Interne poruke otkrivaju da je australijski regulator lagao o „katastrofalnim“ rizicima DNK pronađenog u mRNA injekcijama

Interne e-poruke Australijske administracije za terapijsku robu (TGA), dobijene putem zahteva za slobodu informacija (FOI), otkrivaju da je agencija znala za rizike od kontaminacije DNK u vezi sa mRNA vakcinama, ali je više puta obmanjivala javnost o ovim informacijama.

E-poruke pokazuju da je osoblje TGA na visokom nivou bilo svesno da komponente mRNA vakcina mogu ući u ćelijsko jezgro i integrisati se u ljudski genom – što je u suprotnosti sa njihovim javnim uveravanjima da je takva integracija nemoguća.

Umesto da istražuje rizike, agencija se prvenstveno bavila „ublažavanjem straha javnosti“ kako bi se izbeglo podrivanje poverenja javnosti i ugrožavanje masovnog prihvatanja vakcina.

Dr Mel Mekan, koja je otkrila mejlove putem svog zahteva za FOI(slobodu informacija), izrazila je šok zbog onoga što otkrivaju o pravim prioritetima TGA.

„Umesto da razmišljamo o katastrofalnim posledicama integracije DNK u ljudski genom ili onkogenosti, tragovi e-pošte se fokusiraju na saniranje javne izjave“, rekla je ona.

Dr Mekan je rekla da mejlovi pokazuju „sramotno zanemarivanje rizika za javnost“.

Naravno, dr Mekan ne bi trebalo da bude iznenađena, pošto su advokati koji predstavljaju TGA nedavno zagovarali odbacivanje grupne tužbe za povrede vakcinom protiv Covid-a koju ona vodi na osnovu toga što zvaničnici TGA (između ostalih) nisu dužni da se staraju o građanima Australije koji bili povređeni medicinskim proizvodima koje su odobrili i promovisali.

Ključne stvari:

Osoblje TGA ne zna za bilo kakvo testiranje za integraciju mRNA/DNK u ljudski genom

TGA zna da SV40 pojačivač/promotor u Pfizer vakcini može da uvuče DNK u jezgro ćelija

Pfizer nije otkrio SV40 sekvencu regulatoru

Osoblje TGA ne zna za bilo kakvo testiranje za integraciju mRNA/DNK u ljudski genom

DailySkeptic izveštava: TGA je 18. oktobra objavila javnu izjavu „Rešavanje dezinformacija o prekomernoj DNK u mRNA vakcinama“.

Saopštenje je usledilo nakon objavljivanja izveštaja kanadskog virologa dr Dejvida Spajčera u kome se navodi prisustvo sintetičkih fragmenata DNK plazmida u australijskim bočicama modifikovane mRNA Covid vakcine na nivoima koji su do 145 puta veći od regulatorne granice.

Ovo pitanje je privuklo pažnju nacionalnih medija nakon glasanja od strane Saveta rudarskog grada Port Hedlanda 11. oktobra kojim se poziva na momentalnu suspenziju vakcina do istrage o kontaminaciji DNK, zbog potencijalnih rizika od genomske integracije, raka i drugih dugotrajnih uticaja na zdravlje.

Izjava TGA bila je prepuna lažnih i obmanjujućih tvrdnji, koje su ovde detaljno obrađene. Sada, mejlovi objavljeni u okviru FOI otkrivaju da je TGA svesno skrivala informacije o rizicima kontaminacije DNK od javnosti.

Najveći donator Klintonovih i korisnik Epštajnovih „usluga“ beži iz Amerike nakon pobede Trampa https://t.co/3sLB12OXx9

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 29, 2024

U ove komunikacije bilo je uključeno osoblje iz Ogranka za naučnu procenu TGA (sekcije za toksikologiju i biološke nauke), ogranka za farmakovigilancu, tima za komunikacije, pa čak i šef TGA, profesor Toni Loler, što pokazuje da je osoblje na najvišim nivoima svesno potencijalnih rizika povezanih sa sintetičkim plazmidom DNK u modRNA vakcinama.

Uz zahvalnost dr Melisi Mekan, čiji je zahtev za svu TGA korespondenciju u vezi sa proizvodnjom veb stranice i povezanih postova na društvenim medijima u vezi sa navodima o kontaminaciji DNK u mRNA vakcinama dodatno razotkrio dvoličnost regulatora po ovom pitanju.

Da, strana DNK se može integrisati u hromozomsku DNK

TGA je više puta izjavljivala da elementi mRNK vakcine ne mogu ući u jezgro ćelija, niti se mogu integrisati u genom.

Interni mejlovi pokazuju da više osoblje u agenciji zna da to nije istina.

14. oktobra, TGA osoblje pita:

Da li je čak biološki moguće da rezidualna DNK na granici od ne više od 10 ng/dozi zadrži dovoljno integriteta od doziranja do ulaska u ćeliju i da bude dovoljna da se ugradi u genom da izazove efekte o kojima se spekuliše?

„Da, ali malo verovatno“, kolektivni je zaključak.

Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je ovo suprotno zvaničnim porukama TGA i Ministarstva zdravlja, koje su žestoko poricale da je genomska integracija elemenata mRNA vakcine uopšte moguća.

U početku, jedan službenik TGA nudi argument koji je izneo američki stručnjak za vakcine dr Pol Ofit i koji su serijski citirali proverivači činjenica, uključujući Scientific American, da strana DNK u mRNK vakcinama ne može da se integriše sa ljudskom DNK bez prisustva enzima zvanog integraza. Kako integraza nije prisutna u ćelijama sisara, argument kaže, ne postoji rizik integracije.

Međutim, kolege iz TGA brzo su opovrgli ovu tvrdnju i ona je izbrisana iz nacrta memoranduma:

Strana DNK se može integrisati u hromozomsku DNK u odsustvu integraze u ćelijama sisara. Ovo dolazi iz literature o oštećenju/popravci DNK gde se prekidi u DNK popravljaju kroz procese koji se nazivaju nehomologno spajanje krajeva ili homologna rekombinacija. Egzogeni DNK se potencijalno mogu ugraditi korišćenjem ovih procesa.

Iz Odseka za biološke nauke (BSS), „iako je malo verovatno, postoje alternativni mehanizmi za integraciju DNK“.

I od višeg toksikologa:

Slažemo se sa komentarima BSS-a da prvobitnu tačku o ulozi integraza treba izbrisati. Postoje radovi koji impliciraju da su drugi enzimi/mehanizmi uključeni u integraciju sekvenci SARS-CoV-2 u DNK ljudskih ćelija (videti Zhang et al. 2021).

Na kraju, tvrdnja da integracija DNK nije moguća je izbačena iz memoranduma, zamenjena nebuloznijom izjavom o nedostatku dokaza:

Nije bilo dokaza da su mRNA vakcine ili biološki lekovi rezultirali integracijom preostale DNK u genom ljudske DNK ili uzrokovali rak.

Međutim, jedan zaposleni priznaje da on ili ona ne zna nijednu naučnu činjenicu koja bi podržala ovu izjavu:

Što se tiče dodavanja komentara o ulasku plazmidne DNK u ljudski genom, to bi mi bilo neprijatno jer mi nisu poznate studije koje su ovo testirale i tako da lično nemam iskustva sa tim.

Viši toksikolog sugeriše da je izjava previše spekulativna i da bi je možda trebalo koristiti:

U slučaju da su neki aspekti izjave previše spekulativni, možemo izostaviti i sledeću rečenicu: „Nema dokaza da su mRNA vakcine ili biološki lekovi rezultirali integracijom preostale DNK u genom ljudske DNK ili uzrokovali rak.

Međutim, završni TGA memorandum zadržava ovu rečenicu.

Pod zahtevom FOI, TGA nije mogla da pruži dokaz da je ispitala bilo koje naučne nalaze u vezi sa testiranjem promene ljudskog genoma nakon vakcinacije sa modRNA.

„Region pojačivača SV40 može promovisati nuklearni transport DNK“

Kao što je opširno objašnjeno u ovom podstaku, naučnici kažu da sekvenca pojačivača/promotora SV40 prisutna u Pfizer modRNA Covid vakcini predstavlja jedinstveni rizik za genomsku integraciju i rak jer je posebno efikasna u uvlačenju materijala u jezgro ćelija.

Zvanični stav ministra zdravlja Marka Batlera o pojačivaču/promotoru SV40 je da:

TGA i Odeljenje ne smatraju prisustvo SV40 promotera bezbednosnim problemom. SV40 promotorska sekvenca se smatra bezbednom i uobičajena je sekvenca koja se koristi u lekovima zasnovanim na biotehnologiji.

Ali privatno, osoblje TGA kaže drugačije.

„Region pojačivača SV40 može promovisati nuklearni transport DNK“, piše zaposleni u sveobuhvatnom prajmeru o rizicima rezidualne DNK. Ovo je poznato u naučnoj zajednici, ali je to prvi dokaz priznanja iz TGA.

Sledi kvalifikacija: „Rizik da će se to desiti je nizak zbog niskog nivoa DNK. Rizik ako se dogodi, je nizak jer događaji integracije imaju malu verovatnoću. Imajte na umu da je „mala verovatnoća“ drugačija stvar od „nije moguće“.

Među osobljem TGA nema dalje diskusije o implikacijama pojačivača/promotora SV40 koji povlači elemente vakcine u ćelijsko jezgro primaoca vakcine, što, kao što je gore prikazano, zvaničnici javno insistiraju da se ne može dogoditi.

Pfizer nije otkrio TGA pojačivač/promotor SV40

Već znamo da Pfizer nije označio SV40 pojačivač/promotor na svojoj mapi DNK plazmida dostavljenoj regulatorima. U imejlovima Health Canada objavljenim na osnovu zahteva za pristup informacijama i privatnosti (ATIP), zvaničnik je priznao:

Pfizer nam je nedavno saopštio da su očigledno odlučili da ne pominju ove informacije EMA-i, FDA ili HC-u u vreme njihovog prvog ili naknadnog podnošenja.

Sada imamo potvrdu da Pfizer nije pomenuo ni ovu sekvencu genske terapije u TGA.

Iz mejlova:

Plazmid za ekspresiju Pfizer mRNA bio je zasnovan na pCMV-TAG vektoru (koristio sam BLAST analizu sekvence iz Mod3 pošto nisu sve informacije stavljene u mapu plazmida koju je obezbedio Sponzor).

i,

Plazmid takođe sadrži SV40 promotor i f1 ori region (nije prikazan na mapi plazmida koju je predstavio Sponzor, ali se nalazi u BLAST-u i prijavljen u Speicher & McKernan radovima).

Diskusija o rizicima

Upadljivo odsutna u internoj TGA diskusiji o rizicima plazmidne DNK je razlika između gole DNK i DNK obložene lipidnim nanočesticama (LNP).

Kao što je detaljno objašnjeno u mom nedavnom članku Substack-a, „Nema dokaza za tvrdnju o bezbednosti mRNA TGA“, u tradicionalnim vakcinama, rezidualna DNK je „gola“ i može se očekivati da će se uglavnom eliminisati prilično brzo.

Ali u modifikovanim mRNA vakcinama, LNP putuju do svakog glavnog sistema organa u telu gde izbacuju svoj sadržaj u ćelije. Dakle, DNK se ne uništava pre nego što uđe u ćelije.

U slučaju Pfizer vakcine, prisustvo SV40 pojačivača/promotora povećava rizik da će ova DNK, jednom u ćeliji, biti uvučena u jezgro.

LNP i SV40 pojačivač/promotor očigledno menjaju proračun rizika za rezidualnu DNK u mRNA vakcinama.

Međutim, dok osoblje TGA ukazuje na potrebu da se pozabavi „dezinformacijama“, uključujući tvrdnju da se „mRNA razlikuje od rekombinantnih proteina jer je DNK inkapsulirana u LNP“, ni u jednom trenutku niko u lancu komunikacije zapravo ne nudi naučni argument da opovrgne ovu navodnu dezinformaciju.

Zaista, jedini put kada je ovo pitanje direktno obrađeno u preko 200 stranica dokumentacije je u jednom pasusu:

TGA ne sadrži nikakve dokaze da je zaostala DNK inkapsulirana u lipidnim nanočesticama. Međutim, da jeste, postoji niska zabrinutost za bezbednost sa prisutnim nivoima jer postoji dovoljna bezbednosna margina.

Prethodno je TGA savetovao u komunikaciji e-poštom da „Nema značaja da se male količine preostale DNK inkapsuliraju u LNP-ovima.“

Čini se da TGA pretpostavlja da je rezidualna DNK, koja nije uspešno filtrirana iz mRNK komponente pre njenog pakovanja u LNP, nekako potpuno odvojena od mRNK tokom procesa pakovanja, pri čemu je samo mRNK bila zatvorena u LNP, dok zaostala DNK samo lebdi gola u ostatku mešavine vakcine.

Kako je TGA mogao da dođe do tako fantastičnog zaključka može se samo nagađati, s obzirom na to da nije bio u stanju da pruži bilo kakav dokaz za svoj stav o beznačajnosti LNP-a kada je to zatraženo prema FOI.

Međutim, drugde, zaposleni u TGA nagoveštavaju mogućnost da će LNP sadržati rezidualnu DNK.

Upoređujući mRNA vakcine sa „genskim terapijama“ zbog njihove upotrebe visokog nivoa DNK polaznog materijala, ova osoba napominje da „One takođe imaju potencijal da pakuju neciljne sekvence i da se daju pacijentima“.

U proceni rizika od rezidualne plazmidne DNK koju je dalo osoblje TGA, rizici od raka i genoma su priznati, ali je utvrđeno da su malo verovatni. Ovo se kosi sa zvaničnim porukama koje predstavljaju sliku „nema rizika uopšte, nikada“.

Od višeg toksikologa:

Postoji nekoliko objavljenih radova koji opisuju neverovatan rizik od onkogenosti od integracije DNK ćelije domaćina iz bioloških proizvoda, ali su oni znatno stari (npr. Krause & Lewis, 1998; Yang et al., 2010).

Zaista, obe reference su prestare da bi se procenili rizici da se modifikovana DNK plazmida mRNA vakcine, uključujući pojačivač/promotor SV40 ciljanog na nukleus, deponuje direktno u ćelije u njihovoj LNP ambalaži.

Druga osoba iz osoblja TGA, u najsveobuhvatnijoj e-poruci o rizicima plazmidne DNK, priznala je da rezidualna DNK može dovesti do inaktivacije gena supresora tumora (što dovodi do formiranja raka), ali samo u velikim količinama.

Pored toga, ovaj službenik tvrdi da što su fragmenti DNK manji, to je manji rizik.

Još jednom, izgleda da je osoblje TGA zaboravilo da se naučne reference na koje se pozivaju odnose na goli DNK, a ne na DNK upakovanu u LNP i isporučenu direktno u ćelije po celom telu.

Obratite pažnju i na upotrebu reči „zagađivač“ iznad da se odnosi na rezidualni DNK, prema nomenklaturi pomenutog tehničkog izveštaja SZO. Ovo sugeriše da kada TGA kaže da Covid mRNA vakcine „nisu kontaminirane“, regulator se ili igra semantikom ili nije dovoljno upoznat sa literaturom o ovoj temi.

Sažetak procene rizika, kao u nastavku:

Rizik od ekspresije gena iz rezidualne DNK je nizak zbog fragmentirane prirode DNK

Rizik od ekspresije onkogena [rizik od raka] je zanemarljiv

Rizik od replikacije DNK je zanemarljiv zbog fragmentirane DNK (bez intaktnog plazmida) i nedostatka prepoznavanja ori

Rizik od ubacivanja je izuzetno nizak na osnovu nivoa i verovatnoće naznačenih u podacima koje su objavili SZO, Jang itd. (još treba da dobijemo informacije o direktnom ubrizgavanju u ćelije)

Po pitanju replikacije DNK, u gore pomenutom imejlu se navodi da zbog toga što je plazmid „bakterijskog porekla“, ovaj „ori“ ne bi bio prepoznat u ljudskim ćelijama i stoga ne predstavlja problem.

Međutim, drugi zaposlenici su manje sigurni:

Nisam siguran da f1 ori nije prepoznat. Može biti potrebno za replikaciju u ćelijama sisara (vektor izgleda kao vektor dvostruke ekspresije). Da li su potrebne druge komponente?

Bez obzira na to, ova osoba kaže, „DNK je fragmentirana i to bi bilo beznačajno“.

Naučnici odgovaraju

„Ovo je samo očigledna kontrola štete“, kaže Kevin Mekkernan, naučnik iz genomike koji je otkrio kontaminaciju DNK u vakcinama Covid mRNA.

Mekkernan, koji je OCD i osnivač medicinske genomike, a koji je prethodno rukovodio istraživanjem i razvojem za projekat humanog genoma na Institutu Vajthed/MIT, postavio je nekoliko stvari u kratkom roku putem e-pošte.

Prvo, TGA „još uvek ne razume rizik od LNP-a i kako oni čine 10 ng [regulatorna granica] irelevantnim. Svi njihovi citati se odnose na goli DNK.“

Drugo, TGA nije u toku sa recenziranom naukom koja pokazuje kontaminaciju DNK u mRNA vakcinama preko regulatorne granice (Konig & Kirchner 2024, i Kammerer et al. 2024).

Treće, na tvrdnji da manji fragmenti DNK rezultiraju manjim rizikom, Mekkernan je ponovo naglasio da se to pretpostavlja za golu DNK, ali ne i DNK umotanu u LNP.

„Kada je to gola DNK, manji materijal će se brže razgraditi. Nije golo“, objasnio je on. U stvari, rizik se povećava kada su fragmenti DNK manji, ali ih ima više.

„Što je DNK manji, to mora biti niža [bezbednosna] granica kako se broj kopija povećava“, rekao je Mekkernan, ukazujući na recenzirani članak Sheng-Fovler et al. (2009) za Upravu za hranu i lekove (FDA) objašnjavajući upravo ovo.

Četvrto, šansa da nema rezidualne DNK u LNP je nula. „DNK je negativno naelektrisana i biće umotana u LNP iz istog razloga kao i RNK. Kationski lipidi se omotavaju oko negativno naelektrisanih polimera“, rekao je McKernan.

„Kammerer et al. pokazuju da je DNK u LNP-ima kako je pronalaze u ćelijama nakon transfekcije“, dodao je McKernan.

Postojanost preostale DNK u ljudskim ćelijama je takođe neformalno dokumentovana od strane Mekkernana i naučnika iz genomike dr Filipa Bakhaulta. I, nedavno, plazmidna DNK iz Covid vakcina je otkrivena u uzorcima krvi iz studije u Južnoj Australiji – to ne bi bilo moguće da je zaostala DNK bila uništena pre nego što je ušla u ćelije primaoca.

Peto, plazmid nije samo bakterijski kako se tvrdi u TGA mejlovima, već ima „sisarsko poreklo replikacije i virusnih elemenata“, pojasnio je Mekkernan. Ovo poništava tvrdnju da se plazmid ne može replicirati zbog svog očiglednog bakterijskog porekla.

„SV40 Ori je aktivan u ćelijama sisara kada je povezan sa F1 Ori i ColE1. Oba postoje u Pfizer sekvenci.” Ovo je naučno rečeno za „da, ovaj plazmid predstavlja rizik od replikacije u ljudskim ćelijama“.

Propisi o 10ng preostale DNK po dozi vakcine „sada su irelevantni jer možete „voziti kamion“ kroz tu regulaciju sa LNP-ovima koji sadrže DNK koja ima aktivno poreklo replikacije sisara“, rekao je Mekkernan u Substack-u koji se dublje bavi pitanjem ori.

Dr Dejvid Spajčer, virolog koji je otkrio prekomerne nivoe kontaminacije DNK u australijskim i kanadskim bočicama mRNA vakcine, odražava Mekernanovu zabrinutost.

„Oni priznaju da je integracija [sintetičke plazmidne DNK] teoretski moguća“, rekao je dr Speicher nakon što je pročitao mejlove, primetivši komentar jednog od osoblja TGA da LNP „imaju potencijal da pakuju neciljne sekvence i da se daju pacijentima ”.

Ipak, „oni još uvek primenjuju pravila za goli DNK. Iako plazmid možda nema integrazu, oni s pravom ističu da su „mogući i drugi mehanizmi integracije DNK“.

Dr Spajčer je izrazio uznemirenost da ovi TGA mejlovi od nedavnog oktobra 2024. postavljaju osnovna pitanja kao što su da li nivoi preostale DNK ispunjavaju ograničenja količine i veličine, da li postoje podaci o rezidualnoj DNK koja je inkapsulirana u LNP-ovima (ili ne) i traže da bi se potvrdilo koje SV40 sekvence se nalaze u Pfizer plazmidnom vektoru.

„Trebalo je da imaju te odgovore kada je Pfizer podneo regulatorno odobrenje“, rekao je dr Spajčer, ističući da su samo australijski podaci odgovorili na ova pitanja, pokazujući:

• Nivoi rezidualne DNK u vakcinama Covid mRNA su viši i prema qPCR i fluorometrijskim metodama testiranja,
• Preostala DNK je inkapsulirana u LNP, i,
• Prisustvo SV40 pojačivača/promotora.

„Ono što me pogađa je to da su njihove poruke žestoko podmetanje i da su više zabrinuti za održavanje mantre ’bezbedno i efikasno‘“, rekao je dr Spajčer.

Zaista, dr Liza Ker, pomoćnica sekretara Ogranka za laboratorije, koja je koordinirala internu komunikaciju za razvoj izjave TGA o „dezinformacijama“ kontaminacije DNK rekla je isto.

„Primarno sam zabrinuta za ublažavanje straha u javnosti da je to zapravo nešto o čemu treba da brinemo kada nije tako“, napisala je dr Ker u temi u kojoj se raspravlja o teoretskim rizicima koji nisu klinički istraženi.

Nulta Tačka/TPV/DailySceptic