Inteligentno doba: Klaus Švab otkriva dramatične globalne promene koje će preoblikovati svet
U uvodu Godišnjeg izveštaja WEF-a za 2023.-2024., osnivač WEF-a rekao je da živimo u vremenu promena i da postoji mnoštvo faktora koji podstiču ovu sistemsku promenu.
„Na pragu smo dubokih sistemskih promena podstaknutih međusobno povezanim promenama u svetu koji se brzo menja.“
Klaus Švab, godišnji izveštaj WEF-a, 2023.-2024.
Pet „međusobno povezanih prelaza“ uključuje:
- Prelazak iz industrijskog doba u inteligentno doba
- Konfliktni prelazak iz unipolarnog u multipolarni svet
- Potrebu za prelaskom na zeleno gospodarstvo
- Demografske promene iz sveta mladih u svet koji stari
- Društvena polarizacija i porast dezinformacija
Prođimo redom kroz ove prelaze, počevši od takozvanog „pametnog doba.“
„Pametno doba“ je termin koji je skovao sam Švab na ovogodišnjem Svetskom samitu vlada, održanom u Dubaiju, UAE, u februaru ove godine.
Tamo je neizabrani globalista izjavio da Četvrta industrijska revolucija – koja će dovesti do spajanja naših fizičkih, bioloških i digitalnih identiteta – pokreće globalnu tranziciju čovečanstva u novu eru, tzv. inteligentno doba, u kojem će „čovečanstvo imati mnogo prilika i mogućnosti.“
„Govori se o prelasku čovečanstva u novu eru, koju karakterišu ne samo tehnološke promene […] Imali smo prelaz iz agrarnog društva u industrijsko društvo pre otprilike sto godina, ali danas govorimo o prelasku u ono što nazivamo ‘inteligentnim dobom’.“
Švab je svoju ideju o inteligentnom dobu izložio ChatGPT-u, a evo šta mu je ChatGPT odgovorio:
„Dok zamišljamo budućnost koju pokreću tehnologije Četvrte industrijske revolucije, vidimo NOVU ZORU ljudske civilizacije – onu koja usklađuje tehnologiju sa najdubljim potrebama i težnjama čovečanstva.“
„Ova misija odvija se u društvu u kojem veštačka inteligencija, robotika, Internet stvari, 3D štampa, genetski inženjering i kvantno računarstvo postaju osnova našeg svakodnevnog života, ali vođena dubokim poštovanjem ljudskih vrednosti, kreativnosti i prirodnog sveta.“
„Geopolitički pejzaž se menja iz unipolarnog sveta, kojim dominira jedna supersila, u multipolarnu realnost sa više uticajnih nacija.“
Klaus Švab, godišnji izveštaj WEF-a, 2023.-2024.
U godišnjem izveštaju WEF-a za 2023.-2024., Švab razmatra sledeću umreženu promenu i govori o prelasku iz unipolarnog u multipolarni svet.
WEF je ovu tranziciju predviđao već dugi niz godina.
Ako se setite ozloglašenog videa iz 2016. u kojem je stajalo: „Nećete ništa posedovati. I bićete srećni“, takođe ćete se setiti da je još jedno od WEF-ovih „8 predviđanja za svet 2030.“ reklo: „Dominacija SAD-a je završena. Imamo nekoliko globalnih sila.“
„SAD neće biti vodeća svetska supersila. Nekoliko zemalja će dominirati.“
WEF, ‘8 predviđanja za svet 2030.’, 2016.
Danas, osam godina nakon te prediktivne izjave, Švab kaže da prelazak iz unipolarnog u multipolarni svet „donosi i prilike za raznovrsnu globalnu saradnju i izazove koji proističu iz rastućih geopolitičkih tenzija.“
„Uravnotežavanje nacionalnih interesa i globalne stabilnosti zahteva nijansiranu diplomatiju i međunarodnu saradnju,“ dodaje u svom poslednjem godišnjem izveštaju.
Prema Švabu, ovaj prelaz je rezultat sukoba.
Sukob može značiti mnoge stvari, poput sukoba među nacijama, kao što je trka u tehnološkom naoružanju između SAD-a i Kine, rat između Ukrajine i Rusije, ili beskonačna izraelsko-palestinska situacija.
Takođe bi mogao značiti kolaps nacija usled građanskih nemira, politika otvorenih granica, ili propast ekonomija kroz programe nulte neto vrednosti i paralizujuću inflaciju.
Sajber pandemije i javnozdravstvene vanredne situacije međunarodnog značaja takođe bi mogle spadati u kategoriju „sukoba“ i doprineti multipolarnom svetu.
„Klimatske promene i uništavanje životne sredine teraju nas da pređemo na zeleno gospodarstvo.“
Klaus Švab, godišnji izveštaj WEF-a, 2023.-2024.
Švab naziva sledeću promenu „prelazak na zeleno gospodarstvo.“
Hitnost borbe protiv klimatskih promena nije samo moralni imperativ, već i put ka ekonomskoj otpornosti i inovacijama, rekao je Švab.
Klimatske promene, posebno ugljenik, fosilna goriva i gasovi sa efektom staklene bašte, oduvek su bili ključna tema za neizabrane globaliste.
„Ako posle pandemije odlučimo da nastavimo život kao pre (vozimo iste automobile, letimo na iste destinacije, jedemo iste stvari, grejemo kuću na isti način, itd.), tada će kriza COVID-19 po pitanju klimatske politike biti uzaludna.“
Klaus Švab i Tjeri Maleret, COVID-19: Veliko resetovanje, 2020.
Kako to da su manje od četiri meseca nakon što je SZO u martu 2020. proglasila COVID-19 pandemijom, Klaus Švab i Tjeri Maleret već objavili svoju knjigu „COVID-19: Veliko resetovanje“?
Između redova, postaje jasno da je tzv. „Veliko resetovanje“ oduvek želelo da koristi klimatske promene kao katalizator.
„Neki lideri i kreatori politika, koji su već bili na prvoj liniji borbe protiv klimatskih promena, mogli bi iskoristiti šok pandemije da uvedu dugoročne i šire promene u životnoj sredini. Iskoristiće pandemiju tako što neće dozvoliti da kriza propadne.“
Klaus Švab i Tjeri Maleret, COVID-19: Veliko resetovanje, 2020.
Kada se pojavio COVID, WEF je uzeo mnoge ciljeve koje je želeo da postigne po pitanju klimatskih promena – manje vožnje i letenja, kontrola narativa i digitalni nadzor – i primenio ih kao odgovor na pandemiju, tako da su željeni ishodi postali gotovo neodvojivi.
U suštini, Veliko resetovanje je bio plan pre pandemije koji je „proveren“ kao plan oporavka posle COVID-a.
U godišnjem izveštaju WEF-a za 2023.-2024., Švab kaže da je suočavanje s klimatskim promenama i prelazak na zeleno gospodarstvo „moralni imperativ“ koji se može rešiti samo kroz „koordinisane napore vlada, kompanija i civilnog društva.“
Drugim rečima, Švab poziva na fuziju biznisa i države, poznatu i kao fašizam i korporatizam, sa civilnim društvom, koje čine tehnokrate, akademici i neizabrane nevladine organizacije poput Svetskog ekonomskog foruma, da deluju u naše ime i u najboljem interesu društva.
„Demografski trendovi pokazuju da se svet kreće od pretežno mlade populacije ka društvu koje stari, sa značajnim geografskim razlikama.“
Klaus Švab, godišnji izveštaj WEF-a, 2023.-2024.
Sledeću promenu Švab vidi u starenju stanovništva i geografskim razlikama.
„Te promene utiču na tržišta rada, zdravstvene sisteme i strukture socijalne sigurnosti. Nadalje, demografske promene stvaraju geografske razlike, jer zemlje sa starijim populacijama traže imigraciju i druge načine za suočavanje sa izazovima starenja stanovništva.“
Klaus Švab, godišnji izveštaj WEF-a, 2023.-2024.
Jedan od „drugih načina“ mogao bi uključivati ubrizgavanje transhumane tehnologije, poput vladinih implantata, koji će omogućiti „kreativne rešenja“ za populaciju koja stari.
Ili bi jednostavno mogli odlučiti da smanje svetsku populaciju kroz niz bolesti, ratova i tehnoloških katastrofa. Pored toga, razmislite o potencijalu genetskog inženjeringa, kloniranja i hibridizacije, jer se ovaj prelaz nadovezuje na tzv. „pametno doba.“
