Izrael ne može da vodi rat na više frontova bez podrške američke vojske
Nedavni raketni napad na Izrael iz Irana otkrio je bezbednosnu stvarnost koja je šokirala mnoge ljude na zapadu – izraelski sistem odbrane „Gvozdena kupola“ nije toliko efikasan koliko su verovali. Dokazi sugerišu da je očigledno bio preopterećen, bilo ogromnim brojem raketa (procene variraju, ali je ispaljeno najmanje 200), ili novom iranskom hipersoničnom tehnologijom. U svakom slučaju, ovaj napad promenio je prevladavajuću percepciju o izraelskoj protivvazdušnoj odbrani.
Mediji i vladini zvaničnici tvrde da je iranska salva bila „neefikasna“ i da su do sada prijavili da nema žrtava, ali iz brojnih video snimaka koji kruže društvenim mrežama jasno je da je pričinjena velika šteta od desetina raketa. Malo je verovatno da će Izrael priznati bilo kakve uspešne napade jer bi to samo dalo vredne informacije Iranu, ali korišćenjem geolokacije i postojećih snimaka na mreži neće trebati dugo iranskom vojnom rukovodstvu da shvati šta je uspelo, a šta ne.
Eskalacija iz Irana bila je odgovor na izraelsku pažljivo planiranu kampanju atentata na Hezbolahovo vojno rukovodstvo u Libanu, uključujući Hasana Nasralaha. Napad, korišćenjem pejdžera, zatim je kulminirao ciljanim raketnim udarima. Događaj se dogodio samo dva meseca nakon što je Izrael ubio lidera Hamasa Ismaila Hanija dok je bio na iranskom tlu.
Postoje dva načina da se posmatra strategija Izraela: to je bio pokušaj da se odrubi glava neprijateljskog vođstva i da se njihove snage pošalju u haos kako bi se mogao izbeći veći rat. Ili je bila namera da razbesne Iran i uvuku ih u veći rat.
Ako je druga opcija slučaj, onda bi Izrael morao da deluje pod pretpostavkom da će SAD snabdevati vojne snage za borbu, jer Izrael neće moći sam da preživi rat na više frontova ovih razmera.
Ukrajina planira napad bez presedana na sopstvenu mađarsku manjinu https://t.co/hX2BwqDxIa
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 3, 2024
U prošlosti se Izrael oslanjao na svoju superiornost u oružju da bi odvratio potencijalne napade suseda, ali taj jaz se očigledno sužava kao što smo videli iranskim raketnim napadima ove nedelje. Ovde takođe treba uzeti u obzir lekcije iz Ukrajine – izraelski oklop možda neće imati isto prisustvo na bojnom polju kao nekada ako su jeftini dronovi tako efikasni u uništavanju znatno skupljih tenkova.
Izrael je 2006. pokušao kopnenu invaziju na Liban sa katastrofalnim rezultatima, zbog čega je verovatno ovoga puta prvi udario na vođstvo Hezbolaha. Međutim, izgleda da Izrael namerava da se bori protiv celog Bliskog istoka odjednom i to dramatično menja situaciju.
Kopnena igra, kao što smo videli u Ukrajini, ne favorizuje manevarski rat zbog dronova i druge moderne tehnologije prikupljanja informacija. Nacije sa najvećom ljudstvom imaju značajnu prednost kada je u pitanju rat na iscrpljivanje i tako će se verovatno i voditi ovaj rat. Iran sam po sebi ima značajnu prednost u ljudstvu u odnosu na Izrael.
Ako ispitamo osnovnu populaciju, Iran ima ogromnu prednost sa preko 88 miliona ljudi u odnosu na Izrael od 9,5 miliona ljudi, a to ne računajući Liban, Siriju, Hute u Jemenu, itd. to daleko nadmašuje izraelsku regrutaciju. Opet smo to videli sa ruskom vojskom u Ukrajini.
Nijedna tehnologija (osim možda nuklearnog oružja) ne bi izjednačila uslove i Izraelu dala mogućnost da pobedi u kopnenom ratu na više frontova. To znači da će Izraelcima biti potreban saveznički napor, i pogodite koja je zemlja jedini kandidat za taj zadatak?
Džo Bajden je nakon iranskih udara izjavio:
„Nema greške, Sjedinjene Države u potpunosti, potpuno, u potpunosti podržavaju Izrael…“
Upitan kako želi da Izrael odgovori, Bajden je rekao da je to pitanje u „aktivnoj diskusiji“ i da posledice po Teheran „ostaju da se vide“. Kamala Haris objavila je svoju izjavu u kojoj podržava Bajdenov stav:
„Iran nije samo pretnja Izraelu, Iran je takođe pretnja američkom osoblju u regionu, američkim interesima i nedužnim civilima širom regiona koji pate od strane terorističkih zastupnika sa sedištem u Iranu koji ih podržava… Nikada nećemo oklevati da preduzmemo sve neophodne korake da odbranimo američke snage i interese od Irana i terorista koje podržava Iran, a mi ćemo nastaviti da radimo sa našim saveznicima i partnerima da ometamo agresivno ponašanje Irana i pozivamo ih na odgovornost.
Ove izjave su u skladu sa zajedničkom vojnom vežbom i ratnom igrom koja je sprovedena poslednjih meseci pod nazivom „Hrast kleke“. Program je osmišljen da se pripremi za neizbežni rat između Izraela i šireg Bliskog istoka i zahteva učešće američkih snaga vazduhom, morem i kopnom.
Za one milione Amerikanaca koji žele da se drže podalje od stranih ratova i zapleta, situacija ne izgleda dobro. Za one koji se pitaju šta bi bilo oktobarsko iznenađenje, rat sa Iranom i većim delom Bliskog istoka mogao bi da bude prava kap koju su svi čekali.
Situacija bi vrlo lako mogla da pokvari predsedničke izbore u novembru i ponovo promeni birački pejzaž. Čak i sa Trampovom pobedom, Bajden ima dovoljno vremena da uplete SAD u rat sa Iranom pre nego što napusti funkciju 2025. Tabor Harisove tvrdi da bi promena vođstva i politike u magli geopolitičke krize bila štetna po bezbednost SAD. Drugim rečima, oni uvlače Ameriku u blato na Bliskom istoku, a zatim tvrde da ta močvara zahteva da oni ostanu na funkcijama.
