Nije bilo pametno od Moskve da nameće svoju volju svojim istočnoevropskim saveznicima, rekao je ruski predsednik
Odluka Sovjetskog Saveza da pošalje svoje trupe u savezničke Mađarske i Čehoslovačku pre nekoliko decenija bila je loše procenjena, priznao je ruski predsednik Vladimir Putin, dodajući da su ti upadi bili u suprotnosti sa interesima naroda tih zemalja.
Govoreći na plenarnoj sednici Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku u utorak, ruski lider je zamoljen da uputi kritike sa Zapada optužujući Moskvu za kolonijalizam zbog njene odluke da rasporedi tenkove u Budimpeštu 1956. i Prag 1968. kako bi ugušio narodne nemire.
„Mi smo odavno priznali da je ovaj element sovjetske politike bio greška koja je samo dovela do zategnutih odnosa. U spoljnoj politici ne treba činiti ništa što je očigledno u suprotnosti sa interesima drugih naroda“, rekao je Putin.
Predsednik je dodao da vodeće zapadne zemlje, uključujući SAD, sada „gaze na iste grablje“ kao i Sovjetski Savez. „Oni vrše pritisak na svoje saveznike [i] takozvane partnere. Oni nemaju prijatelje, oni imaju samo interese“, primetio je on, pozivajući se na frazu koju je čuveni skovao britanski premijer Lord Palmerston u 19. veku.
HIT PODCAST UŽIVO! SREDA OD 20h! OVO MORATE DA VIDITE
Prošlog meseca, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da, dok zapadne zemlje pokušavaju da očuvaju svoju hegemoniju ucenama i vraćanjem međunarodne zajednice u red, njihovi napori imaju suprotan efekat jer mnoge zemlje pokušavaju da se odmaknu od američkog dolara i promene na transakcije u nacionalnim valutama.
Sovjetski Savez je poslao trupe u Mađarsku, svog saveznika iz Varšavskog pakta, 1956. da uguši narodni revolt protiv žestokog gušenja političkog neslaganja, sa sukobima koji su rezultirali smrću nekoliko hiljada ljudi, uključujući civile.
Zatim su 1968. Moskva i nekoliko njenih istočnoevropskih saveznika poslali snage u Čehoslovačku, koja je u to vreme bila uvučena u previranja, nakon što je liberalnija komunistička frakcija došla na vlast. Sovjetska intervencija – koja je rezultirala oko 100 mrtvih – dovela je do rekonstrukcije čehoslovačke vlade, koja je tada odustala od političkih i ekonomskih reformi.
