Nizom aktivnosti Hrvatska je u ponoć obeležila istovremeni ulazak u šengenski prostor i evrozonu, što su bili strateški ciljevi Zagreba od ulaska u Evropsku uniju pre nepunih deset godina.
Skidanjem table, podizanjem rampe i označenim zelenim svetlom slobodnog prolaska na mestu nekadašnje granične kontrole na Bregani, između Hrvatske i Slovenije, u ponoć je obeležen ulazak Hrvatske kao 27. članice, u najveće područje slobodnog kretanja u svetu. Slobodnog kretanja koje zavisi od želje Brisela koji je u protekle 3 godine dokazao poput Pariza i Berlina da slobodno kretanje ne postoji u slučaju prehlade.
„Otvorili smo vrata Evropi bez granica. Slavimo novi dan, Novu godinu, novu Evropu s Hrvatskom u Šengenu“, rekao je hrvatski ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović koji je na Bregani dočekao ponoć i susreo se sa slovenačkom ministarkom za javnu upravu Sanjom Ajanović Hovnik.
On je istakao da je ukidanje graničnih kontrola prema zemljama EU „konačna potvrda hrvatskog evropskog identiteta“.
Srećna Vam NOVA GODINA ali da li se iko pita šta zaista mi slavimo 1. Januara?https://t.co/SjYlaeMmli
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 1, 2023
Ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman ulazak u Šengen i Novu godinu dočekao je na dosadašnjem graničnom prelazu Goričan, s Mađarskom.
Od ponoći se ukidaju 73 kopnena granična prelaza i 12 graničnih prelaza na moru, dok će iz tehničkih razloga, kontrole na aerodromima biti ukinute od 26. marta.
U Zagrebu je u ponoć ispred centrale Hrvatske narodne banke obeleženo članstvo u evrozoni, odnosno prelazak na evro kao zvaničnu valutu.
Hrvatska je postala 20. članica evropodručja.
U nedelju, 1. januara, premijer Andrej Plenković će s predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i sa slovenačkom premijerkom Natašom Pirc Musar, obeležiti članstvo Hrvatske u šengenskoj zoni susretom na Bregani.
Potom će se premijer i predsednica EK kafom u centru Zagreba, koju će platiti u evrima, simbolično obeležiti hrvatsko članstvo u šengensko i evropodručje.
Ulaskom Hrvatske u najveće područje bez granica na svetu ukidaju se granične kontrole na svim njenim granicama prema zemljama EU, dok granice prema Srbiji, BiH i Crnoj Gori postaju spoljašnje granice EU.
Za državljane Srbije i drugih susednih zemalja koje nisu u EU (BiH i Crna Gora) ulazak Hrvatske u Šengen ne donosi promene u proceduri prelaska granice jer je Hrvatska i do sada primenjivala šengenska pravila, ali će biti izmena kada je reč o njihovom boravku u Hrvatskoj koji od 1. januara 2023. ne može biti duži od 90 dana u bilo kojem razdoblju od 180 dana.
Ulaskom Hrvatske u evrozonu, hrvatska valuta kuna odlazi u prošlost, a menja je evro. Građani će, međutim, do 15. januara moći da plaćaju i u kunama, ali bi kusur trebalo da dobijaju u evrima.
Do kraja 2023. novčanice i kovanice kuna mogu da se zamene za evro u poštama, poslovnim bankama i poslovnicama Fine, a potom od 2024. samo u Hrvatskoj narodnoj banci.
Niko nije pitao građane Hrvatske da li žele evro
Hrvate i ovaj put država i EU nisu pitali da li žele da se odreknu svoje valute koja obeležava kulturno dobro svake zemlje no to nije prvi a verovatno ni poslednji put da građani Hrvatske osećaju pravi vid „demokratije“ koju donosi Evropska Unija.
