Hoće li EU ući u ekonomski rat protiv Kine?
Dok Sjedinjene Američke Države kreću u pravcu trgovinskog rata sa Kinom, ona traži saveznike. Postoji mnogo razloga da se veruje da će ceo ovaj projekat završiti neuspehom, poput pokušaja izolacije Rusije. A šta je sa njenim partnerom u projektu Ukrajine, Evropskom unijom? Da li je EU spremna za još jedan pokušaj u “imperijalnom rodeu”?
Kako je izveštavao Wall Street Journal 16. aprila, SAD planiraju da koriste globalne pregovore o tarifama kako bi izolovale Kinu. Tog dana, Irish Times je izvestio da će svaki dogovor između Vašingtona i Brisela o tarifama verovatno podrazumevati da se EU potpuno pridruži ekonomskom ratu protiv Kine. EU je otvorena za ovu ideju, iako ima neke primedbe na druge aspekte predloga administracije Donalda Trampa:
Prema predlozima, glavna strategija SAD je da se “odvoji” od Kine, a svaka zemlja koja želi trgovinski dogovor sa SAD, moraće da se distancira od Pekinga…
Ovo je njihov kraj: Istina izlazi na videlo | Dejan Lučić | Mario Zna, 326 Uživo
Trenutno, ni američka govedina ni piletina ne mogu da uđu na tržište EU zbog strogih propisa Evropske unije – što je Trampova administracija više puta kritikovala. Međutim, visoki irski i EU izvori odbacili su mogućnost da EU promeni svoje standarde za, na primer, govedinu tretiranu hormonima i piletinu opranu hlorom.
EU trenutno čvrsto stoji – barem zasad – i u vezi sa zahtevima Vašingtona da napusti nastojanja da reguliše američke tehnološke gigante koji posluju u Evropi. Međutim, nisu se pojavile velike primedbe na zahteve koji se tiču Kine.
EU je već bila na tom putu sa svojom nedavnom kampanjom “de-rizikovanja”. 2023. godine, Italija je napustila svoje slabo učešće u Inicijativi Pekinga Pojas i Put. Nemačka se suočava sa unutrašnjom borbom u vezi sa politikom prema Kini, ali dolazeći kancelar Fridrih Merc je među onima sa oštrijim stavovima. Ipak, verovatnije je da će on i njegova koalicija nastaviti da održavaju političku neprijateljsku ravnotežu prema Pekingu, dok istovremeno održavaju ekonomske veze. Ovaj aranžman je u korist nekih od najvećih nemačkih kompanija koje i dalje ostvaruju značajan prihod u Kini. U međuvremenu, SAD, evropski atlantisti i radnici će se zalagati za oštriju politiku. Na kraju, to bi moglo biti odlučeno tržišnim razvojem u Kini. Ako nemačke automobilske kompanije “Big Three” nastave da gube značaj na kineskom tržištu, dok ih kineske kompanije prevazilaze drugde, to bi moglo naterati Berlin da prihvati konfrontativniji stav.
Gugl “zna sve” – ali ne zna za Vaskrs 👀🌐
👉 Opširnije Pročitajte na Telegram kanalu Nulta Tačka https://t.co/n4woLxFoUI pic.twitter.com/tSI4LJRTlF
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 21, 2025
Na nivou EU, Ursula fon der Lajen i mnogi drugi potpuno su ušli u voz “de-rizikovanja”.
Tokom svog prvog petogodišnjeg mandata, EU članice su dodale nova sredstva u Ursulin arsenal, kao što su: Regulacija o stranim subvencijama, Instrument za međunarodnu nabavku, Instrument protiv prinude, Direktiva o korporativnoj održivoj pažnji, Zakon o kritičnim sirovinama EU i NZIA (Zakon o industriji bez emisije ugljen-dioksida), koji cilja da EU preradi 40% strateških sirovina koje koristi do 2030. godine. Zajedno, ovi instrumenti omogućavaju Ursuli da ozbiljno naškodi trgovini sa Kinom ako se uveri – ili Vašington to učini – da je to najbolji pravac delovanja.
EU pravi buku oko toga da se zbliži s Kinom kao protivteža Trampovoj taktici pregovaranja, ali ovo smo već viđali, pa je najbolje sačekati i videti. EU zvaničnici neće ići u Peking do kraja jula, a i Vašington i Brisel nastoje da postignu dogovor pre toga, pred kraj Trampove 90-dnevne pauze u tarifama. Ova pauza je najavljena 9. aprila, što znači da je rok do 8. jula.
Ako EU bude u potpunosti posvećena ovom putu “de-rizikovanja” od Kine, šta će to značiti za blok? I kakav uticaj će imati na SAD, koji sve više postaje primalac kineskih dobara koja dolaze kroz EU?
U izveštaju Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju, Meri E. Lovi i Džing Jan ovo je detaljno objašnjeno. U radu pod nazivom “Dok se SAD i Kina odvajaju, EU i Kina produbljuju trgovinske zavisnosti”, sledeći grafik prikazuje deo priče:
Šta ovo znači?
Ove šeme sugerišu da uvoz koji ne dolazi iz Kine u američku ekonomiju, u značajnom delu završava u ekonomiji EU. Ovaj obrazac sugeriše da, ako je cilj trgovinske politike SAD da smanji kineski uticaj u globalnoj ekonomiji, to verovatno neće uspeti.
Naravno, ako Vašington želi da uspe u svom ekonomskom ratu protiv Kine, potrebna mu je – i aktivno je traži, kao što je prikazano u izveštaju Wall Street Journala – pomoć drugih zemalja, uključujući EU.
Ovo bi moglo značiti pravu borbu sa deficitima (zavisno od reakcije Kine).
