Индустријски хлеб и здравље: Модерна пшеница и њен утицај на варење и нутритивну вредност

Истраживања показују да се структура и нутритивни састав пшенице значајно променили током 20. века, што има директан утицај на здравље људи.

Промене у узгоју, млевењу и ферментацији резултирале су производом који се значајно разликује од традиционалног хлеба који је хиљадама година био основа исхране.

Промене у узгоју пшенице

Сорте полудварф пшенице уведене средином 20. века омогућиле су повећање приноса по јединици површине. Међутим, ове сорте показују измене у саставу глутена и смањену нутритивну густину. Док је примарни циљ био повећање количине зрна, то је имало колатерални ефекат на дигестивни систем и метаболичке реакције код потрошача.

Млински процес и ферментација

Традиционално млевење у каменим млиновима задржавало је клицу, минерале и влакна, док индустријски ваљкасти млинови уклањају ове компоненте ради продуженог рока трајања. Тако се добија брашно са високим садржајем скроба који се брзо вари и утиче на нивое глукозе у крви.

Ферментација традиционалног хлеба трајала је више сати, што је омогућавало делимично разлагање глутена и неутралисање фитинске киселине, чиме се повећавала апсорпција минерала и смањивао утицај на гастроинтестинални систем. У модерним индустријским условима, време ферментације скраћено је на неколико сати, чиме се ови процеси не завршавају у потпуности.

Разлике у здравственим исходима

Клиничке студије показују да исти састојци, различито обрађени, могу имати различите ефекте на дигестију и метаболизам.

Потрошачи који имају осетљивост на индустријски хлеб често могу да конзумирају старинске сорте пшенице, дуго ферментисани кисели хлеб или каменим млином млевене производе без негативних последица.

Проблем савременог хлеба није у пшеници као врсти, већ у модификацијама насталим ради повећања приноса, производне ефикасности и продуженог рока трајања.

Промене у узгоју, млевењу и ферментацији створиле су производ који се разликује од традиционалног хлеба по дигестивним и нутритивним својствима. Последице ових промена већ се огледају у порасту дигестивних и метаболичких проблема код потрошача.

Нулта Тачка

Ne propustite

Evropska Komisija predlaže da se MAĐARSKOJ uskrati 7,5 milijardi evra zbog "kršenja" vladavine prava

Evropska Komisija predlaže da se MAĐARSKOJ uskrati 7,5 milijardi evra zbog „kršenja“ vladavine prava

Evropska komisija je danas predložila Savetu mere zaštite budžeta u
Univerzitet u Londonu zahteva PRISILNU VAKCINACIJU OD STUDENATA, iako su primili BOOSTER DOZE!

Univerzitet u Londonu zahteva PRISILNU VAKCINACIJU OD STUDENATA, iako su primili BOOSTER DOZE!

Samo nekoliko nedelja pre početka nastave, Vestern Univerzitet u Londonu,