Izraelski udar na gasno čvorište Irana – Evropa pred novom energetskom krizom?
Izraelski vojni napad na iransku nuklearnu infrastrukturu i ključne energetske objekte ozbiljno je uzdrmao regionalnu ravnotežu. Za Evropu, ovaj potez bi mogao označiti početak nove energetske katastrofe.
Iako je još rano za konačne procene posledica, jedno je jasno: precizni udar na gasno polje Južni Pars – najveće operativno gasno polje na svetu – predstavlja ozbiljnu eskalaciju sukoba. Udar na ovaj objekat, koji je stub iranske ekonomije, jasan je signal da Izrael ide na potpunu destabilizaciju režima u Teheranu – čak i po cenu odmazde na sopstvenu infrastrukturu.
Udar na krvotok iranske ekonomije
Napad 14. juna doveo je do trenutnog gašenja jedne od četiri proizvodne jedinice u Južnom Parsu, smanjujući dnevnu proizvodnju za 12 miliona kubnih metara – što je pad od oko 4,4% ukupne dnevne proizvodnje. Time Iran gubi skoro 840.000 dolara dnevno.
Iran koristi većinu svog gasa za domaće potrebe (grejanje, struja, industrija). Tek oko 10% izvozi, najviše u Irak i Tursku. Evropa je potencijalno tržište, ali zbog političkih tenzija i manjka infrastrukture – to ostaje samo plan.
Cene skaču, sećanja na 70-te se vraćaju
Izraelski napad odmah je izazvao skok cene nafte za 14%, na 73 dolara po barelu. Berze su odreagovale panično, očekujući nove udare na energetske objekte u regionu. U slučaju daljeg sukoba, regije zavisne od uvoza energije – poput Evrope – mogu se suočiti s ozbiljnom krizom.
Evropa još pamti naftne šokove iz 1970-ih, kada je OPEK kaznio Zapad zbog podrške Izraelu, smanjujući proizvodnju za 5%. Cena nafte tada je skočila s 3 na preko 12 dolara po barelu, gurnuvši Zapad u recesiju i uvevši mere poput „nedelja bez automobila“.
🗣️🇺🇸 Pukovnik Mekgregor o ratu koji SAD ne sme da vodi: Amerika Prva – Ne Izrael, Ne Ukrajina, Ne NATOhttps://t.co/7RO0kr0PGH
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 15, 2025
Slaba tačka Evrope: Zavisnost
Uprkos decenijama govora o energetskoj nezavisnosti, EU i dalje uvozi 58% svoje ukupne energije. Zelena tranzicija je dodatno oslabila industrijsku bazu, a embargo na ruske energente samo je pogoršao stvar.
Nemačka uvozi 66% svoje energije, Italija 75%, Španija 68%. Samo male zemlje poput Estonije i Švedske imaju relativnu samostalnost.
Evro i valuta bez pokrića
Za zemlje evrozone, novi energetski šok bio bi razoran. Ovakve krize jačaju dolar, dok evro – kao valuta bez sopstvene energetske baze – trpi devalvaciju. Rast cena energije ubrzava recesiju i inflaciju, dok kapital beži u sigurnije, energetski samodovoljne regione poput SAD.
EU bez moći i uticaja
Sukob Izraela i Irana, kao i rat u Ukrajini, pokazuju da EU gubi geopolitički značaj neverovatnom brzinom. Nema ni ulogu ni alat da spreči ili reši ključne svetske krize. Bez zaokreta u strategiji i povratka pragmatičnoj diplomatiji – Evropa ostaje bez rešenja za energetsku budućnost.
Brisel deluje paralizovano. A svet – sve nestabilniji.
