HIT! Gugl koji finansira fektčekere kaže da su provere činjenica „nezavisne“
U svetu u kome cenzura predstavlja plašt provere činjenica, nedavna dodela grantova od strane Globalnog fonda za proveru činjenica podiže sumnju. Fond, koji je zajednički napor Međunarodne mreže za proveru činjenica (IFCN) smeštene u Pointer institutu i tehnološkog velikana Gugla, zajedno sa njegovom podružnicom YouTube-om, proglašavan je kao čuvar istine. Sa grantovima od 875.000 dolara podeljenim između 35 organizacija u 45 zemalja, cilj je da im kreira moderne veb stranice, da angažuju radnu snagu i omoguće obuku za identifikaciju dezinformacija. Međutim, inicijativa dolazi sa sopstvenim nizom problematičnih prizvuka.
Razni ciljevi predstavljeni u izjavi o misiji fonda uključuju termine kao što su „povećanje kvaliteta, obima, učestalosti i uticaja sposobnosti provere činjenica“ – naizgled uzvišen cilj. Direktorka IFCN-a, Angie Drobnic Holan, opisuje to kao krstaški rat protiv dezinformacija, navodeći: „Dezinformacije su u maršu u mnogim delovima sveta. Ovo važno finansiranje omogućiće organizacijama za proveru činjenica da postanu bolje u svom poslu, jače u svojim sposobnostima i šire u svom dometu”.
Sada se moramo zapitati: ko postavlja narativ? Fond, koji je podržan donacijom od 13,2 miliona dolara od Gugla i Jutjuba, postavlja ključno pitanje o nezavisnosti ovih proverivača činjenica. „YouTube ne podržava niti pravi bilo kakve provere činjenica koje su prikazane na panelima sa informacijama na YouTube-u“, kaže Google. Dok YouTube tvrdi da koristi nezavisne provere činjenica za obezbeđivanje panela o sadržaju, preplitanje njegovih novčanika sa samim proveravačima činjenica izaziva zabrinutost zbog ove takozvane nepristrasnosti.
👉 Tragedija! Mlada glumica umrla uz pomoć asistiranog samoubistva a sve nakon nuspojava posle vakcinacije https://t.co/aBdlEDqe8p
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 3, 2023
Razmotrite različite projekte koje ovi grantovi imaju za cilj. Na primer, u Kazahstanu, grupa se fokusira na raspletanje mreže dezinformacija oko sukoba u Ukrajini. Poljska organizacija ide vizuelnim putem sa infografikama i kratkim video zapisima kao alatima za proveru činjenica, dok zemlje zapadne Afrike vide priliv proverivača činjenica u svom regionu, suzbijajući dezinformacije.
U periodu od tri godine, sa osam različitih faza, sveobuhvatni cilj fonda je da unese profesionalizam u proveru činjenica povezanih sa medijima. Međutim, ostaje pitanje u kojoj meri su ove organizacije za proveru činjenica zaista slobodne od spoljnog uticaja.
Osim toga, s obzirom da je informacioni rat krajolik koji se stalno razvija, insistiranje na „proveri činjenica“ može biti vežba subjektivne interpretacije. Rizik da ova inicijativa postane sredstvo za cenzuru, posebno u delikatnim geopolitičkim kontekstima, kao što je sukob u Ukrajini, ne može se zanemariti. Singularnost nametnute „istine“ mogla bi biti opasno oružje, kao što je otkriveno tokom pandemije Covid-a.
