ILON MASK „GOSPODAR SVEMIRA“! UPOZORAVA ŠEF EVROPSKE SVEMIRSKE AGENCIJE
Šef Evropske svemirske agencije (ESA) pozvao je čelnike kontinenta da prestanu da olakšavaju ambiciju Elon Musk-a da dominira novom svemirskom ekonomijom, upozoravajući da nedostatak koordinisane akcije znači da milijarder sam „donosi pravila“.
Josef Aschbacher, novi generalni direktor ESA-e, rekao je da spremnost Evrope da pomogne brzom širenju usluge Starlink satelitskog interneta Musk-a riskira da ometa kompanije u regiji da ostvare potencijal komercijalnog prostora.
„Svemir će biti mnogo restriktivniji u smislu frekvencija i orbitalnih slotova“, rekao je on u intervjuu za Financial Times. „Vlade Evrope trebale bi kolektivno imati interes da . . . dati evropskim provajderima jednake mogućnosti da igraju na poštenom tržištu.”
Nemačka je nedavno podnela zahtev Međunarodnoj uniji za telekomunikacije (ITU), koja koordinira korišćenje bežičnih frekvencija za prenos podataka, za dodelu Starlink spektra za oko 40.000 satelita. Musk je već dobio odobrenje za više od 30.000 satelita preko američkih regulatora.
Ove godine, Musk je rekao da je SpaceX, njegova privatna raketna kompanija, spremna da potroši do 30 milijardi dolara na proširenje Starlink-a.
Aschbacher je rekao da je Musk-ov Starlink već toliko velik da je regulatorima ili rivalima bilo teško da ih sustignu.
“Imate jednu osobu koja poseduje polovinu aktivnih satelita na svetu. To je prilično neverovatno. De facto, on stvara pravila. Ostatak sveta uključujući Evropu. . . jednostavno ne reaguje dovoljno brzo.”
Starlink i OneWeb koji podržava vlada Velike Britanije predvode nalet da stvore konstelacije od stotina, pa čak i hiljada satelita u niskoj zemljinoj orbiti, ili LEO, kako bi omogućili širokopojasni pristup regionima teško dostupnim kablovskim putem.
Kineska vlada i Amazon-ov projekat Kuiper planiraju lansirati vlastite LEO konstelacije.
Nova generacija svemirskih kompanija, vođena padom troškova lansiranja i jeftinijim satelitima, takođe ima za cilj pružanje komercijalnih usluga od LEO-a, kao što je posmatranje Zemlje.
Žurba da se iskoristi potencijal komercijalnog svemira podstakla je zabrinutost zbog nepostojanja globalnog sistema upravljanja svemirskim saobraćajem za nisku zemaljsku orbitu, region do 2.000 kilometara iznad Zemlje, gde je usmerena većina novih komercijalnih usluga.
Prošle godine, Udruženje satelitske industrije procenilo je da bi u orbiti do 2029. moglo biti više od 100.000 komercijalnih svemirskih letelica.
Zabrinutost Aschbacher-a ponovio je i Franz Fayot, Luksemburški ministar ekonomije, koji je rekao da su potrebna nova pravila kako bi se osiguralo sigurno korištenje prostora.
„Imate ljude poput Elon Mask-a, koji samo lansiraju sazvežđa i satelite i bacaju Tesle u orbitu. Moramo postaviti zajednička pravila. Kolonizacija, ili jednostavno bavljenje stvarima u potpuno dereguliranom prostoru, predstavlja zabrinutost”, rekao je on na marginama konferencije New Space u Luksemburgu.
Evropskim satelitskim sektorom dominiraju tradicionalni operateri koji se oslanjaju na mnogo manji broj skupih satelita u visokoj orbiti za pružanje usluga kao što je televizijski prenos.
Iako ITU koordiniše radio-frekvencijom, ne postoji sveobuhvatni međunarodni organ ili regulator koji kontroliše lansiranje satelita. Jedan strah je da, kako orbite postanu pretrpane, raste rizik od sudara koji bi mogli stvoriti katastrofalne količine krhotina. Svemirsko smeće već predstavlja značajnu opasnost.
Steve Collar, izvršni direktor satelitskog operatera SES, rekao je da se industrija „kreće u situaciju u kojoj će biti raspoređeno previše satelita. Mnogo ovih planova. . . su direktan odgovor na činjenicu da niko ne reguliše kako treba.” Luksemburg poseduje trećinu glasačkih prava SES-a.
Musk se posebno našao na udaru kritika astronoma i rivala zbog tempa svoje ekspanzije. Ove godine, njegova raketna kompanija SpaceX lansirala je više od 100 satelita svakog meseca, od kojih je blizu 2.000 trenutno u niskoj zemljinoj orbiti.
