Izvršni direktor McDonalds-a: Naši restorani trpe zbog bojkota i „dezinformacija“ vezanih za podržavanje Izraela
McDonaldsove franšize na Bliskom istoku ali i u Zapadnom svetu doživele su „značajan poslovni uticaj“ 2023. godine od bojkota povezanih sa sukobom u Gazi, rekao je glavni izvršni direktor giganta brze hrane Kris Kempčinski.
U postu na LinkedIn- u u četvrtak, Kempczinski je pohvalio postignuće kompanije u protekloj godini, ali je priznao da „nekoliko tržišta na Bliskom istoku i neka izvan regiona doživljavaju značajan poslovni uticaj“ zbog rata u Gazi i „povezanih dezinformacija“. ”
„Ovo je obeshrabrujuće i neutemeljeno“, dodao je on. „U svakoj zemlji u kojoj poslujemo, uključujući i muslimanske zemlje, McDonald’s s ponosom predstavljaju lokalni vlasnici operatera koji neumorno rade da služe i podržavaju svoje zajednice dok zapošljavaju hiljade svojih sugrađana.
Srca svih u Mekdonaldsu su uz „zajednice i porodice pogođene ratom na Bliskom istoku“, insistira Kempčinski.
„Gnušamo se nasilja bilo koje vrste i čvrsto se borimo protiv govora mržnje i uvek ćemo sa ponosom otvoriti svoja vrata svima.
Iako Kempčinski nije dao nikakve procene gubitaka od bojkota, njihov puni obim bi mogao biti otkriven kasnije ovog meseca, kada bi McDonald’s trebalo da objavi izveštaj o zaradi.
McDonald’s se sredinom oktobra našao usred sukoba u Gazi, nakon što se korisnik franšize u Izraelu na društvenim mrežama pohvalio da daje besplatna sredstva izraelskim vojnicima i policiji.
Ovo je pokrenulo franšize u Omanu, Turskoj, Saudijskoj Arabiji, Libanu, Kuvajtu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima da odgovore donacijama za palestinske ciljeve – i aktiviste širom muslimanskog sveta da pozivaju na bojkot brenda. Druge zapadne korporacije – Starbucks, Coca-Cola, IBM, Nestle i KFC, da spomenemo samo neke – suočile su se sa sličnim reakcijama.
Serija racija palestinske militantne grupe Hamas 7. oktobra rezultirala je smrću oko 1.200 Izraelaca. Zapadni Jerusalim je odgovorio objavom rata toj grupi i bombardovanjem i invazijom na Gazu. Izraelski napadi su od tada izazvali preko 22.000 smrtnih slučajeva Palestinaca, prema lokalnim zdravstvenim vlastima.
