Japan pojačava pritisak za prihvatanje digitalnog ID, PRETE GRAĐANIMA da mogu izgubiti zdravstveno osiguranje ako se ne prijave
U mnogim zemljama postoji primetan i snažan pritisak ka digitalizaciji i prebacivanju ključnih osetljivih ličnih i finansijskih podataka građana iz „analognih“ u centralizovane baze podataka koje kontroliše vlada (i kojima više agencija lako pristupa).
Koliko je ovaj zadatak važan za one koji su na vlasti donekle govori činjenica da oni sve više uklanjaju propuste ili prete, gurajući nevoljno stanovništvo u željenom pravcu.
U Japanu, onima koji nisu sigurni da li žele da se prijave za digitalne lične karte – a izveštaji kažu da ih je mnogo – kažu da rizikuju da izgube svoje javno zdravstveno osiguranje, piše AP.
Japanska šema nalik broju socijalnog osiguranja pokrenuta je još 2016. godine. Zove se Moj broj i sastoji se od 12 cifara koje se daju svim stanovnicima. Ali Moj broj je bio daleko od velikog uspeha jer mnogi Japanci izbegavaju da ga koriste, plašeći se da bi njihovi lični podaci i pravo na privatnost mogli biti ugroženi.
Čini se da je japansko društvo dovoljno tehnološki pametno da razume osnovne rizike i štete nekih vrsta tehnologija, što znači da ova inače visokotehnološka zemlja do danas radije posluje lično, koristi gotovinu, pečate i papirna dokumenta u administrativnim poslovima – drugim rečima, u svim onim oblastima koje su zaista važne.
Uprkos činjenici da šema Moj broj nije naišla na široko usvajanje, japanske vlasti sada očigledno udvostručuju napore: žele svima da izdaju kartice Moj broj sa mikročipovima, a te kartice će takođe služiti kao identifikaciona karta sa fotografijom jer će sadržati fotografije njihovih nosioca. Neke od informacija i usluga sa kojima su kartice povezane su vozačke dozvole i javno zdravstveno osiguranje.
Ovde se zaplet zaoštrava jer trenutne zdravstvene knjižice ne zahtevaju fotografije – ali one će biti povučene do kraja 2024. godine, što znači da stanovnici koji se ne prijave za kartice Moj broj rizikuju da izgube zdravstveno osiguranje.
Trenutno kruži onlajn peticija, koja je za nekoliko dana prikupila preko 100.000 potpisa, pozivajući na nastavak korišćenja postojećeg oblika zdravstvenih knjižica.
„Da je ovo dolazilo od rukovodstva u koga imamo poverenje i da je ekonomija napredovala, možda bismo razmislili o tome, ali ne sada“, rekao je za AP Saeko Fujimori, koji radi u muzičkoj industriji.
I izveštaj ima mračnih prizvuka.
„Možda će morati da se desi nešto drastično da ljudi prihvate takve promene, baš kao što je Japanu bio potreban razarajući poraz u Drugom svetskom ratu da se transformiše u ekonomsku moćnu državu, rekao je Hidenori Vatanave, profesor na Univerzitetu u Tokiju“, piše AP.