Izrael obučavao i naoružao Hamas
Izrael je dugo optuživan da je stvarao „lažne“ grupe Al Kaide kako bi opravdao napredovanje Trećeg svetskog rata.
Imajući to na umu, važno je napomenuti da je Izrael već priznao da je stvorio svog najvećeg neprijatelja, Hamas, u svrhu razdvajanja PLO (Palestinske oslobodilačke organizacije) i Fataha, vodeće jedinice palestinskog pokreta za slobodu i otpor.
Activistpost.com izveštava: Robert Drajfus, veteran novinar za The Nation, čak je napisao da:
U decenijama pre 11. septembra, tvrdokorni aktivisti i organizacije među muslimanskim fundamentalistima na krajnjoj desnici često su smatrani saveznicima iz dva razloga, jer su viđeni kao žestoki antikomunisti i zato što su suprotstavljeni sekularni nacionalisti kao što su egipatski Gamal Abdel Naser i iranski Mohamed Mosadek.
***
U Siriji su Sjedinjene Države, Izrael i Jordan podržali Muslimansko bratstvo u građanskom ratu protiv Sirije. I… Izrael je tiho podržao Ahmeda Jasina i Muslimansku braću na Zapadnoj obali i u Gazi, što je dovelo do uspostavljanja Hamasa.
Kao što je Justin Raimondo sa AntiWar.com napisao u svom članku iz 2006. „Hamas, sin Izraelov,“
Usred svih urlika bola i škrgutanja zuba zbog trijumfa Hamasa na palestinskim izborima, jedna činjenica ostaje relativno nejasna, iako veoma relevantna: Izrael je učinio mnogo da lansira Hamas kao efikasnu snagu na okupiranim teritorijama. Ako je ikada postojao jasan slučaj „povratnog udara“, onda je to to. Kao što je Richard Sale istakao u članku za UPI:
Izrael i Hamas se trenutno mogu naći u smrtonosnoj borbi, ali, prema nekoliko sadašnjih i bivših zvaničnika američke obaveštajne službe, počev od kasnih 1970-ih, Tel Aviv je davao direktnu i indirektnu finansijsku pomoć Hamasu tokom godina. Izrael je „direktno pomagao Hamasu – Izraelci su želeli da ga iskoriste kao protivtežu PLO-u (Oslobodilačka organizacija Palestine)“, rekao je Toni Kordesman, bliskoistočni analitičar Centra za strateške [i međunarodne] studije. Podrška Izraela Hamasu „bila je direktan pokušaj da se podeli i razvodni podrška snažnom, sekularnom PLO-u korišćenjem konkurentske verske alternative“, rekao je bivši visoki zvaničnik CIA.
Bliskoistočni analitičar Rej Hananija se slaže:
Pored nade da će palestinske mase odvratiti od Arafata i PLO-a, rukovodstvo Likuda je verovalo da može da postigne delotvoran savez sa islamskim, anti-Arafatovim snagama, koji bi takođe proširio kontrolu Izraela nad okupiranim teritorijama.
U svesnom nastojanju da potkopa Palestinsku oslobodilačku organizaciju i vođstvo Jasera Arafata, 1978. godine vlada tadašnjeg premijera Menahema Begina odobrila je zahtev šeika Ahmada Jasina za osnivanje „humanitarne“ organizacije poznate kao Islamsko udruženje ili Mudžama. Koreni ove islamističke grupe bili su u fundamentalističkom Muslimanskom bratstvu, i to je bilo seme koje je na kraju preraslo u Hamas – ali ne pre nego što je bio obilno oplođen i negovan izraelskim finansiranjem i političkom podrškom.
Ovde je važno napomenuti da Muslimansko bratstvo, pored ove bliske veze sa prethodnikom Hamasa, a time i Mosada i drugih oblika izraelske obaveštajne službe, takođe sadrži bliske i istorijske veze sa zapadnim obaveštajnim službama, pre svega britanskom i američkom verzijom.
Imajući to na umu, Rejmondov članak se nastavlja izjavom da,
Begin i njegov naslednik, Jicak Šamir, pokrenuli su napore da potkopaju PLO, stvarajući takozvane seoske lige, sastavljene od lokalnih saveta izabranih Palestinaca koji su bili voljni da sarađuju sa Izraelom – i, zauzvrat, stavljeni su na izraelski platni spisak. Šeik Jasin i njegovi sledbenici su ubrzo postali sila unutar Seoskih liga. Ovaj taktički savez između Jasina i Izraelaca bio je zasnovan na zajedničkoj antipatiji prema militantno sekularnoj i levičarskoj PLO: Izraelci su dozvolili Jasinovoj grupi da izdaje novine i uspostavi široku mrežu dobrotvornih organizacija, koje su prikupljale sredstva ne samo od Izraelaca, već i takođe iz arapskih država suprotstavljenih Arafatu.
Ami Isseroff, koji piše na MideastWeb-u, pokazuje kako su Izraelci namerno promovisali islamiste budućeg Hamasa pomažući im da Islamski univerzitet u Gazi pretvore u bazu iz koje je grupa regrutovala aktiviste – i bombaše samoubice sutrašnjice. Kao jedina visokoškolska ustanova u pojasu Gaze, i jedina takva institucija otvorena za Palestince otkako im je Anvar Sadat zatvorio egipatske fakultete, IUG je na svom terenu sadržao seme buduće palestinske države. Međutim, kada je došlo do sukoba oko verskih pitanja, izraelske vlasti su stale na stranu islamista protiv sekularista glavnog toka Fatah-PLO.
Sve je već osmišljeno – Pismo masona Alberta Pajka iz 1871. otkriva plan ILUMINATA za Treći svetski rat https://t.co/X81blw6mzn
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 9, 2023
Kako Isseroff kaže, islamisti su ohrabrili izraelske vlasti da otpuste svoje protivnike u komitetu u februaru 1981, što je rezultiralo kasnijom islamizacijom politike i osoblja IUG (uključujući obavezu žena da nose hidžab i odvojene ulaze za muškarce i žene), i nametnuto nasiljem i ostrakizacijom neistomišljenika. Prećutno saučesništvo i univerziteta i izraelskih vlasti omogućilo je Mudžami da zadrži skladište oružja koje će koristiti protiv sekularista. Do sredine 1980-ih, to je bio najveći univerzitet na okupiranim teritorijama sa 4.500 studenata, a na studentskim izborima je lako pobedio Mudžama.
Opet, njegov motiv je bio da ublaži Arafatov uticaj i podeli Palestince. Kratkoročno gledano, ovo je možda donekle funkcionisalo; dugoročno gledano, međutim, to se loše pokazalo – kao što su pokazali rezultati nedavnih palestinskih izbora.
***
Izraelska nemilosrdna ofanziva protiv njegovih navodnih neprijatelja – prvo Fataha, a sada Hamasa i Islamskog džihada – izazvala je reakciju i učvrstila podršku fundamentalističkim ekstremističkim frakcijama u palestinskoj zajednici.
Ono što Raimondo naziva „odgovorom“, međutim, pokazalo se da je više pametno napisan scenario dizajniran da se odigra godinama kasnije. Ipak, The Wall Street Journal se složio sa Raimondovom analizom u članku objavljenom 2009. U ovom članku pod naslovom „Kako je Izrael pomogao u stvaranju Hamasa“, Endru Higins je napisao:
„Hamas je, na moju veliku žalost, tvorevina Izraela“, kaže gospodin Koen, Jevrejin rođen u Tunisu koji je radio u Gazi više od dve decenije. Odgovoran za verska pitanja u regionu do 1994. godine, gospodin Koen je posmatrao kako se islamistički pokret oblikuje, ostavljajući mišiće na stranu sekularnih palestinskih rivala, a zatim se pretvara u ono što je danas Hamas, militantnu grupu koja se zaklela na uništenje Izraela.
Umesto da pokuša da obuzda islamiste u Gazi od samog početka, kaže gospodin Koen, Izrael ih je godinama tolerisao i, u nekim slučajevima, ohrabrivao kao protivtežu sekularnim nacionalistima Palestinske oslobodilačke organizacije i njene dominantne frakcije, Fataha Jasera Arafata. Izrael je sarađivao sa osakaćenim, poluslepim sveštenikom po imenu šeik Ahmed Jasin, čak i dok je postavljao temelje za ono što će postati Hamas. Šeik Jasin nastavlja da inspiriše militante i danas; tokom nedavnog rata u Gazi, borci Hamasa su se sukobili sa izraelskim trupama sa „jasinima“, primitivnim raketnim granatama nazvanim u čast sveštenika.
***
Kada se Izrael prvi put susreo sa islamistima u Gazi 1970-ih i 1980-ih, činilo se da su fokusirani na proučavanje Kurana, a ne na sukob sa Izraelom. Izraelska vlada je zvanično priznala preteču Hamasa pod nazivom Mudžama al-Islamija, registrujući grupu kao dobrotvornu organizaciju. To je omogućilo članovima Mudžame da osnuju islamski univerzitet i grade džamije, klubove i škole. Najvažnije je da je Izrael često stajao po strani kada su se islamisti i njihovi sekularni levičarski palestinski rivali borili, ponekad i nasilno, za uticaj i u Gazi i na Zapadnoj obali.
***
Kada je početkom 1990-ih postalo jasno da su islamisti u Gazi mutirali iz verske grupe u borbenu snagu usmerenu na Izrael – posebno nakon što su se okrenuli samoubilačkim bombaškim napadima 1994. – Izrael ih je razbio žestokom silom. Ali svaki vojni napad samo je povećao privlačnost Hamasa za obične Palestince. Grupa je na kraju pobedila sekularne rivale, posebno Fatah, na izborima 2006. koje je podržao glavni saveznik Izraela, SAD.
***
U Gazi, Izrael je lovio članove Fataha i drugih sekularnih PLO frakcija, ali je odbacio oštra ograničenja koja su islamskim aktivistima nametnuli prethodni egipatski vladari te teritorije.
***
Muslimansko bratstvo, koje je u Gazi predvodio šeik Jasin, bilo je slobodno da otvoreno širi svoju poruku. Pored pokretanja različitih dobrotvornih projekata, šeik Jasin je prikupio novac za ponovno štampanje spisa Sajida Kutba, egipatskog člana Bratstva koji je, pre nego što ga je pogubio predsednik Naser, zagovarao globalni džihad. Sada se smatra jednim od osnivača ideologa militantnog političkog islama.
Gospodin Koen, koji je u to vreme radio za odeljenje za verska pitanja izraelske vlade u Gazi, kaže da je sredinom 1970-ih počeo da čuje uznemirujuće izveštaje o šeiku Jasinu od tradicionalnih islamskih sveštenika. On kaže da su upozorili da šeik nije imao formalnu islamsku obuku i da ga na kraju više zanima politika nego vera. „Rekli su: „Drži se dalje od Jasina. On je velika opasnost“, priseća se gospodin Koen.
Umesto toga, izraelska vojna administracija u Gazi je blagonaklono gledala na sveštenika sa paraplegikom, koji je uspostavio široku mrežu škola, klinika, biblioteke i vrtića. Šeik Jasin je formirao islamističku grupu Mudžama al-Islamija, koju je Izrael zvanično priznao kao dobrotvornu organizaciju, a zatim, 1979. godine, kao udruženje. Izrael je takođe podržao osnivanje Islamskog univerziteta u Gazi, koji sada smatra žarištem militantnosti.
***
General Jicak Segev, koji je preuzeo dužnost guvernera u Gazi krajem 1979. godine, kaže da nije imao iluzija o dugoročnim namerama šeika Jasina ili opasnostima političkog islama. Kao bivši izraelski vojni ataše u Iranu, gledao je kako islamski žar ruši šaha. Međutim, u Gazi, kaže gospodin Segev, „naš glavni neprijatelj je bio Fatah“, a sveštenik je „i dalje bio 100% miran“ prema Izraelu. Bivši zvaničnici kažu da je Izrael u to vreme takođe bio oprezan da se na njega gleda kao na neprijatelja islama.
Gospodin Segev kaže da je imao redovne kontakte sa šeikom Jasinom, delom da bi ga držao na oku. Posetio je svoju džamiju i sreo se sa sveštenikom desetak puta. U to vreme je bilo nezakonito da se Izraelci sastaju sa bilo kim iz PLO-a. Gospodin Segev kasnije dogovori d da se klirik odvede u Izrael na bolničko lečenje. „Nismo imali problema sa njim“, kaže on.
U stvari, sveštenik i Izrael imali su zajedničkog neprijatelja: sekularne palestinske aktiviste. Nakon neuspelog pokušaja u Gazi da izbaci sekulariste iz rukovodstva Palestinskog Crvenog polumeseca, muslimanske verzije Crvenog krsta, Mudžama je organizovao nasilne demonstracije, upao u zgradu Crvenog polumeseca. Islamisti su takođe napali prodavnice pića i bioskope. Izraelska vojska je uglavnom stajala po strani.
***
Vođa Birzeitove islamističke frakcije u to vreme bio je Mahmud Musleh, sada pro-Hamasov član palestinskog parlamenta izabranog 2006. On podseća kako su obično agresivne izraelske bezbednosne snage stajale po strani i puštale da se požar razvije. On poriče bilo kakav dosluh između njegovog kampa i Izraelaca, ali kaže da su se „nadali da ćemo postati alternativa PLO-u“.
Godinu dana kasnije, 1984., izraelska vojska je dobila dojavu od pristalica Fataha da islamisti šeika Jasina u Gazi skupljaju oružje, prema izraelskim zvaničnicima u Gazi u to vreme. Izraelske trupe izvršile su raciju u džamiji i pronašle zalihe oružja. Šeik Jasin je bio u zatvoru. On je rekao izraelskim islednicima da je oružje za upotrebu protiv rivalskih Palestinaca, a ne Izraela, kaže gospodin Hačam, stručnjak za vojna pitanja koji kaže da je često razgovarao sa zatvorenim islamistima. Sveštenik je pušten nakon godinu dana i nastavio je da širi Mudžamin domet širom Gaze.
Uzimajući u obzir činjenicu da je Izrael pružao vojnu i medicinsku podršku najkrvožednijim i najbrutalnijim islamskim ekstremističkim teroristima na svetu i činjenicu da je od samog početka stvarao Hamas, odgovor na pitanje „Zašto organizacije kao što su Nusra, Al-Kaida i ISIS ne napadaju Izrael?“ je prilično jednostavno – jer je Izrael delimično odgovoran za njihovo finansiranje i usmeravanje.
Imajući sve ovo na umu, sve tvrdnje Izraela o žrtvi treba odmah odbaciti. Zaista, ovaj prikaz samoodbrane i ugroženosti treba posebno odbaciti kada se uzme u obzir istorija same države. To, međutim, ne opravdava napad na nevine izraelske građane. Važno je napraviti razliku između izraelskih civila i njihovih kolega doseljenika i izraelske vlade.
Izrael je stvorio sebi neprijatelje zahvaljujući svojoj kolonijalnoj prirodi, spoljnoj i unutrašnjoj politici, pa čak i direktnom organizacijom i finansiranjem. Stoga je potpuno tačno reći da su neprijatelji Izraela bukvalno oni koje je on sam stvorio.
Na kraju, informacije predstavljene u ovom članku su samo još jedan prozor više u carstvo anglo-evropsko-američko-izraelskog obaveštajnog aparata i dubine do kojih seže zečja rupa u smislu međunarodnog terorizma. Scenario koji se izvodi širom Bliskog istoka i ostatka sveta očigledno je režiran od strane sile koju ne vidi velika većina svetske populacije.
Ipak, igrači glume svoje uloge prema unapred određenom narativu koji im je dat, uprkos činjenici da nemaju pojma da zapravo glume volju mračnog „drugog“ kome nije u srcu njihov najbolji interes.
U ovoj igri, praktično svi oni koji igraju svoje uloge na terenu su samo igrači koji nisu svesni svojih uloga.
Šta je kraj igre?
Naravno, izraelska „zvanična priča“ o napadima može biti tačna i ne možemo odbaciti mogućnost organskog ustanka protiv izraelske vlade koja se tako užasno ponašala prema palestinskom narodu kroz svoju istoriju i koja se u suštini angažovala u planu sporog iskorenjivanja Palestinaca.
Ali, s obzirom na upitnu prirodu izraelske zvanične priče i sumnjivu privrženost Hamasu, šta bi bila krajnja igra dopuštanja napada Hamasa na izraelsko tlo? Za izraelsku vladu postoji nekoliko opcija:
1.) Proglasiti vanredno stanje za izraelsko stanovništvo koje je podeljeno i nezadovoljno zbog ekonomije i kulturoloških manipulacija, kao i drugih političkih pitanja unutar Izraela. Ovaj rat je efektivno ućutkao političko neslaganje i unutrašnje nesuglasice.
2.) Stvoriti „izraelski 9/11“ koji bi generisao podršku i unutar i izvan Izraela za „konačno rešenje“ palestinskog „problema“. Drugim rečima, masovni upad u pojas Gaze i moguće druge teritorije.
3.) Izgovor za pokretanje napada na Hezbolah pre nego što milicija koju podržava Iran dobije toliku snagu da Izrael nije u stanju da se uspešno brani, što je vrlo realna mogućnost s obzirom na sve veću snagu i veštinu milicije trenutno.
4.) Pokrenuti rat protiv Irana koji će logično privući Sjedinjene Države da preuzmu najveći teret borbi, lomeći tako njegovog najvećeg funkcionalnog neprijatelja u regionu.
Naravno, bilo bi važno istaći da je malo verovatno da bi izraelska vlada preduzela takve korake bez prethodnog konsultovanja sa Sjedinjenim Državama i uveravanja da će američka vojska brzo priskočiti u pomoć.
Da li je treći svetski rat prirodan rezultat?
Vojne bitke između Hamasa i izraelske vlade prete da donesu još više sila pored dve koje se direktno bore, sve do tačke multinacionalnih vojnih sukoba direktno u regionu i daleko izvan njegovog delokruga. Hezbolah i Izrael su već razmenili raketnu vatru na granici. Hezbolah podržava Iran, što je predvidljivo veza koju će Izrael i njegovi pomoćnici iskoristiti da bi opravdali vojni sukob sa Iranom i tvrdi da Iran na kraju stoji iza trenutnog sukoba.
Zanimljivo je, međutim, da je portparol Hamasa već rekao za Bi-Bi-Si da je Iran dao podršku organizaciji za operaciju koja je upravo pokrenuta. Neuobičajeno je da borci otvoreno dobrovoljno iznose imena svojih finansijskih sponzora, ali, što je zgodno za one koji žele da demonizuju Iran i okrive ga za novi rat, Hamas je uspeo.
Iranska strana priče trenutno je nepoznata. Možda je podržao operaciju, a možda i nije. Obe mogućnosti su realne, ali nijedna od njih neće biti bitna na Zapadu, gde su zapadni mediji već izveli logičan zaključak – Iran je odgovoran za napade u Izraelu.
Sadašnji izraelski rat se već širi preko granica, ali, ako se odmah ne obuzda, rizikuje da dovede Liban, Hezbolah, Iran, Siriju, Egipat, Sjedinjene Države, NATO i Rusiju, kao i bande i horde islamskih fundamentalista terorista koje Zapad i GCC sponzorišu širom Bliskog istoka.
Zapadne sile moraju da se drže podalje od rata između Izraela i Hamasa. I Sjedinjene Države i Rusija(iako će se verovatno uključiti samo kao rezultat učešća SAD) moraju pokazati krajnju uzdržanost u ovom pogledu. Svet ne može dozvoliti da ovaj rat postane groblje čovečanstva.
Nulta Tačka/Activistpost
