HISTERIJA OKO KLIMATSKIH PROMENA JE POKUŠAJ DA SE UVEDE JOŠ SNAŽNIJA KONTROLA! NAKON DECENIJA NEUSPELIH „NAJAVA“ KLIMATSKE KATASTROFE ONI SADA IDU DO KRAJA!
Nije tajna da je najveći strah establišmenta, gubitak kontrole nad ljudima, nad situacijom. Tokom godina, primetan je skoro svaki pokušaj establišmenta da progura klimatski plan praćen pozivom da se ljudi ujedine.
Šta ako su strah od promena, gubitka kontrole i želja za društvenim jedinstvom i predvidljivošću prava pokretačka snaga iza klimatskog pritiska?
Da li je Velikoj Britaniji potreban referendum o obećanjima vezanim za klimatske promene?
Kritičari kažu da su ‘elite’ bez izbornog mandata nametnule net-nula cilj.
Veliki deo britanske javnosti zalaže se za referendum o vladinim neto-nula predlozima, prema novoj anketi YouGov-a.
Tim Lord sa Instituta Toni Bler odbacio je ideju da „elite“ stoje iza pokreta za klimatske akcije. Rekao je da „u ovome ima ironije – jer će najsiromašniji biti najteže pogođeni neograničenim klimatskim promenama“.
AMERIČKA FEDERALNA UPRAVA ZA VAZDUHOPLOVSTO DOSTAVLJA UPOZORENJE PILOTIMA ZBOG MOGUĆE OPASNOSTI OD 5G MREŽE KOJA MOŽE DA UTIČE NA ELEKTRONSKE SISTEME AVIONA
https://t.co/ezGr7low4V— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 1, 2021
Kao i obično, ovaj institut je poznat po zdušnoj podršci elitističkim grupacijama, tako da se nije ni očekivala drugačija izjava.
Tim Lord se složio da je cilj neto-nula uveden u leto 2019.godine, uz minimalnu debatu u Zajednici i bez govora o planu na izborima pre, od 2017.godine – ali je uključen u manifest konzervativaca uoči izbora u decembru 2019. godine.
Dok je isporuka neto-nule „kompleksan zadatak“ koji se „ne može postići bez podrške javnosti kako za opšti cilj, tako i za politiku potrebnu da se do toga dođe“, to „ne može značiti da svi podržavaju svaku meru“, rekao je on. Saglasnost mora biti izvučena iz široke osnove i „neto nula mora biti zasnovana na politici jedinstva, a ne podela“.
Ne znam kako vama zvuči ova izjava Tima Lorda, ali meni zvuči kao pravdanje unapred, zbog jednostranog uvođenja neto-nula predloga.
Evo još jednog poziva na jedinstvo:
Papa Franja hvali omladinske aktiviste u borbi protiv klimatskih promena.
„Kaže se da ste vi budućnost, ali u ovim stvarima vi ste sadašnjost. Vi ste oni koji stvaraju budućnost danas, u sadašnjosti“, rekao je pontifik.
Papa je rekao da rešenja za klimatske promene, uključujući održivi razvoj i proizvodnju, moraju biti izgrađena na jedinstvu i zajedničkom osećaju odgovornosti.
„Mora postojati harmonija između ljudi, muškaraca i žena, i životne sredine“, rekao je on. „Mi nismo neprijatelji. Nismo ravnodušni. Mi smo deo ove kosmičke harmonije.”
Po svemu sudeći, papa je blagonaklon prema omladincima, pa stoga s njima i planira zajedničke poduhvate kada su u pitanju klimatske promene.
Kina takođe želi jedinstvo;
Kina je objavila belu knjigu o odgovoru na klimatske promene 27. oktobra 2021.
Kina je u sredu objavila belu knjigu o politikama i merama zemlje za reagovanje na klimatske promene. Kina je postavila cilj da do 2030. dostigne vrhunac emisija ugljen-dioksida i da postigne neutralnost ugljenika do 2060.
Bela knjiga navodi da su klimatske promene uzrok koji deli celo čovečanstvo. Suočena sa izazovima bez presedana u globalnom upravljanju klimom, međunarodna zajednica treba da odgovori neviđenim ambicijama i akcijom. Moramo da delujemo sa osećajem odgovornosti i jedinstva, preduzimamo proaktivne mere i radimo zajedno da težimo harmoniji između čovečanstva i prirode.
Izgleda da su svi po malo „umočili“ prste u med, kada su u pitanju „klimatske promene“.
Kada razmislite o tome, dete bi moglo da prozre besmislene tvrdnje klimatskih alarmista. Ako su malo toplije temperature tako strašne, zašto malo toplija mesta već ne trpe sve probleme za koje alarmanti kažu da će se desiti? Ali klimatski alarmizam, kao potencijalni izvor društvenog jedinstva, previše je vredan da bi ga pobedila puka logika.
Šta je izazvalo ovaj iznenadni porast straha među globalnim elitama, da gube kontrolu?
Verujem da je okidač za ovu paniku među globalnim elitama bio pad Sovjetskog Saveza. Sovjetska država je, do samog kraja, delovala kao moćna, ogromna, nezaustavljivi džin sa svojim zastrašujućim državnim bezbednosnim aparatom i očigledno potpunom kontrolom komunikacije.
Ali Sovjeti nisu uspeli da se prilagode informacionoj revoluciji.
„Istina je dobra“, kaže stara ruska poslovica koju Šejn citira, „ali je sreća bolja.
Najranije pobude slobodne misli negovane su u radio emisijama Glasa Amerike i sirovim, samoizdavanim knjigama i snimcima pokreta Samizdat i Magnitizdat. Na kraju, naravno, CNN i mobilni telefoni su konačno pobedili Sovjetski Savez.
„Eksplodirajući arsenal elektronike – mobilnih telefona, faks mašina, videorekordera, satelitskih antena, računara sa modemima – pokazao je trend da tehnologija postane kompaktnija, prenosiva, svestranija i jeftinija“, objašnjava Šejn. „Kao takve, činilo se da su nove mašine oružje koje građanin može da koristi protiv države sa jednakom spremnošću kao što je država mogla da ih upotrebi na građaninu.
Kako Šejn ističe, fraza „informaciona revolucija“ u ovom kontekstu poprima potpuno novo značenje. I on nam pomaže da shvatimo koliko je uzbudljivo, ali i koliko bizarno moralo biti da sovjetski građanin uključi svoj televizor i vidi vrh KGB-a u emisiji za poziv: „Večeras će oni odgovarati na pitanja“, najavio je domaćin.
Kina je opstala uspešnije od Sovjeta, jer su imali više novca. Kapitalističke ekonomske reforme Deng Sjaopinga 1980-ih dale su KPK finansijska sredstva koja su im bila potrebna za kupovinu opreme za praćenje i ekspertize, što ih je učinilo sposobnijim da održe korak sa informatičkom revolucijom. Ali čak se i Kinezi bore da obuzdaju slobodan protok informacija koji podriva državnu kontrolu nad javnim narativima. Globalne inicijative za slobodu obezbedile su sisteme poput TOR projekta, koje koriste kineski građani koji žele da se provuku pored Velikog kineskog zaštitnog zida, kako bi mogli da prate šta se zaista dešava u svetu.
Ako globalne elite ne mogu da kontrolišu komunikacionu tehnologiju, sledeća najbolja stvar je pokušati da dominiraju razgovorom, kroz kampanju straha i poziv na globalno jedinstvo. Fokus tog pokreta za globalno jedinstvo nije morao da budu klimatske promene, ali verujem da su izabrali klimatski alarmizam zato što je bio zgodan i dostupan, i već su imali značajne sledbenike u vreme kada su se elite zainteresovale. Mihail Gorbačov, nakon što je izgubio stari posao kao poslednji diktator Sovjetskog Saveza, proveo je dosta vremena ranih 90-ih podržavajući klimatske inicijative Ujedinjenih nacija.
Po mom mišljenju, želja elita da se drže kontrole je razlog zašto je klimatski alarmizam preživeo ponovljene neprijatne neuspehe predviđanja.
Obično kada naučna teorija proizvede katastrofalan niz pogrešnih predviđanja, teorija vene i umire. Ali po mom mišljenju, globalne elite drže klimatski alarmizam u vezi sa održavanjem života, sa ogromnim infuzijama gotovine poreskih obveznika za istraživače koji poštuju zakone, i čitavu industriju obnovljive energije koja postoji samo zato što vlade sveta nastavljaju da preusmeravaju gotovinu poreskih obveznika da plate račune.
Sve dok značajan deo stanovništva veruje u klimatsku krizu, ovaj moćni izvor društvenog jedinstva je previše koristan da bi se preplašene globalne elite predale.
Želja elite da po svaku cenu obuzda informatičku revoluciju ne čini ništa dobro za obične ljude.
Plašenje dece lažnim klimatskim narativima o sudnjem danu moglo bi kupiti elitama malo vremena, pomažući im da zadrže vlast u suočavanju sa razvojem slobode govora i otvorene komunikacije vođene tehnologijom, ali deca koja prihvataju klimatske laži izdržavaju ogromne lične patnje.
NultaTačka/wattsupwiththat.com
