Iran upozorava “kockara” Trampa: Mi ćemo završiti ovaj rat
Iran je u ponedeljak saopštio da je američki napad na njegove nuklearne objekte proširio spektar legitimnih ciljeva za iranske oružane snage, i nazvao američkog predsednika Donalda Trampa „kockarom“ zbog njegove uključenosti u izraelsku vojnu kampanju protiv Islamske Republike.
Nakon što je Tramp u nedelju ujutro izveo masovne udare bunker-buster bombama na iranske nuklearne objekte, Iran je više puta zapretio odmazdom.
Iako je nastavio sa ispaljivanjem raketa na Izrael, Iran još nije preduzeo direktne akcije protiv Sjedinjenih Država, poput napada na američke baze ili ciljanje oko 20% globalnih naftnih isporuka koje prolaze blizu iranske obale, u ulazu u Persijski zaliv.
„Gospodine Trampu, kockaru, ti možeš započeti ovaj rat, ali mi ćemo biti ti koji će ga završiti,“ rekao je u snimljenoj video poruci na engleskom jeziku Ebrahim Zolfaqari, portparol iranskog centralnog vojnog štaba Hatam el-Anbija.
Iran i Izrael su u ponedeljak razmenili novu seriju vazdušnih i raketnih udara dok se svet pripremao za odgovor Teherana.
Administracija predsednika Trampa više puta je isticala da je cilj samo uništenje iranskog nuklearnog programa, a ne širenje sukoba.
Ipak, u objavi na društvenim mrežama u nedelju, Tramp je otvoreno govorio o svrgavanju tvrdolinijskih verskih vođa koji su od iranske revolucije 1979. godine glavni protivnici Vašingtona na Bliskom istoku:
„Nije politički korektno koristiti izraz ‘promena režima’, ali ako trenutni iranski režim ne može da UČINI IRAN PONOVO VELIKIM, zašto ne bi došlo do promene režima??? MIGA!!!“ napisao je Tramp.
Stručnjaci koji prate komercijalne satelitske snimke ocenjuju da je američki napad teško oštetio nuklearnu fabriku Fordo, izgrađenu u planini, moguće uništivši i centrifuge za obogaćivanje uranijuma, mada za sada nema nezavisne potvrde.
Tramp je napad nazvao „pogađanjem u metu!!!“ i napisao:
„Monumentarna šteta je naneta svim nuklearnim lokacijama u Iranu. Najveća šteta je ispod nivoa zemlje.“
Nastavak izraelskih udara
Izraelski vazdušni napadi na Iran nailaze na minimalan otpor od strane iranske odbrane od kada je Izrael 13. juna pokrenuo iznenadni napad u kojem je likvidirao mnoge od vrhovnih iranskih komandanta.
Izraelska vojska je u ponedeljak saopštila da je oko 20 aviona izvelo talas udara na vojne ciljeve u zapadnom Iranu i Teheranu tokom noći. U Kermansahu, zapadni Iran, meta su bili radarski i raketni sistemi, dok je u Teheranu pogođen lanser protivvazdušnih raketa.
Iranske agencije su javile da je u centralnim delovima Teherana aktivirana protivvazdušna odbrana, dok su izraelski napadi pogodili vojni kompleks u Parchinu, jugoistočno od prestonice.
Iran tvrdi da je u izraelskim napadima stradalo više od 400 ljudi, većinom civila, ali je objavio malo snimaka štete nakon prvih dana bombardovanja. Teheran, grad od 10 miliona stanovnika, uglavnom je prazan jer su stanovnici pobegli na selo da izbegnu napade.
Iranski raketni napadi na Izrael usmrtili su 24 civila i ranili stotine, što je prvi put da je značajan broj iranskih raketa uspeo da probije izraelsku odbranu.
Izraelska vojska je saopštila da je raketa lansirana iz Irana u ranim jutarnjim satima u ponedeljak presretnuta. U Tel Avivu i drugim delovima centralnog Izraela oglašavane su sirene za vazdušnu opasnost tokom noći.
Protok nafte
Najefikasnija iranska pretnja Zapadu danas verovatno predstavlja mogućnost da ograniči globalni protok nafte kroz Zaliv. Cene nafte su u ponedeljak skočile na najviši nivo od januara, ali nisu dostigle krize, što pokazuje da trgovci veruju da postoji izlaz iz sukoba bez velikih poremećaja.
Fjučersi Brent nafte pali su 0,5% na 76,64 dolara po barelu u 08:30 po GMT, nakon kratkog skoka iznad 80 dolara pri otvaranju berze.
Iranski parlament je odobrio zatvaranje Hormuškog moreuza, ulaza u Zaliv, što zahteva saglasnost Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, kojim predsedava lični izabrani saradnik vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.
Zatvaranje moreuza moglo bi da izazove nagli skok cena nafte, poremeti svetsku ekonomiju i izazove sukob sa snažnom Petom flotom američke mornarice sa baze u Bahreinu.
Dok Teheran razmatra svoje opcije, iranski ministar spoljnih poslova Abas Arači trebalo je u ponedeljak da razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi. Kremlj ima strateško partnerstvo sa Iranom, ali i bliske veze sa Izraelom.
Govoreći u Istanbulu u nedelju, Arači je rekao da će Iran razmotriti sve moguće odgovore i da neće biti povratka diplomatiji dok se ne izvrši odmazda. Kasnije je agencija TASS prenela da Iran i Rusija koordiniraju svoje stavove.
Nulta Tačka/Mediji
