Guglova AI budućnost: Nema više sajtova, samo Gugl odgovori veštačke inteligencije

Najposećenija stranica na internetu je na ivici transformacije za razliku od bilo koje u svojoj 25-godišnjoj istoriji.

Prošle nedelje, na Google I/O 2024, dok je Liz Rid, šef Google-ovog odeljenja za pretragu, govorila o njihovoj budućnosti zasnovanoj na veštačkoj inteligenciji, čovek nije mogao a da ne oseti ubod ironije. „Gugl će obaviti guglanje umesto vas“, izjavila je ona, zamišljajući budućnost u kojoj Google-ova veštačka inteligencija pregledava sadržaj veba i izbacuje uredno upakovane sažetke, uklanjajući potrebu da posećujete bilo koju veb lokaciju.

Google-ova funkcija AI Overview, kao što je prikazano na Google I/O

Kako zgodno – za Gugl, tj.

Ideološki vođen monopol koji se dalje umeće između ljudi i sadržaja, filtrirajući ono što misli da bi trebalo da vam bude dozvoljeno da vidite (a šta ne bi trebalo) na nivou koji nikada ranije niste videli. Šta bi moglo poći po zlu?

Na događaju, tehnološki behemot je predstavio svoje najnovije sjajne igračke – AI agenta po imenu Astra, potencijalno reinkarniranu Google Glass i nešto što se zove Gems. Usred pompe, međutim, postojao je očigledan propust: svako pominjanje glasova koji napune veb sa samim radom koji čini Google-ovu imperiju mogućom.

Ali poreklo Guglovog moćnog monopola i kontrole nad velikim delom internet sadržaja došlo je pre nekoliko decenija kada su izdavači i kreatori veb lokacija sklopili dogovor sa đavolom čiji je moto u to vreme bio „Ne budi zao“.

Dolazi vreme slobode, pred nama su odlučujući dani | Borislav Antonijević | Mario Zna, 277 Uživo

Rani dani Gugla

„Pre dve decenije, Gugl je postao miljenik Silicijumske doline kao loš startap sa inovativnim načinom pretraživanja interneta u nastajanju“, napisalo je Ministarstvo pravde u svojoj žalbi iz 2020. „Taj Gugl je odavno nestao. Današnji Google je monopolski čuvar interneta i jedna od najbogatijih kompanija na planeti.

Bilo je vremena kada su novine i časopisi bili kraljevi, kada su ljudi plaćali dnevnu dozu informacija. Jutarnji ritual čitanja novina bio je svet kao prva šoljica kafe. A što se tiče izdavača, te pretplate su im omogućavale da imaju direktan odnos sa svojim čitaocima i kupcima, bez uticaja posrednika.

Ali kako je internet osvanuo, ova nekada nedodirljiva industrija našla se na ivici egzistencijalne krize.

Tranzicija je bila brza i brutalna. U prvim danima veba, novinske kuće i izdavači su mislili da su videli digitalnu zlatnu groznicu, zamišljajući budućnost u kojoj se njihov domet širi izvan fizičkih ograničenja štampe. Požurili su na internet, željni da prihvate ovaj novi medij. U početku su neki naplaćivali pristup, odražavajući svoje modele pretplate na štampanje.

Međutim, ubrzo je postalo jasno da je internet tog vremena funkcionisao na drugačijem skupu ekonomije. Ogromno prostranstvo besplatnih informacija dostupnih na mreži nateralo je mnoge ljude da odustanu od ideje da plate originalni sadržaj.

Internet stranica Fox News 1997.

Unesite Google. Kako je internet postao primarni izvor vesti, Google-ov pretraživač se pojavio kao kapija ka vebu. Sa svojim inovativnim algoritmima, Gugl je brzo postao omiljeni alat za navigaciju kroz veliki haos onlajn informacija. Korisnici su mogli da pronađu članke, blogove, video zapise i bilo koji drugi sadržaj koji žele sa samo nekoliko pritisaka na tastere. Google je ubrzo stekao monopolski udeo na tržištu od 90+% u Sjedinjenim Državama.

Udeo na tržištu pretraživača Sjedinjenih Država 2024

Ali Google-ov uspon nije bio samo zbog superiorne tehnologije; radilo se i o poslovnom modelu koji će zauvek promeniti pejzaž onlajn izdavaštva. Gugl je ponudio „besplatnu“ uslugu korisnicima, uključujući uslugu e-pošte Gmail, umesto monetizacije svoje platforme putem oglašavanja, praćenja čitavog digitalnog života ljudi i prikupljanja najličnijih podataka ljudi.

UN tvrde da je „globalni digitalni ID“ Bila Gejtsa neophodan za „borbu protiv klimatskih promena“ https://t.co/eu7zNbUaO0

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 21, 2024

Njegov AdSense program je omogućio veb-sajtovima da hostuju oglase, zarađujući prihod na osnovu klikova ili prikaza korisnika. Za novinske kuće koje su se suočavale sa publikom koja je u to vreme želela da izbegne da svoje podatke o plaćanju stavi na mrežu (nešto strano današnjem korisniku interneta) ovo je izgledalo kao spas. Mnogi su napustili modele pretplate u korist pristupa podržanog oglasima koji pokreće Google.

Ova promena je imala dalekosežne posledice i svi mi i danas plaćamo cenu za to. Izdavači su nehotice predali ogromnu moć Guglu, dozvoljavajući mu da monopolizuje monetizaciju na vebu. Kao agregator svetskih informacija, Google je postao posrednik između kreatora sadržaja i njihove publike. Ova uloga posrednika omogućila je Google-u da prikupi ogromne količine podataka o ponašanju, preferencama i navikama korisnika. Sa ovim podacima, Google bi mogao da ponudi visoko ciljano oglašavanje, čineći ga nezamenljivim alatom za trgovce i dodatno učvršćujući svoj monopol.

Kako je sve više izdavača usvojilo Google-ov model oglasa, dominacija kompanije je rasla. Google-ovi invazivni oglasi za praćenje postali su sveprisutni, prateći korisnike širom veba i prikupljajući podatke pri svakom kliku.

Ovo je omogućilo Google-u da poboljša svoje mogućnosti ciljanja oglasa, čineći svoju platformu još privlačnijom za oglašivače. Što je više oglašivača hrlilo u Google, to su izdavači postajali sve zavisniji od saobraćaja i prihoda koje je ostvario gigant za pretragu.

Ali ova veza je došla sa sopstvenim setom lisica. Kako su oglašivači ubacivali novac u Google-ovu reklamnu mašinu, počeli su da imaju značajan uticaj na sadržaj koji je proizveden.

Oglašivači, koji su uvek vodili računa o imidžu svog brenda, želeli su da izbegnu povezivanje sa kontroverznim ili osetljivim temama. To je dovelo do zastrašujućih efekata na novinarstvo i sadržaj veb stranica. Izdavači, očajnički želeći da sa novcem za reklame ostanu na površini, počeli su da se samocenzurišu, izbegavajući priče koje bi mogle da uplaše oglašivače. Izdavači su zaobilazili kontroverzne teme da bi ostali u poslu.

Na primer, izdavači ne žele da budu kritični prema Big Pharma-i ako žele da i dalje budu plaćeni za svoj rad.

Sadržaj je postajao sve prazniji.

Ova cenzura vođena oglašivačima nije bila suptilna. Čitavi delovi sajtova sa vestima preoblikovani su da budu više „bezbedniji za brend“, što je eufemizam za blage i neuvredljive. Istraživačko novinarstvo je trpelo, sa manje resursa koji su izdvojeni za dubinsko izveštavanje koje bi moglo da pokvari narativ. Sama suština onoga što bi novinarstvo trebalo da bude – neustrašiva potraga za istinom – bila je kompromitovana u ime reklamnih dolara i privlačnosti masama.

U međuvremenu, Google-ova moć se proširila dalje od samo uticaja na sadržaj. Sa svojim monopolom nad saobraćajem pretrage, Gugl je imao konačnu reč o tome ko će biti viđen, a ko zakopan. Podešavanje u Google-ovom algoritmu pretrage moglo bi da dovede do opadanja saobraćaja na veb lokaciji preko noći. Još podmuklije, Gugl je imao moć da u potpunosti ukloni veb lokacije, efektivno ih brišući sa interneta za većinu korisnika. Ovo nije bilo samo teoretski – desilo se. Veb-sajtovi koji su bili u suprotnosti sa Guglovom stalnom razvojnom politikom sadržaja našli su se na crnoj listi, a njihov spas za javnost prekinut je bez žalbe.

Kako su se izdavači sve više oslanjali na Google-ov saobraćaj i prihod od oglasa, mnogi su zanemarili da izgrade direktne odnose sa svojim čitaocima. Prošli su dani negovanja lojalne publike putem pretplata i direktnog angažmana. Umesto toga, izdavači su se oslanjali na prevrtljive hirove algoritama za pretragu i trendove društvenih medija da bi povećali saobraćaj. Ova odvojenost od njihove publike učinila ih je još ranjivijim na hirove Gugla i korporativnih oglašivača.

Posledice ovog napuštanja su oštre. Kada Google odluči da podesi svoj algoritam ili primeni svoje smernice za sadržaj, izdavači imaju malo izbora. Oni mogu biti odsečeni od svoje publike skoro trenutno. Nezavisni izvori, koji se često oslanjaju na publiku i kontroverzan sadržaj, posebno su ranjivi. Online cenzura, bilo putem deindeksiranja ili demonetizacije oglasa, može da prekine vezu između ovih izdavača i njihovih čitalaca, efektivno ih ućutkujući.

Mnogi mejnstrim izdavači su rado igrali po Googleovim pravilima, sve dok im je tehnološki gigant stalno slao mnogo saobraćaja.

Ali sve bi se to moglo promeniti. Prošle nedelje, tokom događaja, Gugl je predstavio sveobuhvatan redizajn svoje stranice rezultata pretrage, u velikoj meri inkorporirajući veštačku inteligenciju. Ovaj novi format značajno menja način na koji korisnici komuniciraju sa rezultatima pretrage. Umesto poznatih „10 plavih veza“ koje dominiraju ekranom, ovi tradicionalni rezultati sada se prolazno pojavljuju pre nego što budu zamenjeni živopisnim rezimeom generisanim veštačkom inteligencijom. Ova promena potiskuje druge Google-ove veze u dubinu stranice, često ih čini gotovo nevidljivim.

Google-ova funkcija AI Overview, kao što je prikazano na Google I/O

Iako je Google-ova trenutna stranica rezultata pretrage daleko od savršene – pretrpana vezama sa sajtova koji su savladali trikove optimizacije – novi format predstavlja radikalnu promenu u pronalaženju informacija. Neki bi ove promene mogli videti kao poboljšanja, ali one takođe dolaze sa značajnim nedostacima.

Google-ova ideja je da ljudima direktno daje ono što žele. Komentari Liz Rid naglašavaju Guglov stav: „Vreme ljudi je dragoceno, zar ne? Oni se bave teškim stvarima“, primetila je za Wired. „Ako imate priliku sa tehnologijom da pomognete ljudima da dobiju odgovore na svoja pitanja, da preuzmu više posla od toga, zašto ne bismo želeli da to ostvarimo?“

Guglova putanja ka ovom modelu usmerenom na veštačku inteligenciju je očigledna godinama. Ovi alati su pogodni za jednostavne upite, kao što su konverzije vremena i brza matematika, dajući brze odgovore na račun guranja tradicionalnih veza dalje niz stranicu. Kompanija je progresivno uvodila funkcije kao što je Graf znanja i predstavljeni isečci, dizajnirani da zadrže korisnike u Google-ovom ekosistemu, a ne da ih usmeravaju na spoljne izvore. Kompanija je sve više pokušavala ne samo da zadrži veći deo saobraćaja za sebe, već i da utiče na veći deo razgovora o nekoj temi. Ovo je bilo primetno tokom COVID ere kada je Google-ova poruka o „autoritativnim izvorima“ predstavljena korisnicima YouTube-a kada su tražili srodnu temu. Kompanija je iznudila izvore poput Svetske zdravstvene organizacije, čak i kada se pokazalo da su neke od tih informacija netačne. Oni koji su bili u suprotnosti sa tvrdnjama SZO su ućutkani ili izbrisani.

Iako bi neki mogli naći utehu u ovim promenama, oni koji više vole da sami pregledaju izvore verovatno će biti uplašeni zbog odbacivanja ovih veza.

Google otežava ljudima da razmisle o ulaganju vremena, novca i truda u deljenje svoje stručnosti ako su njihovi doprinosi skriveni od onih koji aktivno traže informacije.

Kada njihovi postovi, ispunjeni dragocenim uvidima i znanjem, ne dođu do publike, to umanjuje podsticaj za doprinos. Umesto da služe svojoj svrsi da obrazuju i informišu druge, ovi postovi rizikuju da postanu samo hrana za veštačku inteligenciju.

Situacija se pogoršava kada se u mešavinu dodaju oglasi dok se tradicionalni linkovi guraju dalje niz stranicu.

Google zagovara transformativnu moć veštačke inteligencije u pretragama, tvrdeći da ona opravdava novi format. „Sa ovom moćnom novom tehnologijom, možemo da otključamo potpuno nove vrste pitanja na koja nikada niste mislili da bi Pretraga mogla da odgovori, i da transformišemo način na koji su informacije organizovane, kako bismo vam pomogli da sredite i shvatite šta je tamo“, napisala je Elizabet Rid, potpredsednica i GM pretrage u Google-u kada su prve ideje o tome prvi put predstavljene prošle godine. Iako AI rezimei mogu zaista biti korisni za neke upite, njihova pouzdanost je upitna.

Jezički modeli veštačke inteligencije su poznati po tome što samouvereno predstavljaju lažne informacije, a funkcija AI Pregled bi mogla da pogorša ovaj problem u velikim razmerama. Google-ova trenutna tačnost pretrage je već sumnjiva.

Gugl je već pokazao svoju ogromnu pristrasnost u okviru svoje veštačke inteligencije, dozvoljavajući svom ideološkom opredeljenju u Silicijumskoj dolini da se pokaže u njegovom sistemu veštačke inteligencije Gemini.

Kompanija za tehnološka istraživanja Gartner procenila je da će saobraćaj na vebu sa pretraživača pasti za oko 25 procenata do 2026.

Raptive, kompanija koja nudi usluge digitalnih medija, angažovanja publike i reklamiranja upozorava da bi predstojeće promene u pretraživanju mogle da dovedu do značajnih finansijskih gubitaka za kreatore sadržaja, posebno nezavisne. Kompanija procenjuje da bi se kreatori mogli suočiti sa gubitkom od neverovatnih 2 milijarde dolara, pri čemu bi na određenim veb lokacijama potencijalno njihov saobraćaj opao za 66%.

Ovaj ciklus izaziva zabrinutost za budućnost interneta. Google je opisao svačiji sadržaj na otvorenom vebu, unovčio ga i sada ga koristi za pružanje odgovora svojim korisnicima uz smanjeno učešće izdavača.

Guglov pritisak na „efikasnost“ mogao bi da dovede do razvodnjene verzije veba, u kojoj dominiraju pristrasni i ideološki vođeni rezimei generisani veštačkom inteligencijom, lišeni dubinskog istraživanja.

Najugroženiji su oni nezavisni izdavači koji su zakasnili u igri u stvaranju pretplata na e-poštu i direktnim odnosima sa čitaocima. Sve više i više izdavača bi sve češće moralo da zaključava svoj sadržaj samo da bi preživelo, a kamoli da bi napredovalo. Otvoreni veb je u opasnosti.

Pomeranje ka rezultatima pretrage kojima dominira veštačka inteligencija je više od obične tehnološke evolucije; to je hvatanje moći. Guglova transformacija iz jednostavnog pretraživača u vrhunskog čuvara kapije i filtera informacija ima duboke implikacije. Ne radi se samo o tome da pretraga bude efikasnija; takođe se radi o kontroli. Dajući prioritet rezimeima generisanim veštačkom inteligencijom u odnosu na tradicionalne veze, Gugl dodatno pooštrava kontrolu nad tim koje informacije postaju vidljive, a šta je zakopano u digitalnom ponoru. To je promena koja preti da dodatno potkopa nezavisne izdavače i naruši raznolikost informacija dostupnih javnosti. Potreba za otpornim, nezavisnim medijskim ekosistemom i nezavisnim glasovima nikada nije bila kritičnija.

Nulta Tačka/InfoWars