Italijanski sud osudio je 32 osobe na ukupno više od 170 godina zatvora zbog njihove uloge u katastrofalnom rušenju mosta Morandi 2018. godine, kada su poginule 43 osobe.
Najstrožu kaznu, 12 godina zatvora, dobio je bivši direktor kompanije „Autostrade per l’Italia“ Đovani Kasteluči. Most Morandi, koji se nalazi u blizini Đenove, srušio se tokom jake kišne oluje 14. avgusta 2018. godine.
Bivši visoki menadžer kompanije Mikele Donferi Miteli osuđen je na 11 godina zatvora, dok je još 30 optuženih dobilo zatvorske kazne. Među osuđenima su i menadžeri i inženjeri kompanije SPEA, kao i bivši zvaničnici italijanskog Ministarstva infrastrukture i saobraćaja.
Od ukupno 57 optuženih, njih 25 oslobođeno je optužbi ili su postupci protiv njih obustavljeni zbog zastarelosti, prenela je „La Republika“.
Sudnica u Đenovi utihnula je dok je sudija Paolo Lepri gotovo 45 minuta čitao presude pred oko 400 članova porodica žrtava, advokata, novinara i građana.
Predsednica Komiteta za sećanje na žrtve mosta Morandi, Egle Poseti, ocenila je presude kao „važne“ i „pozitivne“.
„Verujemo da su sudije temeljno obavile svoj posao i detaljno ispitale odgovornost svih uključenih“, izjavila je ona za italijansku državnu televiziju RAI.
Poseti, koja je u tragediji izgubila sestru, zeta i njihovo dvoje dece, istakla je da je zadovoljna što je odgovornost utvrđena na svim nivoima, uključujući kompanije ASPI i SPEA, kao i državno ministarstvo.
Ipak, presude još nisu konačne i mogu biti osporene žalbom. Kasteluči, koji je u vreme nesreće bio i direktor kompanije Atlantija, najavio je da će uložiti žalbu.
On je proglašen krivim za saučesništvo u više slučajeva ubistva iz nehata. Tužilaštvo je za njega tražilo više od 18 godina zatvora, ali je na kraju osuđen na 12 godina.
Kasteluči se već nalazi u zatvoru, gde služi šestogodišnju kaznu zbog druge smrtonosne nesreće iz 2013. godine na vijaduktu u južnoj Italiji. Njegovi advokati tvrde da je postao „žrtveni jarac“ i poručuju da će nastaviti pravnu borbu.
Pod italijanskim zakonodavstvom, prvostepena presuda može biti osporena u još najmanje dva žalbena postupka.
Kako je došlo do katastrofe
Rušenje mosta Morandi šokiralo je Italiju i pokrenulo višegodišnju istragu o stanju i održavanju zastarele infrastrukture u zemlji.
Deonica mosta duga gotovo 200 metara srušila se sa visine od oko 50 metara na korito reke, železničku prugu i dva skladišta, dok se preko mosta u tom trenutku kretalo oko 35 vozila.
Tužilaštvo tvrdi da su godine lošeg održavanja, ignorisanje upozorenja i odlaganje radova doveli do tragedije, dok su kompanije nastavile da ostvaruju profit.
Njihove tvrdnje podržao je stručni izveštaj iz 2020. godine, prema kojem je uzrok nesreće bilo pucanje korodiranih čeličnih kablova u jednom od nosećih stubova mosta.
U izveštaju se navodi da je korozija napredovala decenijama usled prodora vode i kiseonika, a da su glavni uzroci bili neadekvatno održavanje i nedovoljne inspekcije kompanija ASPI i SPEA.
Stručnjaci su zaključili da bi pravilne kontrole i blagovremene intervencije najverovatnije sprečile katastrofu. Takođe je navedeno da su tokom godina zanemarivana upozorenja originalnog projektanta mosta, Rikarda Morandija, koji je ukazivao na opasnost od korozije.
Odbrana, međutim, odbacuje te tvrdnje i insistira na tome da je uzrok tragedije bio konstrukcioni nedostatak samog mosta, te da nijedan program održavanja ne bi mogao da spreči njegovo rušenje.
