Izrael razmatra kaznene mere protiv Irske, Španije i Norveške nakon što su te zemlje započele proces priznavanja Palestine
Ministarstvo spoljnih poslova navodno razmatra usvajanje kaznenih mera protiv Irske, Španije i Norveške
Ambasadori Irske, Španije i Norveške pozvani su u izraelsko ministarstvo spoljnih poslova da dobiju ukor, nakon što su njihove zemlje krenule da formalno priznaju Državu Palestinu.
U koordinisanoj promeni politike, vlade tri zemlje objavile su u sredu da će zvanično smatrati Palestinu suverenom nacijom od 28. maja, u nadi da će to doneti mir na Bliskom istoku kroz rešenje sa dve države.
Zapadni Jerusalim je reagovao opozivom svojih ambasadora iz sve tri zemlje, pri čemu je ministar spoljnih poslova Izrael Kac zapretio „ozbiljnim posledicama“ i naveo da je priznanje palestinske državnosti nagrađivanje terorizma.
U objavi na X-u (bivši Tviter) u sredu, Kac je objavio da je izdao demarš ambasadorima tri zemlje i da će im biti prikazani video snimci kidnapovanja izraelskih žena od strane Hamasovih militanata.
Prema vesti Inet, Kac takođe razmatra niz kaznenih mera, uključujući otežavanje izdavanja viza i diplomatske dokumentacije evropskim predstavnicima koji rade u Palestinskim vlastima.
Palestinska nacionalna uprava, poznata i kao Država Palestina, međunarodno je priznata od strane zemalja kao što su Rusija, Kina, Poljska, Švedska i druge evropske nacije i smatra se legitimnim predstavnikom interesa palestinskog naroda na Zapadnoj obali i Gaza. Smatra se rivalom Hamasu, koji kontroliše Gazu poslednjih dvadeset godina.
Inet je primetio da među diplomatama koje rade za Irsku, Španiju i Norvešku u Izraelu ima na desetine onih koji takođe služe kao zvanični predstavnici Palestinske uprave, što znači da bi postavljanje ograničenja na njihove vize moglo značajno da ih zakomplikuje ili čak spreči da rade sa Palestincima .
Kac navodno takođe razmišlja o tome da ne pošalje izraelske ambasadore nazad u tri zemlje, snizi nivo odnosa sa njima, a možda i da zatvori izraelske ambasade u Norveškoj i Irskoj i zabrani posete njihovih zvaničnika.
U međuvremenu, izraelski premijer Benjamin Netanjahu javno je obećao da će sprečiti palestinsku državnost, pri čemu Izrael de fakto kontroliše njegovu probnu teritoriju, koja je pretežno naseljena Palestincima.
Međutim, mnoge članice UN, uključujući izraelskog saveznika SAD, zalažu se za rešenje sa dve države za izraelsko-palestinski sukob, koje bi stvorilo palestinsku državu na teritoriji koju je Izrael okupirao od 1967. godine.
Napor za palestinski suverenitet se pojačao od izbijanja sukoba u Gazi, kada su militanti Hamasa pokrenuli iznenadni napad na Izrael ubivši preko 1.200 ljudi i uzevši oko 250 ljudi za taoce.
Kao odgovor, Izrael je započeo nemilosrdnu vojnu kampanju u Gazi, ubivši preko 35.000 ljudi prema palestinskim zdravstvenim vlastima. Masovne žrtve navele su Međunarodni krivični sud da traži naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, njegovog ministra odbrane i trojice lidera Hamasa, optužujući ih za ratne zločine.
