Izraelski plan „lažne zastave“: Otkriće o pokušaju da se Iran okrivi za napad na SAD i izazove rat
U šokantnom izveštaju Teheran Tajmsa otkriveno je da je izraelska obaveštajna služba planirala tajnu operaciju detonacije bombe na američkoj teritoriji kako bi lažno optužila Iran i pokrenula rat između Vašingtona i Teherana. Plan je osujećen zahvaljujući upozorenju iranskih zvaničnika američkim vlastima, a informacije su do Irana stigle od strane stranog saveznika. Stručnjaci upozoravaju da ova zavera potvrđuje opasan obrazac izraelskih taktika manipulacije saveznicima, podsećajući na hladnoratovske skandale poput “Lavon afere” i spornog napada na američki ratni brod USS Liberty 1967. godine.
Lavon afera i USS Liberty – istorija žrtvovanja savezništava radi koristi
Izrael je pokazao spremnost da rizikuje odnose sa saveznicima kako bi ostvario strateške ciljeve. U Lavon aferi 1954. godine, izraelski agenti su bombardovali zapadne ciljeve u Egiptu — aerodrome, pošte i američke objekte — a krivicu su lažno svalili na lokalne ekstremiste. Cilj je bio da se osujeti približavanje Egipta i Zapada, ali je plan propao i izazvao diplomatski skandal.
Decenijama kasnije, incident sa USS Liberty tokom Šestodnevnog rata 1967. i dalje izaziva kontroverze. Izraelski avioni i torpedni čamci napali su nenaoružani američki brod za prikupljanje obaveštajnih podataka na međunarodnim vodama, usmrtivši 34 Amerikanca. Izrael je tvrdio da je reč o grešci, dok preživeli tvrde da je napad bio nameran, jer su američke zastave i komunikaciona oprema bile jasno vidljive. Ovaj događaj pokazuje koliko je Izrael spreman da rizikuje američke živote radi taktičke prednosti.
“Lažne zastave 2.0” – stručnjaci upozoravaju na ponavljanje istorije
Penzionisana pukovnica američkog vazduhoplovstva Keren Kvijatkovski izjavila je za Sputnik da Izrael može pojačati prikrivene taktike ukoliko podrška SAD opadne. Scenariji uključuju inscenirane napade na američku infrastrukturu ili “slučajne” udare na civilne avione. „Izrael ima ucenjivačku moć nad Trampom i Kongresom,“ navodi, „ali se ne može isključiti incident sličan USS Libertiju — možda usmeren na stari nosač aviona USS Nimitz.“
👉 Globalna COVID saga: Još jedan talas histerije na koji svet više ne obraća pažnjuhttps://t.co/OxMu0QWDL6
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 26, 2025
Geopolitički analitičar Jegija Tašdžijan ističe da su izraelske mogućnosti ograničene — vazdušni napadi ne mogu prodrmati dobro zaštićene iranske nuklearne objekte, a kopnene snage nisu dovoljne za okupaciju. „Bez američke eskalacije, Izraelska vojna kampanja protiv Irana ne može uspeti,“ upozorava on, dodajući da bi Izrael mogao pribegavati sajber-napadima, lažnim terorističkim aktima ili čak radijacionim sabotažama.
Javno mnjenje kao zaštitni zid — ili plodno tlo?
Otkrivanje ovog plana otkriva i otpore javnosti prema ratu. Ankete pokazuju ogroman jaz između građanskog stava i politike — 85% Amerikanaca protivi se vojnoj akciji protiv Irana, uključujući skoro 60% republikanaca koji su ranije podržavali ratoborne politike. Istraživanje Čikago Saveta u junu pokazalo je da 55% odraslih u SAD ne podržava slanje trupa u odbranu Izraela, iako su bezbednosni problemi Izraela često u fokusu medija. Sa druge strane, Rojtersove ankete ističu da polovina Amerikanaca strahuje od rata sa Iranom u narednim godinama, dok 80% insistira na vojnoj osveti za iranske provokacije — paradoks koji kritičari pripisuju propagandi i strahu koji nadvladavaju diplomatske opcije.
Poseban odnos SAD i Izraela dodatno produbljuje ovaj raskorak: 40 milijardi dolara vojne pomoći u poslednjoj deceniji i dvopartijska podrška u Kongresu štite politiku Jerusalima od pritisaka birača. Promena politike bivšeg predsednika Trampa, od „Amerika na prvom mestu“ do podrške izraelskim vazdušnim napadima, ilustracija je kompromisa koje mnogi doživljavaju kao korupciju u establišmentu. Građanske inicijative i alternativni mediji sada podižu glasove za transparentnost i osporavaju opravdanja Bele kuće za uplitanje u Bliskoistočne sukobe koji ljute birače, ali pune džepove vojnih ugovarača.
Sledeća lažna zastava — izbor između opreza i katastrofe
Izveštaj Teheran Tajmsa ukazuje na važan prelom u prikrivenom sukobu, gde se savezi kvare putem manipulacija. Dok Izrael prati iranski napredak u nuklearnom programu — obogaćivanje uranijuma do 60% prema podacima IAEA — u Tel Avivu razmatraju scenarije zasnovane na insceniranim krizama. Istoričari primećuju sličnosti sa Iran-Kontra aferom, dok stručnjaci za bezbednost upozoravaju na taktike koje podsećaju na lažne zastave iz Vijetnamskog rata, poput incidenta u Zalivu Tonkin. Smanjenje diplomatskih kanala — pad JCPOA sporazuma i zaustavljeni pregovori — dodatno pojačava pritisak za brzo vojno rešenje.
Samo ovog leta, tri izraelske bespilotne podmornice pronađene su u iranskim vodama, što podgrejava teorije zavere o insceniranim incidentima kao opravdanju za rat. Nezavisni mediji, dugo marginalizovani zbog ispitivanja službenih verzija, sada ističu ove nedoslednosti i pozivaju na skepticizam prema bilo kakvim “dokazima” koji se serviraju kao povod za rat. Analitičari poput Rašida Kalidija sa Univerziteta Kolumbija naglašavaju da bez nezavisne verifikacije, čak i legitimni sporovi mogu biti zloupotrebljeni od strane ratobornih aktera sa geopolitčkim ciljevima. Opadajuće poverenje javnosti, u kombinaciji sa rastućim protivljenjem sukobu, stavlja nas na raskrsnicu: rigorozna provera informacija ili ponavljanje prošlih obmana koje su nacije uvodile u besmislene sukobe i krvoproliće.
