Izgovor za cenzuru: UN se zalažu za globalno iskorenjivanje „govora mržnje“
U saopštenju izdatom povodom „Međunarodnog dana borbe protiv govora mržnje“, generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je na globalno iskorenjivanje takozvanog „govora mržnje“, koji je opisao kao inherentno toksičan i potpuno nepodnošljiv.
Pitanje cenzure „govora mržnje” izaziva značajne kontroverze, prvenstveno zbog maglovite i subjektivne prirode njegove definicije. U središtu debate je duboka zabrinutost: ko god da definiše šta čini govor mržnje u suštini ima moć da odredi granice slobodnog izražavanja.
Ova moć, koja se koristi bez strogih kontrola i ravnoteže, dovodi do prekomerne cenzure i potiskivanja glasova neslaganja, što je u suprotnosti sa principima demokratskog društva.
Gutereš je istakao istorijsku i tekuću štetu koju nanosi govor mržnje, navodeći razorne primere kao što su nacistička Nemačka, Ruanda i Bosna da bi sugerisao da govor vodi nasilju, pa čak i zločinima protiv čovečnosti.
„Govor mržnje je znak diskriminacije, zlostavljanja, nasilja, sukoba, pa čak i zločina protiv čovečnosti. Više puta smo videli ovu igru od nacističke Nemačke do Ruande, Bosne i šire. Ne postoji prihvatljiv nivo govora mržnje; svi moramo raditi na potpunom iskorenjivanju“, rekao je Gutereš.
Klaus Švab: Mozak mladih globalnih lidera WEF-a „biće repliciran pomoću veštačke inteligencije“ kada umru https://t.co/Fg4YbDuprS
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 20, 2024
Gutereš je takođe ukazao na zabrinjavajući porast antisemitskih i antimuslimanskih osećanja, koja se propagiraju i na internetu i od strane istaknutih ličnosti.
Gutereš je tvrdio da su zemlje pravno obavezne međunarodnim pravom da se bore protiv podsticanja mržnje dok istovremeno neguju različitost i međusobno poštovanje. On je pozvao nacije da se pridržavaju ovih zakonskih obaveza i da preduzmu mere koje sprečavaju govor mržnje i štite slobodno izražavanje.
Generalna skupština UN obeležila je 18. jun kao „Međunarodni dan borbe protiv govora mržnje“ 2021. godine.
Gutereš je dugo promovisao onlajn cenzuru, žaleći se na problem onlajn „dezinformacija“ nekoliko puta, opisujući ga kao „težak problem“ i predlažući stvaranje međunarodnog kodeksa za rešavanje tog problema.
Njegova strategija uključuje partnerstvo između vlada, tehnoloških giganata i civilnog društva kako bi se suzbilo širenje „lažnih“ informacija na društvenim medijima, uprkos rizicima po slobodu govora.
