Hard Core ludnica! Hirurg iz Srbije najavljuje: I muškarci će rađati decu- moj cilj i želja je konvertovanje pacijeanta
Sve stručnjak do stručnjaka koji žele da se igraju Boga i sve medij do medija koji radi na toj promociji. U najnovijoj promociji novog normalnog ili nenormalnog u prevodu NovaS s ponosom predstavlja intervju sa profesorom doktorom Miroslavom Đorđevićem koji između ostalog tvrdi „I muškarci će rađati decu“
U razgovoru za gore pomenuti medij poznati specijalista, najavljuje kako tvrde novinari najznačajniji projekat u svojoj 30 godina dugoj karijeri, bogatoj najvećim medicinskim dostignućima, u okviru kojeg će presaditi muški polni organ na žensko telo, a cilj mu je da u bliskoj budućnosti genitalna hirurgija dostigne tako visok nivo, da i transrodnoj ženi, osobi koja je rođena kao muškarac, omogući začeće deteta.
Kroz „ruke“ doktora Đorđevića prošlo je više hiljada pacijenata, ali uvek naglašava da je hirurgija kojom se bavi, pre svega usmerena na lečenje dece, rođene sa problemima vezanim za genitalije.
„Grana hirurgije kojom se bavim, bazira se na lečenju genitalija, odnosno vrlo osetljivim anatomskim strukturama, bilo ženskog, bilo muškog pola. Kroz moju karijeru sam od najranijih dana razvijao operativne tehnike i naučna dostignuća vezana za boljitak, pre svega u pogledu lečenja dece, koja se rode sa određenim problemima vezanim za genitalije, ali i odraslih kojima se tokom života pojave smetnje. Takođe, moja specijalnost je i neka vrsta pružanja pomoći jednoj velikoj populaciji – transrodnoj“, objašnjava prof. dr Đorđević, koji radi u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj.
NOVA EPIZODA PODKASTA IZ BUNKERA! OVO SE NE PROPUŠTA
Cilj kojem teži je, ističe, prebacivanje funkcionalnih genitalija sa muškog na ženski pol, i obrnuto.
„To je moja velika želja i sada najveći projekat na kojem radim sa kolegama. Podrazumeva konvertovanje, odnosno prebacivanje genitalija jednog pola na drugi, ali tako formiranih da budu funkcionalni i estetski prihvatljivi. Nažalost, još nismo došli do idealnog rešenja, kako bismo to mogli da izvedemo, a da zdravlje pacijenta ne bude ugroženo. U okviru tog projekta nalazimo načine kako da sačuvamo organe, koje inače prilikom operacije konverzije genitalija uklanjamo sa osobe koja menja pol i šaljemo ih na histopatologiju, a to je kao da ih bacamo u đubre. Te organe, koji su zdravi, želimo da iskoristimo i pomognemo ljudima koji su bez njih rođeni ili su ih izgubili tokom života. Takođe, mogu se iskoristiti i za operacije promene pola kod transrodnih osoba, kojima takvi organi predstavljaju idealno rešenje za ostvarivanje funkcije u daljem životu, u novom polu“, kaže doktor Đorđević, a trenutno je, ističe, u pregovorima za otvaranje centra za operacije promene pola i u Londonu.
“To je prvi slučaj u našoj zemlji da je čovek sa presađenim testisom dobio zdravo potomstvo. Dva brata, jednojajčana blizanca, došla su kod mene sa željom da jedan brat drugom daruje testis. Onaj koji je dobio testis, je u ranom detinjstvu ostao bez ovog organa zbog urođenih anomalija”, kaže dr Đorđević.
Plan, i „najveći poduhvat“ našeg hirurga, biće transplantacija muškog polnog organa sa živog davaoca – na žensko telo.
“To činimo u sklopu naše borbe za bolji život svih transrodnih osoba. Razvili smo operativne tehnike, pripremamo proceduru, a problem je bioetički, odnosno kako te pacijente, koji bi eventualno dobili muški polni organ, staviti na tešku imunosupresivnu terapiju i ostaviti ih da žive sa mogućim rizicima po respiratorni sistem, jetru, bubrege, jer ne smemo da ugrozimo nečiji život”, naglašava naš sagovornik, a dodaje da njegov posao traži velika odricanja, toliko da mu godišnji odmor nikada ne traje duže od sedam dana u 12 meseci.
„Oni bi svi pristali na operaciju, jer kažu da je ‘svaki čovek vlasnik svog života’, pa su spremni da potpišu saglasnost. Najveća im je želja da na svom telu konačno imaju genitalije o kojima maštaju od kada su se rodili. Nadam se da ćemo u nekom trenutku imati dve osobe, jednu koja prelazi u ženski i jednu koja prelazi u muški pol, i da ćemo ih toliko približiti u odnosu na njihove genetske karakteristike, da bi imunosupresivna terapija, koja je zaštita novog organa, bila na tom nivou da ne ugrožava njihovo zdravstveno stanje“, objašnjava profesor Đorđević, koji i u Mađarskoj ima licencu za rad, a u SAD, osim u Njujorku, radi i u Majamiju, Detroitu, San Francisku.
Sve je više pacijenata koji se javljaju zbog operacije promene pola, a da su tek navršili 18 godina.
„Ima mnogo mladih pacijenata koji su tek nedavno postali punoletni. Moj način komunikacije sa transrodnom populacijom je nepromenjen od kako sam se zainteresovao za ovu vrstu medicine pre 30 godina. Na osnovu iskustva mogu da kažem da se situacija drastično promenila na bolje. U našoj zemlji i u svetu, oni sada žive neuporedivo bolje u odnosu na period od pre 10 ili 20 godina. Danas slobodno dolaze na operacije. Ipak, hirurškoj konverziji genitalija, prethodi proces praćenja od strane psihologa i psihijatara. Potom pacijent koristi hormonsku terapiju pola kojem teži i tek nakon dve do tri godine stalnog praćenja, kada smo sigurni da je transrodnost njihov glavni problem, prelazimo na hiruršku intervenciju“, objašnjava prof. dr Đorđević.
