Istraživački novinar tvrdi da Bil Gejts kupuje zemlju i zatvara male farme pod izgovorom spašavanja planete

Prema novoj knjizi, ulaganja Bila Gejtsa u patentirana đubriva, lažno meso i poljoprivredno zemljište u SAD čine više za njegov bankovni račun nego za planetu.

Knjiga koju je napisao autor i istraživački novinar Seamus Bruner, knjiga koja je objavljena ove nedelje, takođe tvrdi da ulaganja milijardera u đubriva i biljno meso malo doprinose usporavanju emisije ugljenika.

Bruner kaže da Gejts sve ovo radi pod maskom spasavanja planete dok zapravo naduvava svoju neto vrednost i pokušava da preuzme monopol na vegansku budućnost.

The Mail Online izveštava: Odeljak upravo objavljene knjige pod naslovom Kontroligarsi, koji se bavi ovim takozvanim „ratom protiv farmera“, razrađuje ove tvrdnje.

Tamo Bruner piše kako ličnosti poput Gejtsa svojim kupovinama monopolišu snabdevanje hranom u zemlji, utirući put bar delimičnom preuzimanju sistema ishrane u zemlji, kao što su porodice poput Rokfelerovih činile u prošlosti.

Pozivajući se na nedavna ulaganja osnivača Majkrosofta u patentirana đubriva, lažno meso i oko 270.000 hektara američkog poljoprivrednog zemljišta, Bruner piše kako će Gejts – otvoreni zagovornik klimatskih akcija – iskoristiti svoje spekulacije.

Preuzimanje sistema ishrane, kao i mnoge druge kontrolne šeme, počelo je sa Rokfelerima, a unapredio ga je Bil Gejts“, piše Bruner u svojoj studiji o uticaju koji milijarderi imaju na Amerikance.

„Kao i većina njihovih monopola – od nafte do softvera i na kraju biotehnologije – preuzimanje hrane se svodi na kontrolu intelektualne svojine proizvodnje hrane putem zaštitnih oznaka, autorskih prava i patenata“, nastavlja on.

Dalje piše o Gejtsovoj navodnoj povezanosti sa Rokfelerima kroz „Zelenu revoluciju“, period velikog povećanja proizvodnje žitarica za hranu u SAD tokom prve polovine 19. veka.

Taj napredak, Bruner kaže, omogućili su samo milioni dolara istraživanja koje je finansirao Rokfeler tokom 1940-ih, a koji su u to vreme bili naplaćeni da pomognu u rešavanju krize siromaštva i gladi nakon Velike depresije.

Drugi mađarski muzej zabranjuje maloletnicima izložbu zbog LGBTQ sadržaja https://t.co/poqVzTT4R6

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 15, 2023

Iako Bruner priznaje da je to delimično tačno, autor nastavlja da piše kako su Rokfeleri – koji se trenutno vrednuju na 8,4 milijarde dolara među 70 naslednika – nastavili da pripisuju zasluge za plodove truda, istovremeno odbacujući krivicu za negativne strane.

Negativne strane, kako je istakao, uključuju zagađenje stvoreno pesticidima i konsolidaciju malih farmi u velike operacije – stvari koje Gejtsove investicije izgleda podržavaju.

„Zelena revolucija je istovremeno bila dokaz da se problemi poput siromaštva i gladi mogu rešiti ljudskim inovacijama i da rešenja, kao što su genetski modifikovani usevi otporni na pesticide, mogu predstavljati nove probleme“, piše Bruner.

Pozivajući se na „zagađenje, iscrpljivanje resursa i konsolidaciju malih i porodičnih farmi u gigantske farme koje kontroliše korporacija“, pisac objašnjava kako veruje da se istorija sada ponavlja i kako Gejts želi da dobije intelektualno vlasništvo nad hranom kroz proizvodnju niza žigova i patenata.

„Umesto da preuzmu odgovornost za nove probleme“, piše on, „Rokefeleri su preuzeli svu zaslugu za obilje useva, dok su za nove probleme okrivili zgodnog žrtvenog jarca – klimatske promene.

„Sada, Kontroligarsi [Gejts i drugi investitori] tvrde da mogu da reše klimatsku krizu novim patentiranim čudesnim proizvodima koji sami sebe čine još bogatijim i, opet, na račun malih nezavisnih farmera.“

Krajem prošle godine, Gejts je branio svoje nedavno interesovanje za poljoprivredu na Reddit AMA, nakon što su ga mnogi optužili da je kupio „većinu“ američkog poljoprivrednog zemljišta kao deo zavere da izazove nestašicu hrane.

„Posedujem manje od 1/4000 poljoprivrednog zemljišta u SAD“, napisao je tada, nakon što je zauzeo nekoliko hiljada hektara u 18 država.

U svojoj knjizi Bruner citira kako je Gejts uložio milione dolara u kompanije poput Beyond Meat i Impossible Foods – akcije koje bi verovatno porasle u slučaju nestašice.

Tvrdio je da bi biznismen – šesta osoba na svetu sa neto vrednošću od 115,4 milijarde dolara – mogao da izvuče korist sa svojim drugim ulaganjima u hranu.

„Ne bi trebalo da bude iznenađenje da dok se od seljaka očekuje da jedu fermentisane gljive, meso uzgojeno u laboratoriji i mlečne šejkove od crva, Kontroligarsi – sa svojim privatnim kuvarima – nemaju nameru da rade isto“, piše Bruner.

„Bil Gejts i Voren Bafet vole da jedu goveđe hamburgere i odreske kada Gejts poseti svog mentora u Omahi“, ističe on, pominjući Gejtovog 93-godišnjeg prijatelja i kolegu milijardera.

On dodaje da Mark Zakerberg – još jedan investitor u kompanije za alternativne proteine – „voli da jede goveđe govedinu i peče svinjska rebra (od pravih krava i svinja) i kaže da je meso „duplo bolje kada lovite životinju za sebe“,“ da bi ilustrovao svoje uverenje milijarderi, uključujući Gejtsa, imaju skrivene motive.

Na drugom mestu u knjizi Bruner komentariše Gejtove nedavne investicije u industriju đubriva i kako one dolaze u sprezi sa više od milijardu dolara potrošenih na farme i nove tehnologije koje ih vode.

Te tvrdnje dolaze nekoliko meseci nakon inicijative Ujedinjenih nacija koja ima za cilj „eliminisanje ekstremnog siromaštva, smanjenje nejednakosti i zaštitu planete“ i naterali su da se zabrane tradicionalnije i pristupačnije hranljive materije za useve, ostavljajući poljoprivrednike nezadovoljne.

Bruner primećuje kako su ograničenja na tradicionalno đubrivo za koje farmeri tvrde da bi ih uništila uvedena tek „nakon što su Gejts i njegovi prijatelji obezbedili intelektualnu svojinu za zamenska đubriva.“

„Više od decenije, dok je ciljao na industriju đubriva, Bil Gejts je takođe tiho kupovao velike delove američkog poljoprivrednog zemljišta“, navodi autor.

„Sve u svemu, Gejts je potrošio preko milijardu dolara na kupovinu farmi i tehnologije koje su usaglašene sa Agendom 2030 koje sada koriste.“ Agenda 2030 je gore pomenuta inicijativa Ujedinjenih nacija

Bruner nastavlja: ​​„Kada Gejts kupi desetine hiljada hektara, on ne kupuje samo zemlju – on takođe kupuje i prava na vodu ispod zemlje.

„Pored farmi (i navodnjavanja) i đubriva, Gejts je tragao za značajnim interesima za vodu i tretman vode — ključnu komponentu kada želi da kontroliše poljoprivrednu industriju.“

U saopštenju poslatom u utorak popodne, portparol Gejtsa je osudio te tvrdnje – nazivajući ih potpuno „lažnim“.

Predstavnik je rekao za DailyMail.com: „Bilova poljoprivredna zemljišta predstavljaju manje od 1/10 procenta ukupnog američkog.

Nulta Tačka/MailOnline