Holandija daje značajan deo budžeta za imigraciju: Potrošila je 400 milijardi evra na migrante između 1995. i 2019. godine

Nova studija sa Univerziteta u Amsterdamu otkriva ogromne troškove masovne imigracije u Holandiju tokom skoro 25 godina, a izveštaj od 278 stranica dodaje rastućoj listi dokaza koji pobijaju tvrdnje da migranti doprinose nacionalnim budžetima na Zapadu, otvaraju radna mesta i podržavaju posrnule penzione sisteme.

Značajna studija pod naslovom „Bezgranična država blagostanja: posledice imigracije na javne finansije“ pokazuje da su neto troškovi imigracije u holandskom javnom sektoru u periodu 1995-2019 bili neverovatnih 400 milijardi evra, u proseku 17 milijardi evra godišnje, sa vrhuncem od 32 milijarde evra u 2016. zbog „izbegličke krize“ iz 2015.

Da bi ove brojke bile u perspektivi, holandska vlada je 2016. potrošila oko 30 milijardi evra na obrazovanje, 2 milijarde evra manje nego što je potrošila na migrante iste godine.

Četiri iskusna istraživača sa prestižnog odeljenja Ekonomske škole Univerziteta u Amsterdamu pišu da su „imali pristup jedinstvenim, anonimnim mikropodacima iz Holandske statistike o svim stanovnicima zemlje. U proceni fiskalnog uticaja imigracije, neto životni doprinos imigranata u javnu kasu procenjen je primenom metoda generacijskog računovodstva.

Autori, na osnovu velike količine podataka, takođe upozoravaju da će ili imigracija morati da se ograniči ili će holandski sistem socijalne pomoći morati da se suoči sa dramatičnim rezovima:

Državna potrošnja na imigrante je sada iznad proseka za stavke kao što su obrazovanje, socijalno osiguranje i beneficije. Imigranti, s druge strane, u proseku plaćaju manje poreza i premija socijalnog osiguranja.

Kada se saberu, ispostavilo se da su neto troškovi imigracije značajni: za imigrante koji su ušli samo u periodu 1995-2019, to je 400 milijardi evra, iznos po redu veličine ukupnih holandskih prihoda od prirodnog gasa iz 1960-ih pa nadalje. Ovi troškovi su uglavnom rezultat preraspodele kroz državu blagostanja. Nastavak imigracije sa sadašnjom veličinom i strukturom troškova stvaraće sve veći pritisak na javne finansije. Smanjenje socijalne države i/ili imigracija će tada biti neizbežni.

Boris Džonson u vreme COVID histerije IMAO PLAN da napadne državu članicu NATO-a i to zbog vakcina https://t.co/RG01NfJbOE

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 6, 2023

Imajući u vidu nalaz izveštaja, može se tvrditi da je celokupni nacionalni prihod Holandije od frackinga i drugih načina vađenja prirodnog gasa, tokom otprilike 60 godina, u potpunosti otišao na ishranu, smeštaj, obrazovanje i pružanje medicinskog tretmana za migrante i njihovu decu u zemlji.

Studija takođe navodi da je holandsko stanovništvo poraslo zbog brzog tempa imigracije, što ga čini jednom od najgušće naseljenih zemalja na svetu. Ova gustina naseljenosti je izvršila ogroman pritisak na stanovanje, škole, bolnice i infrastrukturu, što je sve zauzvrat opterećivalo holandski budžet i velikodušan sistem socijalne zaštite.

Od 17 miliona stanovnika Holandije na kraju 2019. godine, 13 odsto su bili rođeni u inostranstvu (prva generacija), a 11 odsto deca imigranata (druga generacija), što predstavlja, ukupno, 24 odsto holandskog stanovništva.

Studija pokazuje da je potrošnja države na imigrante po glavi stanovnika znatno veća od domaćeg holandskog stanovništva za socijalno osiguranje, socijalne beneficije i obrazovanje.

Studija u raznim grafikonima otkriva prosečne doprinose – i pozitivne i negativne – autohtonih Holanđana u odnosu na nezapadne imigrante.

Studija, koja ima svoj namenski sajt na engleskom jeziku, takođe beleži prve generacije zapadnih migranata i prve generacije nezapadnih migranata. Grafikoni pokazuju da migranti sa Bliskog istoka i severne Afrike nikada ne ostvaruju pozitivan doprinos u poređenju sa onim što država troši na njih, dok drugi ne-zapadni imigranti, poput Azijata, imaju blagi neto doprinos. Međutim, čak i zapadni imigranti zaostaju za domaćim holandskim državljanima u svojim doprinosima.

Grafikoni pokazuju da za migrante iz zemalja kao što su Turska i Maroko postoji posebno visoka negativna stopa doprinosa. Tokom životnog veka prosečnog Marokanca, oni će Holanđane zapravo koštati 260.000 evra po osobi.

Holandsko ministarstvo finansija je takođe u zasebnom izveštaju otkrilo da imigranti plaćaju niže poreze i daju manje doprinosa za socijalno osiguranje, što smanjuje njihov neto fiskalni doprinos.

Slični rezultati su primećeni u raznim zemljama, uključujući Francusku i Nemačku. Nemačka vlada, na primer, predviđa da će samo 2023. potrošiti 36 milijardi evra na migrante. Usred budžetske krize, vlada ukida razne usluge i odbija da izda penzioni bonus za domaće stanovništvo. U međuvremenu, istraživači u Francuskoj procenjuju da migranti koštaju francusku državu 25 milijardi evra godišnje.

Uprkos realnosti ovih brojki, zapadne liberalne vlade neobjašnjivo promovišu ideju da su migranti rešenje za rastuću finansijsku i penzionu krizu u Evropi. Nemačka levo-liberalna vlada, na primer, nastoji da liberalizuje zakone o imigraciji, ubrza naturalizaciju i dovede do 1,5 miliona migranata u zemlju godišnje, a kancelar Olaf Šolc tvrdi da je to potrebno da bi se podržao oslabljeni penzioni sistem Nemačke i povećao nedostatak kvalifikovane radne snage u zemlji.

Nulta Tačka/Mediji