Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma ističe dezinformacije koje pokreće veštačka inteligencija kao primarni kratkoročni globalni rizik
Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (WEF) tvrdi da su dezinformacije koje pokreće veštačka inteligencija vodeća kratkoročna pretnja globalnoj ekonomiji.
AP News izveštava da je globalistička organizacija objavila svoj Izveštaj o globalnim rizicima, koji je identifikovao dezinformacije koje pokreće veštačka inteligencija kao primarnu pretnju globalnoj ekonomiji u kratkom roku. WEF navodi da dezinformacije predstavljaju ozbiljan izazov za demokratiju i društvenu harmoniju, a izveštaj naglašava važnost rešavanja ovih pitanja.
Izveštaj se oslanja na uvide stručnjaka i lidera iz različitih oblasti i izražava zabrinutost zbog sve veće popularnosti generativnih tehnologija veštačke inteligencije kao što je ChatGPT. Ove tehnologije pojednostavljuju kreiranje sofisticiranog sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom, za koji WEF tvrdi da svakome daje mogućnost da manipuliše javnim mnjenjem – sposobnost koja je nekada bila rezervisana za one sa specijalizovanim tehničkim veštinama.
U kontekstu predstojećih izbora u ključnim globalnim ekonomijama, WEF je izrazio zabrinutost zbog potencijala da dezinformacije vođene veštačkom inteligencijom utiču na javno mnjenje. Karolina Klint, liderka za upravljanje rizicima u kompaniji Marsh, čija je matična kompanija Marsh McLennan koautor izveštaja sa Zurich Insurance Group, upozorila je na potencijal da AI destabilizuje demokratske procese i pojača društvene podele.
Zelenski upozorava Vašington: Naši penzioneri će umreti ako blokirate pomoć Ukrajinihttps://t.co/fnocLJcM6L
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 12, 2024
„Možete da iskoristite veštačku inteligenciju da pravite deepfakes i da zaista utičete na velike grupe, što zaista pokreće dezinformacije“, rekla je Klint, dodajući da bi „društva mogla postati dodatno polarizovana“ jer ljudima je teže da provere činjenice. Lažne informacije bi takođe mogle da se koriste za podsticanje pitanja o legitimnosti izabranih vlada, „što znači da bi demokratski procesi mogli da budu narušeni, a to bi takođe dovelo do još veće polarizacije društva“, dodala je ona.
Porast AI takođe uvodi dodatne rizike, kao što je osnaživanje zlonamernih aktera lakšim sredstvima za izvođenje sajber napada korišćenjem veštačke inteligencije za koordinaciju naprednih fišing napada ili kreiranje novih tipova malvera.
„Ne morate da budete najoštriji alat u šupi da biste bili zlonamerni“, rekla je Klint.
U izveštaju se navodi da su ekstremne vremenske i klimatske promene drugi najhitniji rizici u kratkoročnom periodu, praćeni drugim izazovima životne sredine kao što su kritične promene Zemljinih sistema, gubitak biodiverziteta i nedostatak prirodnih resursa.
