У Холандији, једној од најгушће насељених земаља у Европи, криза са стамбеним простором траје годинама. Уз све већи прилив миграната, ситуација је постала алармантна — али и апсурдна:
Избеглице добијају социјални стан за само 14 недеља, док просечан Холанђанин чека и до 12 година.
Сада, министарка из редова странке БББ, Мона Кајзер, покушава да томе стане на пут. Међутим, државно Веће за правне савете, највише правно тело у земљи, жестоко се противи било каквом ограничавању првенства за избеглице, позивајући се на холандски устав и „једнак третман за све“.
Дупли стандарди у пракси
Иронија је у томе што управо садашњи систем уопште није правичан, јер избеглице — тзв. „држаоци статуса“ — прескачу ред од десетина хиљада Холанђана који већ годинама чекају социјално становање. Али тај очигледан дискриминаторни парадокс не забрињава Веће за правне савете, преноси NOS.nl.
Министарка не одустаје
„Устав није математика. У њему такође пише да морам да се бринем о јавном становању за Холанђане“, изјавила је Кајзер, додајући да неће повући свој предлог, упркос противљењу институција.
Она је нагласила да је немогуће говорити о једнаком третману када млади Холанђани у двадесетим и тридесетим годинама живе на таванима код родитеља или деле стан са троје људи, док избеглице добијају своје станове после непуна четири месеца.
„Ако тражимо од Холанђана да се сналазе — да живе с породицом или траже помоћ од послодавца — онда исто мора да важи и за држаоце статуса.“
„Једнакост“ само кад одговара
Веће за правне савете тврди да избеглице имају „неповољну стартну позицију“, јер се на листу чекања укључују тек по доласку у Холандију. Према њиховом мишљењу, предност у додели станова мора да остане, јер је „нереално очекивати“ да ће друге мере брзо дати резултате.
Кајзер одговара да реалност говори супротно: држаоци статуса долазе на ред много брже него било који други подносилац захтева.
🚨 Трагична пуцњава у којој је страдао Чарли Кирк: Идеологије, субкултуре и утицаји сатанизмаhttps://t.co/4aA1qfXcyL
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 21, 2025
„Једнак третман не значи да Холанђани треба да буду дискриминисани.“
Ко стварно плаћа цену миграције?
Иако Кајзер жели да укине приоритет за избеглице, није се усудила да отвори питање смањења миграције. А само у периоду од 1995. до 2019, Холандија је потрошила 400 милијарди евра на мигрантску популацију.
Паралелно с тим, Немачка се такође суочава са сличном кризом:
У 2024. је потрошила скоро 17 милијарди евра на подршку становању, од чега је готово половина отишла на странце.
Пословне зграде се масовно претварају у мигрантске станове.
У неким случајевима, старије особе се исељавају из домова да би се ослободио простор за новопридошле.
И шта каже Холандска држава?
Док Холанђани чекају по десет и више година, систем и даље тврди да би било шта мање од првенства за избеглице — било „противуставно“. Министарка Кајзер остаје при свом ставу:
„Укидање првенства мора да буде уведено. То је једино праведно.“
