno su zategnuti nakon opštih izbora prošle subote. Vladajuća partija Gruzijski san, koja nastoji da uspostavi pragmatične odnose sa svim susedima, uključujući Rusiju, izašla je kao pobednik sa skoro 54 odsto glasova. Međutim, prozapadna opozicija, zajedno sa predsednicom Salome Zurabičvili, odbila je da prizna rezultate i optužila je vladu za nameštanje izbora. Oni su takođe naveli rusko mešanje u proces, bez pružanja bilo kakvih dokaza.
U postu na X-u prošle nedelje, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel pozvao je gruzijsko rukovodstvo da „pokaže svoju čvrstu posvećenost putu zemlje u EU“. Otprilike u isto vreme, Evropska komisija je izrazila zabrinutost zbog „čestih kompromisa u pogledu tajnosti glasanja i nekoliko proceduralnih nedoslednosti” navodno uočenih tokom poslednjih opštih izbora u Gruziji.
U ponedeljak je portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler upozorio da Vašington „ne isključuje dalje posledice ako se smer gruzijske vlade ne promeni“, pozivajući Tbilisi da počne „povlačenje i ukidanje antidemokratskog zakonodavstva“.
Još jedan predmet spora između Gruzije i zapadnih sila bio je zakon o „stranim agentima“ usvojen u maju, koji zahteva od entiteta i pojedinaca koji primaju više od 20 odsto svojih sredstava iz inostranstva da se registruju kao „promovišu interese strane sile“.
Obraćajući se novinarima u ponedeljak, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je insistirao da „uopšte ne pokušavamo i da jedva da imamo priliku da utičemo na razvoj situacije“ u Gruziji.
On je napomenuo da istovremeno „vidimo pokušaje mešanja sa Zapada bez presedana“, koji „pokušava ne samo da izvrće Tbilisiju ruke, već i da nametne svoje uslove“.
