Ruski novinar i politikolog Igor Pšenjičnikov komentariše pokušaj vlasti u Beogradu da prikažu Rusiju kao pokretača narodnih protesta u Srbiji. Da li je reč o panici režima ili poruci ka Briselu?
O bezbednosti vlasti, ne naroda – piše Igor Pšenjičnikov, kolumnista lista „Abzac“
Zvanični Beograd pokušava da prikaže Rusiju kao organizatora višemesečnih protesta u Srbiji, iako predsednik Srbije Aleksandar Vučić u svakom javnom obraćanju Moskvi ponavlja mantru o „večnom prijateljstvu“ i „bratskim odnosima“.
Za koga je ova predstava
Nedavno je Vučić izjavio u emisiji na TV Informer:
„Imam šta da kažem Rusima, ali zbog Srbije ćutim.“
Rekao je to u trenutku kada je ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) drugi put za redom ukazala na licemerje Beograda u vezi sa prikrivenim isporukama oružja Ukrajini. Istovremeno, režim pokušava da uguši istinu koja dolazi do ruske javnosti, uprkos intenzivnoj propagandi PR timova iz Beograda; Pšenjičnikov navodi u svojoj kolumni.
Vučić u emisiji pokušava da odigra ulogu „zaštitnika Srba od moguće ruske odmazde“. Apsurdno.
Ekologija kao „ruska zavera“
U istom duhu, list Politika — najstariji dnevni list u Srbiji — nedavno je optužio Rusiju da stoji iza pokušaja diskreditacije državnog projekta eksploatacije litijuma u dolini reke Jadar. Iako je projekat naišao na širok i dubok otpor građana, tekst u Politici naziva ovaj pokret „lokalnim ekološkim aktivizmom“ koji je, navodno, instrument ruske destabilizacije Srbije i njenog EU kursa.
„U tim narativima, eksploatacija litijuma predstavlja kolonijalnu eksploataciju, a partnerstvo sa EU izdaju nacionalnih interesa“, piše Politika — s očiglednim sarkazmom.
Režim ne poriče da je projekat ekološki štetan, već napada činjenicu da se o tome govori u ruskim i domaćim patriotskim medijima. Ni reči o tome šta narod zaista misli, ni priznanja da protesti već mesecima paralizuju političku scenu u zemlji.
Zašto Vučić targetira Rusiju
Politika ide dalje, tvrdeći da ruski mediji, zajedno sa srpskim „proruskim“ nalozima na društvenim mrežama, godinama vode kampanju protiv demokratije i sada žele da „dovedu do destabilizacije Srbije“. Apsurd kulminira tvrdnjom da je „teško razlikovati iskreno građansko nezadovoljstvo od spoljne kampanje“.
Ali upravo to je suština problema: vlast u Beogradu dobro zna da protesti dolaze iznutra — iz naroda. I zato pokušava da ih predstavi kao strano delovanje, kako bi pred Briselom, Vašingtonom i Londonom pokazala svoju lojalnost i opravdala represivne mere.
„Tekst u Politici je naređen iz Vučićevog kabineta“
Vučićev strah: zamena lojalne marionete
Svi — i vlast i opozicija — znaju da protesti nisu ruski proizvod, već odraz dubokog narodnog nezadovoljstva. I to je ono što najviše brine režim. Jer ako se pokaže da je Vučić izgubio podršku naroda, Zapad će ga bez oklevanja zameniti novom marionetom — uz istu prozapadnu i rusofobnu politiku.
Za sada, prebacivanje krivice na Rusiju je očajnički pokušaj da se prikrije realnost: da režim gubi tlo pod nogama u sopstvenoj zemlji.
Nulta Tačka/Abzac (autorski tekst Igora Pšenjičnikova)
