Irski farmeri primorani DA UBIJAJU STOKU zbog „KLIMATSKIH PROMENA“!
Irski farmeri bi mogli biti primorani da se odreknu goveda kako bi ispunili klimatske ciljeve.
Emisije gasova staklene bašte u Irskoj poljoprivrednoj industriji moraju biti smanjene za 25. procenata do 2030. godine. Ovo je deo najnovijeg klimatskog akcionog plana zemlje, koji obećava da će prepoloviti ukupne emisije ugljenika do 2030. i dostići neto-nulu do 2050. godine.
U Irskoj, goveda brojčano nadmašuju ljude, a poljoprivreda čini preko 37. procenata emisije CO2. Irska takođe ima najveću emisiju metana po glavi stanovnika od svih zemalja članica EU, od čega je najveći deo posledica proizvodnje goveđeg mesa.
Irski farmeri mogli bi biti primorani na bankrot zbog klimatskih ciljeva
Pozivi na smanjenje emisija u suprotnosti su sa vladinim savetima da se poveća proizvodnja mleka u 2015. godini.
Posle više od 30. godina ograničenje na proizvodnje mleka je okončano, što je dovelo do ekspanzije u proizvodnji mleka i investiranju u infrastrukturu namenjenoj za povećanu proizvodnju. Ali sada su ponovo primorani da ograniče proizvodnju mleka kako bi ispunili klimatske ciljeve svoje države.
„Mnogi farmeri su investirali u svoj posao i imaju ogromne finansijske obaveze… postavili su značajnu infrastrukturu“, kaže Pat McCormack, šef Irskog Udruženja Dobavljača Kremastog Mleka.
„Postoji ogroman izazov za našu industriju i način na koji dolazimo do smanjenja CO2 bez rezanja (čitaj ubijanja) stada.
Kada je Akcioni plan za klimu prvi put objavljen u novembru 2021. godine, Udruženje Irskih Farmera izašlo je na ulice u znak protesta.
U to vreme, izveštaj KPMG-a, (jedna od četiri najveće globalne računovodstvene kompanije koja posluje u Irskoj) o uticaju ciljeva emisije ugljenika u Irskoj predviđao je da će izgubiti 56.400 radnih mesta u poljoprivredi i da će industrija uzgoja govedine morati da se smanji za 22 procenta da bi se dostigli ciljevi postavljeni za 2030. godinu.
Odstrel goveda nije obavezan, ali može biti neizbežan
Odstrel goveda nije obavezan, ali može biti neizbežan iako Irska vlada nije najavila obavezni odstrel goveda, McCormack to vidi kao neizbežan ishod klimatskih ciljeva.
„Vidimo ih kako ubijaju kroz zadnja vrata… kroz regulaciju o nitratima“, koja sadrži mere za zaštitu površinskih i podzemnih voda od zagađenja nutrijentima koje proizilaze iz poljoprivrednih izvora.
Različite prakse su već rasprostranjene u Irskoj kako bi se smanjio uticaj poljoprivrede na životnu sredinu, kaže McCormack.
Ovo uključuje upotrebu aditiva u hrani za preživare, koji podstiču efikasniju konverziju hrane, tehnike rasipanja stajnjaka sa niskim emisijama i zaštićenu ureu, koja smanjuje oslobađanje amonijaka iz đubriva.
Iako priznaje da je potrebno učiniti više da bi se ispunili klimatski ciljevi, on opisuje smanjenje proizvodnje hrane u Irskoj kao „poslednje sredstvo“ za rastuću populaciju zemlje.
EU odobrila vakcine protiv Omikron soja- Biće i šeste i sedme doze
Zašto Irska treba Zašto Irska treba da smanji emisije CO2?
Irska vlada je 2019. proglasila vanredno stanje u pogledu klime i biodiverziteta. Ovo je bio odgovor na rastući gubitak biodiverziteta usled klimatskih promena.
U to vreme, od farmera je zatraženo da zamene đubriva i ponovo navlaže močvare, ali ne i da smanjuju stada.
Kao ostrvska država, Irska je takođe posebno izložena riziku od poplava i erozije obale zbog porasta nivoa mora.
Irski klimatski akcioni plan za 2021. ima za cilj da postavi zemlju na „održiviji put“ i zaštiti je od „razornih posledica klimatskih promena“ ulaganjem u priobalni vetar, najsavremeniju poljoprivredu i ekološki prihvatljiva poboljšanja doma.
Šta će biti sa pravima Irskih farmera i životinja?
Šta će se desiti sa nedužnim životinjama? Jesu li one birale da budu u službi našeg uzgoja hrane zbog kojeg im sada potencijalno preti eliminisanje?
Šta će takođe biti sa 56.400 radnika koji potencijalno mogu izgubiti posao? Gde su njihova prava?
Izgleda će stvarno doći momenat kada će država putem regulativa i zakona stoprocentno kontrolisati svaki aspekt industrije i time naše živote ali i okolinu. Ako farmeri ne budu mogli da proizvode hranu, ko će? I ako farmeri ostanu bez posla, kao što se to može desiti ljudima koji rade u drugim industrijama, gde će raditi? Šta će biti sa njima?
Možda će tada na snagu stupiti univerzalni dohodak koji ćemo dobijati od države, dok će se ogromne korporacije starati i za našu hranu. U međuvremenu, roboti će preuzeti poslove, a mi ćemo imati slobodnog vremena kao u raju.
Imaćemo sve, ali nećemo posedovati niti kontrolisati išta. Da li ćemo onda biti srećni?
NultaTačka
