INFLACIJA U AMERICI ĆE SE POPUT ZEMLJOTRESA PRELITI NA CEO SVET! EVO KAKO DA SE PRIPREMITE ZA TO!
Tokom poslednje dve godine objavio sam niz članaka koji upozoravaju investitore na rizike inflacije i da bi to trebalo da bude najveća briga jer je inflacija najmoćnija i neselektivna sila koja uništava bogatstvo te ne bira mesto i vreme kao što ne bira da li će se a sigurno se hoće sa SAD-a preliti na ceo svet pa tako i na Srbiju makar u vidu ekonomske krize iz koje naša zemlja nikada nije izašla.
Međutim, većina ljudi sa kojima sam razgovarao bila je prezirna: inflacije nije bilo nigde, pa šta je sa uzbunom? QE traje od 2009. godine i pošto nije uticao na inflaciju, znači da je imaju pod kontrolom. Onda se desila cela stvar sa pandemijom i prošlog septembra sam objavio članak – Inflacija: prošli smo faznu tranziciju sugerišući da je ubrzanje inflacije neizbežno, ali odgovor je bio skoro jednako nonšalantan kao i ranije: vrlo malo njih je bilo impresionirano. Nešto više od godinu dana kasnije, inflacija se više ne može zanemariti.
Doduše, početak inflacije je nemoguće predvideti, ali ovo nije trebalo da bude iznenađenje. Ispod je nekoliko odlomaka iz mog „faznog prelaza“ članka.
U aprilu 2012, ekonomista Robert Venzel je pozvan da govori u FED-u (Federalne rezerve) banci Njujorka. Tom prilikom je rekao centralnim bankarima da su „sada potrebne ogromne količine štampanja novca da bi vaša izmanipulisana ekonomija ostala na površini. To će na kraju dovesti do ogromne inflacije cena, ili, ako prestanete da štampate, doći će do još jednog ogromnog ekonomskog kraha. Nema drugog izlaza.”
POPLAVA NOVČANE MASE
G. Vencel je bio u pravu i nakon pokušaja kvantitativnog „zatezanja“ i pada tržišta od 20% u četvrtom kvartalu 2018, FED je kapitulirao i nastavio sa štampanjem novca. Taj program je naglo ubrzan.
M2 novčana masa [3] je možda najvažniji rani indikator inflacije cena. U 2020, FED je dodao skoro 3,5 biliona dolara na stanje. Tranzicija je još upečatljivija, u procentima:
Inercija inflacije cena
Odnos između novčane mase i inflacije cena nije linearan; inflacija cena ima tendenciju da se kreće po inerciji. Inflaciji iz 1970-ih prethodio je „Veliki prosperitet“ iz 1960-ih u SAD-u: monetarna ekspanzija je počela u oktobru 1962. i nastavila se do 1969. Dok je ponuda novca porasla za 38% za to vreme, cene su porasle za samo 11% od aprila 1962. do septembra. 69. Ova inercija inflacije cena uverila je „nove ekonomiste” tog doba da je inflacija stvar prošlosti. Ali inflacija se ipak pojavila, samo sa zakašnjenjem.
Brzina novca i ljudska psihologija
Kako nova masa novca ulazi u opticaj, dolazi do odgovarajućeg pada brzine novca jer domaćinstva ne menjaju odmah svoje navike potrošnje. Oni imaju tendenciju da ga koriste za otplatu dugova i povećanje štednje, tako da u početku postoji mali pritisak na povećanje [4] cena roba i usluga. Međutim, cene na kraju sustižu i kada počnu da rastu, brzina menja kurs. Od tog trenutka inflacija cena počinje da se ubrzava.
Gestacija i erupcija inflacije iz 1970-ih
Nakon sedam godina rasta podstaknutog potrošnjom deficita i kreditnom ekspanzijom, američka ekonomija je počela da se pregreva 1969. godine i inflacija cena je dostigla skoro 5%. Niksonova administracija je odgovorila uvođenjem strogog režima novca i ekstremnim rezanjem budžeta. To je dovelo do oštre recesije.
Talas masovnih otpuštanja i poslovnih bankrota uplašio je vladu da se još jednom naglo preokrene i poveća potrošnju deficita u leto 1970. Federalne rezerve su povećale stopu monetarne inflacije na 6,5% i izgledi su se brzo ponovo poboljšali: kamatne stope su pale, berze su porasle i nacija se vratila na veliki put ka „prosperitetu“. Ali do sada je inflacija počela da se ubrzava i 1974. dostigla je 11% i ostala visoka do kraja decenije.
Uništavanje bogatstva
Voren Bafet je upozorio da je za naciju dužnika inflacija ekonomski ekvivalent hidrogenskoj bombi. To je najstrašniji razarač bogatstva. Od 1960. godine više od dve trećine svetskih tržišnih ekonomija pretrpelo je epizode inflacije koja je premašila 25% u najmanje jednoj godini. U proseku, investitori su tokom takvih epizoda izgubili 53% kupovne moći. U SAD između 1972. i 1982. godine, inflacija cena je u proseku iznosila „umereno visokih“ 9% godišnje. Uništila je 65% bogatstva investitora u realnom iznosu.
Šta bi moglo da izazove inflaciju cena i kada?
Iako ne možemo da predvidimo tajming ili ozbiljnost inflacije, istorija sugeriše da značajne promene u inflaciji skoro uvek dođu kao iznenađenje. Obično, tri ključna faktora deluju kao ekonomski usporivači plamena koji apsorbuju pritiske inflacije cena:
• Inflacija cena imovine: početno apsorbujući većinu novostvorenog novca, finansijska sredstva odbijaju pritisak na cene roba i usluga.
• Deficit tekućeg računa je omogućio SAD da izvoze višak dolara u druge zemlje (pre svega Kinu) i nabave jeftinu robu, održavajući potrošačke cene na niskim.
• Ljudska psihologija sporo menja inflaciona očekivanja, održavajući brzinu novca na niskoj neko vreme.
Nepredviđene promene u bilo kom od ovih elemenata mogle bi da izazovu faznu promenu inflacije cena. Čak i umereno povećanje kamatnih stopa moglo bi da izazove pucanje balona cena imovine; ekonomski protekcionizam i slom međunarodne trgovine mogli bi zatvoriti deficit tekućeg računa, a rast cena roba mogao bi da podstakne inflatorna očekivanja i brzinu novca.
Ofšor dolari: još jedan faktor rizika
Mnogi ljudi se pitaju zašto Japan, sa svojim masivnim QE programom (još) nije doživeo nikakvu inflaciju cena? Ključna razlika između Japana i SAD je u tome što je dolar mnogo ranjiviji na akcije stranih kreditora. Dok se većina japanskog duga drži u zemlji, stranci drže više od 25 biliona dolara u hartijama od vrednosti denominiranih u dolarima, kratkoročnim papirima i depozitima u ofšor bankama. Kao što je Jens Parson napisao u Umiranju od novca: „Ekonomija katastrofe počinje kada se pobune vlasnici novčanog bogatstva. … Strani vlasnici novca su uplašeni … i njihov novac probija put do tržišta i preokreće svaki deficit platnog bilansa.”
Hoće li biti kao 1970-ih ili bi moglo biti gore?
Ekonomske neravnoteže koje su izazvale inflaciju 1970-ih bile su blage u poređenju sa današnjim uslovima. Danas su trgovinski bilans, fiskalni deficiti, javni i privatni dugovi, kao i rast novčane mase mnogo veći nego što su bili 1960-ih. Čak i tokom inflatornih 1970-ih, rast novčane mase ostao je ispod 14%. Ovog puta smo prešli 26%. Predviđanje kako će se ove neravnoteže odigrati sasvim je isključeno, ali rizici su veoma ozbiljni i pojedinci, kao i menadžeri penzionih fondova, trebalo bi da razmotre preduzimanje hrabrih akcija kako bi zaštitili svoje bogatstvo od inflatornih razaranja.
Rešenja
Za 99% nas, postizanje efektivne zaštite od nadolazećeg inflatornog cunamija biće teško. Neke investicije su prilično očigledne: kupovina srebrnih i zlatnih poluga. Ne preporučujem vam da preterujete: imajte dovoljno da pokrijete nekoliko meseci svog života i da podmitite korumpirane vladine birokrate ako je potrebno. Bitcoin bi mogao da sačuva deo kupovne moći vašeg novca, ali ostajem oprezan u pogledu ove alternative. Posle ovogodišnjeg trčanja, korekcija bi mogla biti brutalna. Konačno, posedovanje parcele poljoprivrednog zemljišta – čak i malog – mogla bi biti dobra ideja – sigurno ne mogu da štampaju više od toga.
Međutim, na kraju ćemo morati da delujemo kolektivno. Naše ekonomije mogu nesmetano da funkcionišu pod uslovom da imaju dovoljne količine stabilne valute da služe kao sredstvo razmene. Ako valute kao što su američki dolar, evro i druge budu debazirane, možemo stvoriti lokalne i regionalne valute da bismo održali protok roba i usluga kako bi ljudi mogli da razmenjuju ono što imaju da ponude zajednici i dobiju ono što im je potrebno. Ovo nije radikalna ideja: alternativne valute, uključujući banke vremena, imaju dugu i poštovanu istoriju podmazivanja lokalnih i regionalnih ekonomija kako bi ljudi imali pristup prirodnom obilju koje je naše pravo po rođenju.
Za 1%, segment bogatijeg stanovništva, ili menadžere investicionih i penzionih fondova, opcije su prilično različite: za njih je najefikasnija zaštita od inflacije diversifikovani robni fjučers portfolio (opisano na linku).
Robni fjučersi: najbolji način da zaštitite svoje bogatstvo
Empirijski dokazi pokazuju da od svih klasa imovine, robni fjučersi pružaju najbolju zaštitu od inflacije. Istraživanje Alliance Bernstein je otkrilo da su „upravljane fjučerse“ (tj. izloženost fjučers cenama robe) imale najveću beta inflaciju od svih klasa imovine:
U radu pod naslovom „Procena upravljanih fjučersa kao zaštite od inflacije u okviru multi-aktivnog okvira“, objavljenom u Journal of Wealth Management, zaključuje se da „Upravljane fjučerse nadmašuju druge klase imovine… Nijedna druga klasa imovine ne predstavlja se kao održiva zaštita od inflacije .”
Zaista, kako inflacija narušava kupovnu moć novca, cene roba mogu značajno porasti. Na primer, zlato je poskupelo za 2300% tokom 1970-ih, sa 35 dolara po tr.oz u 1971. na 850 dolara u 1980. Inflacija će verovatno imati snažan uticaj i na druge robe, uključujući energiju, industrijske metale i osnovne poljoprivredne proizvode kao što su pšenica, soja , šećer, kafa, pamuk i dr.
Roba: kasni za veće korekcije cena?
U stvari, značajno prilagođavanje cena robe – prilično iznad onoga što smo do sada videli – je kasnilo. Od poslednje finansijske krize, cene roba su pale na nove istorijske minimume u odnosu na cene akcija. Čak i sa ovogodišnjim skupovima, oni su jedva ostali iznad nivoa na grafikonu ispod:
Samo vraćanjem ka svojoj istorijskoj normi, cene roba bi se i dalje mogle višestruko povećati. Ovaj proces će se verovatno razvijati kao višegodišnji trend, nudeći možda generacijsku priliku za investitore da diverzifikuju svoj rizik dalje od prenaduvane imovine i istovremeno steknu značajnu zaštitu od inflacije.
Ne možemo da predvidimo koliko će se cene kretati visoko ili brzo, ali jedna stvar koju sigurno znamo je da se događaji velikih razmera cena gotovo uvek odvijaju kao trendovi koji mogu da prođu mesecima i godinama. Sistematsko praćenje trendova je najpouzdaniji način da se njima krećete.
NultaTačka/ZeroHedge/AlexKrainer