Izvršni direktor Fajzera tvrdi da je pod pritiskom proizvedena kontraintuitivna mRNA vakcina(VIDEO)

Izvršni direktor kompanije Pfizer Albert Burla pokušao je u petak da se distancira od mRNA vakcine COVID-a, sugerišući da je samo razvio „kontraintuitivnu“ tehnologiju pod pritiskom kolega.

U specijalnoj emisiji Washington Post Live pod naslovom „Moonshot: Unutar Fajzerove devetomesečne trke da nemoguće učini mogućim“, voditelj Džonaton Kejpehart je u četvrtak upitao Burlu zašto je Fajzer odlučio da nastavi sa eksperimentalnim mRNA vakcinama uprkos nastajanju tehnologije u razvoju.

„Kada ste vi i vaš kolega pokušavali da odlučite kojim putem da idete: tradicionalnim putem vakcine ili putem mRNA. Pišete da je bilo ‘najkontraintuitivnije’ ići putem mrNA. Pa ipak, išli ste tim putem. Objasni zašto”, rekao je Kejpehart?!

Burla je objasnio da je odluka o mRNA „bila kontraintuitivna jer je Fajzer savladao više tehnologija koje bi mogle da daju vakcinu. Što se tiče proteinske vakcine, bili smo veoma dobri u tome i plus u mnogim drugim tehnologijama.”

https://twitter.com/CensoredThinker/status/1502401639340146691?s=20&t=yv0-ZveA8JDlS9VTf5tIxA

mRNK je bila tehnologija, ali smo imali manje iskustva, samo dve godine smo radili na ovome, a zapravo, mRNK je bila tehnologija koja do tog dana nikada nije isporučila nijedan proizvod, ni vakcinu, ni bilo koji drugi lek – priznao je Burla.

„Bilo je vrlo kontraintuitivno i bio sam iznenađen kada su mi sugerisali da je to pravi put, a ja sam to doveo u pitanje“, nastavio je. „I tražio sam od njih da se opravdaju kako možete da kažete tako nešto, ali oni su došli i bili su veoma, veoma uvereni da je to pravi put.

Oni su smatrali da su ih dve godine rada na mRNK od 2018. godine zajedno sa BioNTech-om na razvoju vakcine protiv gripa navele da veruju da je tehnologija zrela i da smo na ivici isporuke proizvoda.

Tako su me ubedili. Pratio sam svoj instinkt da znaju šta govore. Oni su veoma dobri, a mi smo tada doneli ovu veoma tešku odluku – dodao je on.

Burla je takođe priznao da uprkos guranju „rizičnije“ tehnologije mRNA u javnost, Fajzer smatra da ima „sve potrebne karakteristike“ za borbu protiv pandemije COVID-a.

Kejphart: I da li je stvar u vezi sa mRNK u tome zato što je sintetička, smanjuje količinu vremena? To čini mnogo lakšim da se ponovo prilagodite, prepravite, vratite na bilo koji virus za koji pokušavate da napravite vakcinu ili pokušavate da se borite?

Burla: Potpuno si u pravu. Ovo je jedna od mnogih prednosti koje tehnologija donosi. Dakle, razlog zašto su predlagali nešto što je bilo rizičnije jasnije od drugih bilo je zbog mnogih koristi ako bismo bili uspešni. Vrlo dobro smo analizirali i znali da smo u pandemiji. I na kraju je moguće da ćemo sada videti mnoge nove varijante koje dolaze. Dakle, želeli smo da imamo tehnologiju koju ćemo, ako postoji potreba da se usvoji sa vakcinom, moći da uradimo veoma brzo, a mRNA može da uradi za nedelje ono što druge tehnologije zahtevaju mesecima.

A druga stvar je da smo želeli da budemo u mogućnosti da koristimo tehnologiju koja neće ograničavati mogućnosti da se pojačaju imuni odgovori dodatnim vakcinama ako postoji potreba, a mRNA je u tome veoma dobra. Za razliku od, na primer, adenovirusa, postoje problemi kada pokušate da uradite drugu ili treću dozu. To stvara probleme.

Dakle, iz ovog i mnogih drugih razloga, odlučili smo da idemo sa nečim što je očigledno bilo rizičnije, ali ako smo bili uspešni, izgledalo je kao da ima sve karakteristike koje su potrebne za borbu protiv pandemije na ekspeditivni način i to masovno.

Umesto da preuzme zasluge za razvoj mRNK tehnologije, čini se da se Burla distancira od odluke da se bavi mRNA vakcinama, umesto da nameće odgovornost svojim „kolegama“.

Burla je tada takođe sugerisao da je vakcina postala neefikasna zbog blage varijante Omikrona i rekao da je „godišnja revakcinacija“ „krajnji cilj“.

Osećao sam i izrazio sam to uverenje da bi trećom dozom trebalo da dobijemo imunološku zaštitu koja će trajati godinu dana, a zatim da možemo da pređemo na godišnje revakcinacije, što je krajnji cilj – rekao je Burla.

Naročito je predsednik odeljenja za farmaceutske proizvode kompanije Bayer Stefan Oelrih priznao tokom Svetskog samita o zdravlju prošlog novembra da je globalna pandemija neophodna da bi se svetsko stanovništvo ubedilo da se podvrgne eksperimentalnim vakcinama tehnologije mRNA.

Uvek volim da kažem: da smo pre dve godine anketirali u javnosti – ‘da li biste bili voljni da uzmete gensku ili ćelijsku terapiju i ubrizgate je u svoje telo?’ – verovatno bismo imali stopu odbijanja od 95 odsto – priznao je Oelrih

i dodao:

Mislim da je ova pandemija mnogima otvorila oči za inovacije.

Nulta Tačka/InfoWars