Izrael planira napad na iranska nuklearna postrojenja – čak i bez podrške SAD
Izrael se priprema za napad na iranska nuklearna postrojenja, potencijalno već ove godine, čak i ako bude primoran da deluje bez podrške svog najbližeg saveznika – Sjedinjenih Američkih Država.
Američke obaveštajne agencije upozoravaju da Izrael vidi sve manji vremenski okvir za zaustavljanje iranskih nuklearnih ambicija. Administracija Džoa Bajdena, pred kraj svog mandata, razmatrala je podršku izraelskom ultimatumu, ali se povukla, prepuštajući odluku predsedniku Donaldu Trampu, koji daje prednost diplomatiji u odnosu na vojnu akciju.
Iako potencijalni izraelski udari mogu dodatno destabilizovati Bliski istok, Izrael već raspolaže naprednim američkim bombama sposobnim da probiju utvrđene iranske nuklearne objekte.
Međutim, rizici su ogromni – od izazivanja regionalnog sukoba do eskalacije već postojećih kriza u Gazi i Libanu.
Izraelska strategija: Egzistencijalna pretnja
Izrael smatra da nuklearno naoružan Iran predstavlja direktnu egzistencijalnu pretnju i više puta je nagovestio spremnost na agresivne akcije kako bi sprečio razvoj iranskog nuklearnog programa.
„Iran nikada nije bio ranjiviji na napade nego sada,“ izjavio je izraelski ministar odbrane Izrael Kac u novembru. „Ovo je prilika da postignemo naš najvažniji cilj – eliminaciju egzistencijalne pretnje po Izrael.“
SAD su Izraelu već obezbedile bunker-buster bombe koje mogu onesposobiti iranska postrojenja, naročito podzemni kompleks u Fordou kod Koma. Međutim, analitičari upozoravaju da bi uspešan napad zahtevao uništavanje više lokacija istovremeno, kao i osiguranje da Iran ne obnovi kapacitete u kratkom roku.
Podrška SAD i političke tenzije
Iako je Izrael spreman da deluje samostalno, američka vojna pomoć – uključujući obaveštajnu podršku, dopunu goriva u letu i dodatno naoružanje – značajno bi povećala šanse za uspeh operacije.
Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu nedavno su razgovarali o različitim nivoima američke podrške, od aktivnog učešća u operaciji do političke podrške ultimatumu Iranu.
Međutim, Tramp je jasno stavio do znanja da više naginje ka pregovorima: „Više bih voleo da do toga ne dođe,“ rekao je on.
„Radije bih napravio dogovor sa Iranom – da pregovaramo, proverimo, nadgledamo, a ako treba, uništimo sve nuklearne objekte.“
I pored Trampove diplomatske strategije, njegova administracija nastavlja sa politikom „maksimalnog pritiska“ sankcijama, dodatno gušeći iransku ekonomiju.
Predsednik Irana Masud Pezeškijan poručio je da Iran neće pregovarati pod pritiskom: „Ko god želi pregovore s nama, mora da prestane sa neprijateljskom politikom.“
Opasnost od eskalacije
Napad na iranska nuklearna postrojenja nosi ogroman rizik od regionalnog sukoba. Američke obaveštajne procene upozoravaju da bi izraelski udari mogli izazvati odmazdu iranskih saveznika, poput Hezbolaha i Hamasa, ali i direktne napade Teherana na izraelske ciljeve.
Iako su nedavne izraelske vojne akcije značajno oslabile iranske konvencionalne kapacitete, Teheran i dalje poseduje moćan raketni arsenal i jasno je stavio do znanja da će uzvratiti na bilo kakav napad.
„Ako se ne postigne dobar sporazum, Izrael će morati da deluje protiv iranskog nuklearnog programa,“ izjavio je bivši izraelski savetnik za nacionalnu bezbednost Jakov Amidror.
Bliski istok već je u haosu, od rata Izraela i Hamasa do kolapsa Asadovog režima u Siriji. Potencijalni izraelski napad na Iran dodatno bi destabilizovao region i otežao američke napore za normalizaciju odnosa između Izraela i arapskih zemalja poput Saudijske Arabije.
Put do sprečavanja tog ishoda sve je složeniji.
Nulta Tačka/Mediji
