Hoće li se ljudska populacija drastično smanjiti ovog veka?
Tokom 99,9% od 250.000 godina Homo sapiensa na planeti Zemlji, naša populacija je ostala ispod jedne milijarde jedinki, a veći deo tog vremena kriva rasta naše vrste bila je relativno ravna.
Od 1800. godine, međutim, ljudska populacija je eksponencijalno porasla na 8,1 milijardu sa nešto manje od jedne milijarde.
Sada zauzimamo skoro sve delove sveta, mada još uvek ima dosta nenaseljenih područja.
Ciklusi buma i kraha
Tokom 40 godina, ekolog Vilijam Ris je predavao na Univerzitetu Britanske Kolumbije, fokusirajući se na planiranje u vezi sa globalnim ekološkim trendovima i održivim socio-ekonomskim razvojem. Njegov najznačajniji akademski doprinos je koncept „ekološkog otiska“, „količine ekoloških resursa potrebnih za proizvodnju dobara i usluga koje podržavaju životni stil pojedinca“.
Kao ekolog, Ris je dobro svestan da sve vrste često prolaze kroz cikluse procvata i kraha. Kada su resursi obilni, a pretnje male, oni se razmnožavaju i umnožavaju. Ali kada resursi presuše, možda zbog prekomerne potrošnje ili promene životne sredine, populacije vrsta će naglo pasti.
Risov bolno jednostavan predlog u njegovom novom radu je da se ljudi ne razlikuju od bilo koje druge vrste. Stoga smo podjednako ranjivi na padove stanovništva koliko i na procvat. „Homo sapiens je vrsta koja se razvija, proizvod prirodne selekcije i još uvek je podložna istim prirodnim zakonima i silama koje utiču na evoluciju svih živih organizama“, napisao je on.
I da ne bude greške, mi smo na vrhuncu buma na provaliji, kaže on. Porast ljudske populacije od 700%, zajedno sa 100-strukom ekspanzijom proizvoda iz stvarnog sveta, tokom poslednja dva veka su anomalije koje su otključane masovnom upotrebom fosilnih goriva, krčenjem šuma, rudarstvom i uništavanjem obradivog zemljišta. Ovo nas je dovelo u ekološko stanje „prekoračivanja“, gde trošimo više resursa nego što se može nadoknaditi i proizvodimo više otpada nego što ekosistemi mogu da podnesu. Pitanje je samo kada će se mehur čovečanstva srušiti. Ris najavljuje da će se to dogoditi u našim životima.
„Globalna ekonomija će se neizbežno smanjiti i čovečanstvo će pretrpeti veliku ’korekciju‘ stanovništva u ovom veku“, napisao je on.
Britanska vlada zakonski menja definiciju „žene“ da bi uključila muškarce https://t.co/UudbRwZJK9
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 1, 2023
„Korekcija“ stanovništva
Koliko će loše biti? Ris citira procene koje sugerišu da je broj ljudi koje Zemlja može dugoročno da izdržava između 100 miliona i 3 milijarde ljudi. Dakle, slom stanovništva i civilizacije, koji on predviđa, biće zaista loš. Čak je nakratko naslikao sumornu sliku o tome kako bi se to moglo dogoditi.
„Kako delovi planete postaju nenastanjivi, trebalo bi da očekujemo posrnulu poljoprivredu, nestašicu hrane i verovatno veliku glad. Porast nivoa mora tokom sledećeg veka poplaviće mnoge primorske gradove; sa raspadom mreže nacionalnih autoputeva i pomorskog transporta, drugi gradovi će verovatno biti odsečeni od hrane – zemljišta, energije i drugih osnovnih resursa. Neke velike metropolitenske oblasti će postati nepodnošljive i neće preživeti vek.”
Nakon korekcije stanovništva, Ris najavljuje primitivniju budućnost.
„Možda će biti da će budućnost u najboljem slučaju, u stvari, biti pokretana obnovljivom energijom, ali u obliku ljudskih mišića, vučnih konja, mazgi i volova dopunjenih mehaničkim vodenim točkovima i vetrenjačama.
Lažni prorok propasti?
Risovo mišljenje, naravno, nije sudbina. Ako zvuči poznato, to je zato što je veliki deo jednostavno prerađena verzija onoga što je Pol Erlih napisao 1968. u svojoj knjizi Populaciona bomba. Tomas Maltus je izneo isti argument 1798. U poslednjih 225 godina, stvarnost je pokazala da nisu u pravu. Ne postoje ubedljivi dokazi koji bi sugerisali da su se uslovi na Zemlji toliko promenili da je kolaps ljudske populacije neizbežan ili čak verovatan. Zaista, kako se povećava produktivnost i napreduje tehnologija, stvaramo više stvari, ali koristimo manje resursa.
Osim toga, demografi Ujedinjenih nacija predviđaju da će ljudska populacija dostići vrhunac sredinom 2080-ih na oko 10,4 milijarde ljudi, nakon čega će se smanjiti. Umesto zbog katastrofalnog kolapsa, ovo prirodno usporavanje biće rezultat višeg životnog standarda, kontrole rađanja i promene perspektiva održivosti, između ostalih razloga. Ukratko, Ujedinjene nacije, zajedno sa većinom drugih naučnika, predviđaju da će ljudi efektivno izabrati da se smanji broj radije nego da izbor bude napravljen za nas na dramatičan i smrtonosan način.
Ponegde, Risov rad čita se kao izgovaranje tvrdoglavog starog ekologa, razumljivo ljutito zbog štete koju je čovečanstvo nanelo svetu prirode. Čitav članak je usmeren na različite mete: kratkovide političare, naivne tehno-optimiste i naučnike koji se previše nadaju. On takođe zadržava priličnu dozu iritacije za one koji insistiraju na tome da su klimatske promene najveći problem sa kojim se čovečanstvo suočava, kada smo pravi problem mi – ili bolje rečeno, previše nas.
Ipak, Risove argumente ne treba u potpunosti zanemariti. Vrhunski ekolog se istakao decenijama. On se takođe oslanja na istoriju kako bi ispravno primetio da su mnoge velike civilizacije tokom ljudske istorije propale i pretrpele odumiranje, često proistekle iz ekološkog prekoračenja unutar njihovih staništa. On veruje da će se, ako ne budemo oprezni, ponoviti isto. Hajde da budemo sigurni da mu dokažemo da nije u pravu.
